Дан: 27. септембар 2014.

Ja ni sebi više ne verujem

dovoljno sam zla sebi naneo,

da ispravim sve životne greške

trebao bi mi jedan život ceo.

 

Želeo bih da sam na početku,

da mi život drugim putem krene,

da sve ono što je ružno bilo

zauvek se nađe iza mene.

 

Voleo bih da sve zaboravim,

da nestanu sva ružna sećanja,

na trenutak da ostvarim snove,

iz mladosti želje i nadanja.

 

Menjao bi se, zakleo se ne bi

ovog puta ja ne preterujem,

ispravio sve bi greške svoje,

ja ni sebi više ne verujem.

 

Milovan Petrović

–

Ko to noćas tužne pesme sluša

čije srce sad utehu traži,

ko to hoće ove tamne noći

tužnom pesmom tugu da ublaži.

 

Ko to noćas nad sudbinom jeca,

kome mesec sada društvo pravi,

kom su dani postali praznina,

ko ne može bez pesme i vina.

 

Čije ruke dodira su željne,

milovanja u noći preduge,

zašto one sada čašu grle

zašto drhte od bola i tuge.

 

Kome noćas svirci društvo prave,

ni u pesmi utehe mu nema,

kome kuća postala je tesna

pa za stolom u kafani drema.

 

To ja noćas pesmi društvo pravim

pijem vino grlim prazne čaše,

meni ruke trepere ko breza

moju tugu noćas niko ne zna.

 

Milovan Petrović

–