Добродошли!
“ljubav za Ljubav”. . Cuje li se cvrkut ptica… Il’ je to poj andjela!? Ko se mene priseca, Kome li sam ja u dusu sisla? . Salju li ih zivi ljudi, Ili to promisli dusom dolaze… U cijim zazivjeh sjecanjima….o, Boze, hvala! Koga je dotakla moja ljubav polana!? . Pjevajte andjeli Svevisnjega Samo sam bliska … Настави са читањем “PJEVAJTE ANDJELI SVEVISNJEGA milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”.
.
Cuje li se cvrkut ptica…
Il’ je to poj andjela!?
Ko se mene priseca,
Kome li sam ja u dusu sisla?
.
Salju li ih zivi ljudi,
Ili to promisli dusom dolaze…
U cijim zazivjeh sjecanjima….o, Boze, hvala!
Koga je dotakla moja ljubav polana!?
.
Pjevajte andjeli Svevisnjega
Samo sam bliska s vama,
Samo duse daleke iz nebeskog svoda
Drze me za “svoga”!
Pjevajte… pjevajte andjeli,
Svi smo Isusu dragi i potrebni.
.
Olovni oblaci prekriše polja, lenjo se po nebu vuku, ruža u vrtu požuti, svenu, u oktobru pred Svetog Luku. Stari odžaci teraju dimove, visoko gore ka nebu, vuneni džemper sad telo greje, dok ruke i dalje zebu. Starica majka zimnicu sprema, umorne staračke ruke, pečene paprike, kompot od šljiva, zimnice nema bez muke. … Настави са читањем “PONOVO KOD KUĆE – Milovan Petrović”
Olovni oblaci prekriše polja,
lenjo se po nebu vuku,
ruža u vrtu požuti, svenu,
u oktobru pred Svetog Luku.
Stari odžaci teraju dimove,
visoko gore ka nebu,
vuneni džemper sad telo greje,
dok ruke i dalje zebu.
Starica majka zimnicu sprema,
umorne staračke ruke,
pečene paprike, kompot od šljiva,
zimnice nema bez muke.
Lenji se mačak približi vatri,
kraj stare peći leži,
odsjaj plamička gleda na zidu,
kako od nečeg beži.
Severni vetar napolju duva,
olovo nebom se vuče,
gledam kroz prozor,
uzdah se ote,
lepo je biti kod kuće.
Milovan Petrović
–
K’o neuk na ledu k’o mrav u medu, s tobom sam ponekad ja. K’o ptica bez grane kad zora svane, dok druge ptice već pesmom mame, s tobom sam često ja. K’o tek rođeno lane što prvi put proba na svoje noge da stane, s tobom sam ponekad ja. K’o paun bez … Настави са читањем “ZALJUBLJENI TRAPAVKO – Milovan Petrović”
K’o neuk na ledu
k’o mrav u medu,
s tobom sam
ponekad ja.
K’o ptica bez grane
kad zora svane,
dok druge ptice
već pesmom mame,
s tobom sam često ja.
K’o tek rođeno lane
što prvi put proba
na svoje noge da stane,
s tobom sam ponekad ja.
K’o paun bez krila
bez kose vila,
trapav sam s tobom ja,
da li je svačija ljubav takva bila
recite, ako neko zna.
Milovan Petrović
–