Дан: 29. септембар 2014.

Ulična svetla trepću u noći

trotoar vlažan blista,

ulični perači ulicu peru

a ona od kiše čista.

 

Neonke blješte, reklame svuda,

izlog za izlogom blista,

noć k’o noć, u ovom gradu,

k’o blizanac blizancu ista.

 

U gluvoj noći u isto vreme

samo se koraci čuju,

to tvoja štikla o pločnik lupa

koraci odjekuju.

 

Ulični perači odavno znaju

da ti si dama noći,

obično čekaju vreme tvoje

kada ćeš kraj njih proći.

 

Sinoć si prava boginja bila

kada si htela poći,

sad kad se vraćaš, nešto si drugo,

obična dama noći.

 

U sobu svoju jedva ulaziš

umorno tvoje je telo,

šta se desilo u toku noći

kad tako brzo je svelo?

 

Milovan Petrović

–

Malo mi vremena treba

da dosanjam najlepši san,

malo mi vremena treba,

al sve mi pokvari dan.

 

Malo mi vremena treba

pusti me o… zoro rana,

osta mi najlepša bajka,

zbog tebe nedosanjana.

 

Malo mi vremena treba,

možda još koji tren,

strpi se malo zoro

samo da postanem njen.

 

Malo, a tako puno

značilo bi mi to,

kada bi kasnila malo,

kad ne bi svanulo.

 

Daću ti sve moje dane

samo za jednu noć,

o… zoro moja rana

u san mi rekla je doć’.

 

Smiluj se nadamnom malo

ne juri svakoga jutra,

zakasni noćas samo,

a dođi ranije sutra.

 

Milovan Petrović

–