Дан: 24. мај 2015.

Nemilosrdna  moja

Ti koja nosiš moje početno i završno ime

Nosim te  pod stopalima

Sraslu sa mojom hodajućom senkom

Držiš me (se)

Na niti drugog kraja Vremena

U klopci   dana pozajmljenih od tebe

I strah me je od onog što ti imam platiti

Zelenašice

Dala si mi disanje koje nisam tražila  i uzećeš ga

U redu

Tapije na telo su tvoje

I ne jadikujem  mnogo za tom oblapornom zverčicom

(nikada nisam bila hedonista)

I ne žalim za lakim ukusom vina ili jagoda na nepcetu

Ni teškim opijanjima (do obamrlosti) orgazmima

 

Ali

U danu u kom ćeš se otkinuti od mojih umornih  tabana

I mene otkinuti od  moje   senke

Naplatićeš mi disanje stostruko

I uzeti sve što sam srcem sticala i stihovima plaćala

Bojim se strašnog bola u duši ( ako ne umire sa telom)

Za vidom i sluhom koji ćeš ugasiti  a pamtiće

Zelene i plave svetlosne  impresije trava i voda

I sunčev sjaj  njegovih očiju

I muziku reči

Početnih tonova  njegove  ljubavi

 

Smrti moja  ako te ima

Pre nego što izrekneš:”Pođimo sada, vreme je”

Izreci zabranu pamćenju

Učini

Da ga  zaboravim  i pođem lako

Laka kao  kiše kap ili iščupna travka

Jer neće me boleti život koji ostavljam

Ako na kraju ne ponesem teret sećanje na početak

I njega

Koji je mome svetu davao boju i ton poeme

Milosrdna  moja molim te

Učini mi da umrem pre nego što umre nada

I izdahne u tački

Koju ljubav  stavlja na mene

I ja na poeziju