Дан: 10. мај 2015.

Dubina se povećala u tragu
posle praznika izbegavamo vagu
za kaznu sada pravimo špagu.
Silueta nam baš ne blista
zove se u pomoć nutricionista.

Danas zeleno, sutra crveno,
mesecima se jelo ishitreno,
na dijetu se baci bleso
previše se krkalo meso.

Životinje zbog proslava njaču
zato sada idemo na strunjaču,
radimo sklekove i trbušnjake,
to sleduje godine svake,
hasamo li isto, da smo na čisto.

Kategorija je postala teška
u klinču smo sa kilogramima
odraz u ogledalu se smeška,
izlaza iz situacije ima,
zima je, dan se ranije mrči,
svejedno, rešenje je da se trči.

Kao da ne znaš od koga
se očekuje remek uloga,
ništa za kritiku ne osta
danas se ovako igra Vujić Kosta.

Mlada plejada iz klupa,
sve mangup do mangupa,
dobili su najviše ocene
glumu nabolje da promene.

Peva se i svira
profesoru iz šešira,
da uče on ih tera,
procenjuje svet im je mera.

Svaka reč se vaga
istoriji ostavlja traga.
Nauka biće obasjana
kao zore Suncem
sa Malog Kalemegdana.

Satiričarski duh
puca u vazduh,
šta se dogodi
kada ga pogodi?

Establišment će reći:
Put koji će preći
aplauz je najveći,
svoje lice
pokazaće ulizice.

Nova istorija se stvara
temelje postavio Če Gevara,
znanjem smo naoružani do zuba,
šta, ovo nije Kuba?

Budućnost dograđujemo,
nećemo stati, Buenos Aires
sestra će nam postati.
Neko mora pol da promeni,
nema veze, lepe žene, dobar meni.

U javnosti je zauzela tron,
narod je voleo Evitu Peron.
Grandiozna kada se smeši
Argentino, sa nama zapleši.

Oni fudbal vole takođe
Kusta ponekad
kod Maradone dođe.

Prema sadašnjem poretku
ima naklonost malu,
Srbiji je slična u globalu,
dužničkim ropstvom se ne miri,
današnja dama ideal slobode širi.

Ponovi laž hiljadu puta
pčela je lenjivija od truta,
ne prolazi priča šuplja
znamo ko med skuplja.

Korišćenjem spina
odlaže se istina,
ko je spori?
„Medijski doktori“.

Bez karte u prevoz nemoj ući
batina se sprema,
ridžokapi će te tući,
većeg teroriste nema.

Bukvica ti se čita
aparat mora da je očita,
majstor brzine šalta
osetićeš patos asfalta.

Zavrnuće ti ruke iza leđa,
znam, to malo vređa,
u troli, busu, tramvaju,
bubrege će da ti pregledaju.

Živce lako gube,
da li si oprao zube?
Čuće kako se psuje
svako ko se švercuje,
ostaćeš za glavu kratak
nisi uradio domaći zadatak.

Nad tobom oblak nadvio se crni
a ti ko zemlja ispucala, žedna,
raširenih ruku hrliš ka njemu,
na telo ti pada kapljica jedna.

Strasti ti drhtaj, prolazi telom
iz njega nesta čežnja i tuga,
na telo tvoje, vrelo i krhko,
za njom pade kapljica druga.

Crni se oblak još više nadvi
nad tvoje telo, žedno i mlado,
da ova oluja strasti potraje,
zbog koje bi tako umrla rado.

Kišne ti kapi sve brže liju
niz lice, grudi i telo vrelo,
ono se ne buni, likuje srećno,
kiše bi samo još više htelo.

Kad kišni oblak nastavi dalje
i skloni sa tebe svoju senu,
bolni ti šapat usnama prođe;
“On sada traži drugu ženu”.

Milovan Petrović

–

„Milosrdni anđeo“ je stigao
revoluciju terorizma podigao,
bujanje nasilničkog tromba
podržava „humanitarna“ bomba.

Imperijalistički borci za slobodu
obijaju se sopstvenom narodu,
čvrsti su njihovi garanti
na dnu mora su emigranti.

Pomirenja na okruglom stolu
fantomi terora na pomolu,
predviđanja ravna nuli
sramni ataci na karauli.

Odrubljene glave, loši znaci,
nisu izumrli divljaci,
moćnici uživaju u renti
Planetu preplavili eksperimenti.

Začudio bi se i sam Tvorac
većini koja je postala zamorac,
progovorile su iz gubice
obučene samoubice.

Nevidljiva mastila
nepisana su pravila,
spreman je svet
za masovni reset,
brljavi do te mere
virusirao je foldere.