U PAR RECI — Marina Adamović

XXI – U PAR RECI PREDOSECAJ Kada svane, saznace se da li je to dan ili život, smrti. XXI – U PAR RECI KUDA? Bežim od sebe, ne osvrcem se, samo pravo, pravo. Neko trci sa mnom uporedo. Prestiže me i staje ispred. Ogledalo! XXI – U PAR RECI DAN I NOC Što je teži, … Настави са читањем “U PAR RECI — Marina Adamović”

XXI – U PAR RECI

PREDOSECAJ

Kada svane,
saznace se da li je to
dan
ili
život,

smrti.

XXI – U PAR RECI

KUDA?

Bežim od sebe,
ne osvrcem se,
samo pravo,
pravo.
Neko trci sa mnom
uporedo.
Prestiže me i
staje ispred.
Ogledalo!

XXI – U PAR RECI

DAN I NOC

Što je teži,
dan je duži.
Nikada uspostavljena
ravnomernost.
Vratimo se noci –
nju, bar, ne razumemo
uopšte.

XXI – U PAR RECI

POST

Tako je toplo sijala duša,
tako su nežno cvetale oci
i tako sivo vikalo nebo
da se još pitam:

otkuda vrana u gnezdu kraj mene?

XXI – U PAR RECI

UJUTRO

Prodavci novina prodju vene
Prodavci mleka prodaju suze
Devojka gleda, traži i pita

“Koja je cena te ponocne mene?”

XXI – U PAR RECI

PESMA

Pisao je, pisao,
godinama stvarao
pesmu o pesmi
nad
pesmama.
Kada je dobio
poziv za nagradu,
poklonio se
i
zahvalio

“Dakle,
to je smrt,
mama?”

XXI – U PAR RECI

SVE

Podigla sam glavu
Zgužvala prekrivac
Videlo se nešto
Dobro, dobro, dobro

Još uvek sam
Živa

XXI – U PAR RECI

SPLET ISTINA

Ptica je pevala
Ptica je letela
Izmedu cvetova
Izmedu talasa
Plela je oblake
Slikala proroke
Ptica je živela
Pala
I
Umrla.

Pevam o svojoj
ptici
još

XXI – U PAR RECI

TRAGANJE

Na uglu ulice,
videla sam coveka
koji cuti,
gleda iza,
gleda ispred.
Zastala sam,
upitala:
Tražite li nekoga?
On se okrenuo,
vratio mi isti pogled,
vrlo jak,
preglasan i porazan.
Tad sam zanemela,
jer sam osetila
kako ja

stojim tu,

od rodenja

tražim sebe.

БЕСМИСЛИЦА – Миладиновић Сандра

БЕСМИСЛИЦА СА ЗВЕЗДАНЕ СТАЗЕ СПУСТИЛА СЕ БЕСМИСЛИЦА, ОД ОКА ДО ОКА – КАО НЕКА ЛУТАЛИЦА, ИГРАЛА ЈЕ ТАНГО ВРТЕЛА СЕ ПОСРЕД ЛИЦА…. РЕКЛА САМ ЈОЈ СТАНИ – НИЈЕ ХТЕЛА ДА ПОСЛУША, МОЛИЛА ДА ОДЕ – НИЈЕ ХТЕЛА ДА ПОКУША, НУДИЛА ЈОЈ ДАРЕ -СКРИЛА МИ СЕ ЗА УВОЈКОМ, ПУСТИЛА САМ СУЗУ,СВУ НОЋ БДЕЛА БЕЗ ПРЕСТАНКА, ЗАСПАЛА … Настави са читањем “БЕСМИСЛИЦА – Миладиновић Сандра”

1618582_10202777154377227_115297212_n

БЕСМИСЛИЦА

СА ЗВЕЗДАНЕ СТАЗЕ
СПУСТИЛА СЕ БЕСМИСЛИЦА,
ОД ОКА ДО ОКА – КАО НЕКА ЛУТАЛИЦА,
ИГРАЛА ЈЕ ТАНГО ВРТЕЛА СЕ ПОСРЕД ЛИЦА….
РЕКЛА САМ ЈОЈ СТАНИ – НИЈЕ ХТЕЛА ДА ПОСЛУША,
МОЛИЛА ДА ОДЕ – НИЈЕ ХТЕЛА ДА ПОКУША,
НУДИЛА ЈОЈ ДАРЕ -СКРИЛА МИ СЕ ЗА УВОЈКОМ,
ПУСТИЛА САМ СУЗУ,СВУ НОЋ БДЕЛА БЕЗ ПРЕСТАНКА,
ЗАСПАЛА ПРЕД ЈУТРО…
БЕСМИСЛИЦО, ШТО СИ ТАКВА?!

(С) Миладиновић Сандра

Žar bola – Kristina Simic

Nocas je pepeo sa tvoje cigare Pao na moje lice Vetar ga je zalepio za moj obraz Dok sam hodala kroz vrele nocne ulice… Al žar je opekao moje srce U hiljadu se raspalo kamencica Zelim da zaboravim sve u Pijanstvu bola i igri senki i lazi Krila si mi dao, a ja luda Shvatila … Настави са читањем “Žar bola – Kristina Simic”

Nocas je pepeo sa tvoje cigare
Pao na moje lice
Vetar ga je zalepio za moj obraz
Dok sam hodala kroz vrele nocne ulice…
Al žar je opekao moje srce
U hiljadu se raspalo kamencica
Zelim da zaboravim sve u
Pijanstvu bola i igri senki i lazi
Krila si mi dao, a ja luda
Shvatila nisam da si mi ih samo pozajmio
I onda ih otrgao natrag
Da li isto umire dusa
Kad rastaje se sa svim sto bi joj drago…
Isto na pocetku kraja,
Samo to praznina zjapi,
Cekam da kao bujica neka
Otrgne mene u neko daleko secanje.

LJUBAV -milka v.v.

  /ljubav za Ljubav/ . Sjaj i obilje vjecnosti Bozjim blagoslovom dise…. Neporocne ljude sebi privija, Bezboznika se rijesava. . Ljubav je dar… Sestrica nade i vjere. Ljubav je temelj nepokolebivi, Zila kucavica nebeskog carstva. . Ljubav Bozja Carstvo je sveto i nebesko…. Ljubav je svijet stvorila i odrzala Trojedina je- veliko joj hvala. .

 

/ljubav za Ljubav/

.

Sjaj i obilje vjecnosti

Bozjim blagoslovom dise….

Neporocne ljude sebi privija,

Bezboznika se rijesava.

.

Ljubav je dar…

Sestrica nade i vjere.

Ljubav je temelj nepokolebivi,

Zila kucavica nebeskog carstva.

.

Ljubav Bozja

Carstvo je sveto i nebesko….

Ljubav je svijet stvorila i odrzala

Trojedina je- veliko joj hvala.

.

VAPAJ BOLA -milka vukic v.

/ljubav za Ljubav/ . U  jezeru namjesteno  drijema Njeznost noga neba, Iznad vode lelujaju musice, Zaba se brcka u lokvi pokraj vrba. . Prilaze mi susjedi i skolski drugovi, Leptir s livade zuri da se promovise… Radujemo se igri skrivaca i granicara Al’ trgnu mi san….- vapaj iz grobnice. . Spavaj majko, spaljeno je sve… Ni pepela … Настави са читањем “VAPAJ BOLA -milka vukic v.”

/ljubav za Ljubav/

.

U  jezeru namjesteno  drijema

Njeznost noga neba,

Iznad vode lelujaju musice,

Zaba se brcka u lokvi pokraj vrba.

.

Prilaze mi susjedi i skolski drugovi,

Leptir s livade zuri da se promovise…

Radujemo se igri skrivaca i granicara

Al’ trgnu mi san….- vapaj iz grobnice.

.

Spavaj majko, spaljeno je sve…

Ni pepela ostalo nije….

Nesta ratom mi protjerana druzina…

Ko prasina po svijetu  razbacana.

Za mnoge se ne zna

Ni gde im se kostur raspada…

Vapaj bola opet se nocu oglasava…

Bog zna, kad i gdje se zavrsava….

Ђурђевданска молитва – Mиладиновић Сандра

Ђурђевданска молитва Опет је молитва била моја мисао, са мирисом тамјана најбољи мелем, прошлост је банула тихо и смишљено, али је свитање однело чемер…. О светињу се никада не оглушујем, моја тишина постаје њен бит, а све су тиши моји кораци, и све блажи моји осмеси уз њих…. Јутрос сам тепала сеници крај прозора, врпољила … Настави са читањем “Ђурђевданска молитва – Mиладиновић Сандра”

Ђурђевданска молитва

Опет је молитва била моја мисао,
са мирисом тамјана најбољи мелем,
прошлост је банула тихо и смишљено,
али је свитање однело чемер….

О светињу се никада не оглушујем,
моја тишина постаје њен бит,
а све су тиши моји кораци,
и све блажи моји осмеси уз њих….

Јутрос сам тепала сеници крај прозора,
врпољила је главицом сва зачуђена,
онда се устремила пут брега оног,
а клепет крила остаде сведок…

Знам опет ће наићи искушења,
врцаће варнице око њих,
и та у мени прастара жена,
грлено запеваће омиљени стих….

Нека сам она и не горим,
ватреним стрелама нек прожет
је мој лик,
а моја душа нек је извор уздаха,
а руке сав дрхтај вековни….

На оној бисерној паучини,
што измаља на ивици месеца,
скрила се тајна из недара,
титрају откуцаји срца….

Сведок сам да се бегом шапуће,
и чека избегавани позив,
са Ђурдђевданом је гора зеленија
молитвом опила кроз птичји одзив….

© Mиладиновић Сандра

Ne! – Miladinovic Sandra

Ne! Spoticali su me, a ja se smejala, ruku im pruzala i prastala, bez pardona u jamu gurali, nema sam ostala , a sve sam saznala… Smejali su se mojoj samoci, zavere kovali i teske spletke, molila sam se tiho u suzama u crkvi spominjuci setne…. O, daj mi snage da sve polomljeno ponovo sagradim … Настави са читањем “Ne! – Miladinovic Sandra”

Ne!

Spoticali su me, a ja se smejala,
ruku im pruzala i prastala,
bez pardona u jamu gurali,
nema sam ostala , a sve sam saznala…
Smejali su se mojoj samoci,
zavere kovali i teske spletke,
molila sam se tiho u suzama
u crkvi spominjuci setne….
O, daj mi snage da sve polomljeno
ponovo sagradim ispocetka,
i daj mi moci da uvek ljubim
i one sto me kamenovase
i one sto mi noz zabodose
u pleca i srce,
i one sto mi okrenuse ledja
i one sto me se ipak plase
jer im je savest nemirna,
a narav teska i preka…

Nisam ni znala da neki vise
o meni znaju od mene same…
Ni da sam toliko bitna
jer cestica sam vasione…?
Volela bih da biografiju
procitam jednom natenane…
Da upoznam sebe tudjim ocima
i saznam sta mi se sve to zbilo
kuda sam bekrijala i kaldrme obijala
i gde sam vaskrsla, lakse bi mi bilo!?

O, mrznji ne znam mnogo,
jer da mrzim ja ne umem…
O, sreci puno znam
jer srecu zelim svima….
Za ljubav sirim ruke
u zagrljaj zvezdama
i znam da sam kao i svi sama
i da ce jednoga dana iza mene
ostati trag od
crvenih latica ruza za sve
pa i za one sto su me spoticali
i trenutke mira krali….
Ali…. vise im ni jedan ne dam!

Ne!

(c) Miladinovic Sandra

СТИХ НЕЗНАНОМЕ….- Миладиновић Сандра

СТИХ НЕЗНАНОМЕ…. Овде је неко плакао, овде је неко крварио, овде је душу испусто, овде се неко одмарао… Овде је забринут застао, овде је као вихор прохујао, овде је наглас говорио постиђен у даљине зурио… Овде је ковао завере, овде је од злурадости кипео, а, овде од среће играо, у тишини ноћи се скривао,… Време … Настави са читањем “СТИХ НЕЗНАНОМЕ….- Миладиновић Сандра”

СТИХ НЕЗНАНОМЕ….

Овде је неко плакао,
овде је неко крварио,
овде је душу испусто,
овде се неко одмарао…

Овде је забринут застао,
овде је као вихор прохујао,
овде је наглас говорио
постиђен у даљине зурио…

Овде је ковао завере,
овде је од злурадости кипео,
а, овде од среће играо,
у тишини ноћи се скривао,…

Време и кише су спрале,
много трагова прошлости,
кукавица и хероја
без укора и без почасти….

А сви негде почивају,
знани и незнани, нестали,
и стазе све су завејане,
којима су се кроз живот спотицали….

© Миладиновић Сандра

О ЛИШЋУ…. – Миладиновић Сандра

О ЛИШЋУ…. О лишћу ми не причај знам да је враголасто мирисно и шарено разиграно, бахато…. страсно и надарено…. О лишћу ми не певај, те стихове нећу, шетајмо по опалом, сачувајмо круне, и гледајмо пируете, док нам руке пуне…. Не шапћи ми о њему, нећу да га жалим, олистаће поново, и на овој грани, кроз … Настави са читањем “О ЛИШЋУ…. – Миладиновић Сандра”

О ЛИШЋУ….

О лишћу ми не причај
знам да је враголасто
мирисно и шарено
разиграно, бахато….
страсно и надарено….

О лишћу ми не певај,
те стихове нећу,
шетајмо по опалом,
сачувајмо круне,
и гледајмо пируете,
док нам руке пуне….

Не шапћи ми о њему,
нећу да га жалим,
олистаће поново,
и на овој грани,
кроз коју нам Сунце
слика виртоузно,
па стаза што делимо,
делује луксузно…

Испод оног бреста
као памук да ниче,
сви су негде далеко
доста ми је приче,
зар не чујеш музику
тиху, радозналу…?!
У њему је најлепше
када главу уз главу….
…..приљубиш!!

© Миладиновић Сандра

ВРАНАЦ – Миладиновић Сандра

ВРАНАЦ Оседлала сам вранца без премца, јарана за ноћне хајке до звезда и даље пут месечине у причи што подсећа на бајке… А, грива му је тако дуга, и мрси се о поља и шуме, прочешљана и мириса пуна добија нијансе још црње… Фркће у галопу, сева и ломи, као да играју муње и да … Настави са читањем “ВРАНАЦ – Миладиновић Сандра”

1618582_10202777154377227_115297212_n

ВРАНАЦ

Оседлала сам вранца без премца,
јарана за ноћне хајке
до звезда и даље пут месечине
у причи што подсећа на бајке…
А, грива му је тако дуга,
и мрси се о поља и шуме,
прочешљана и мириса пуна
добија нијансе још црње…
Фркће у галопу, сева и ломи,
као да играју муње
и да се по неки гром проломи
по кошуљи од тајни кроз грмље…
Огледа се о таласе речне,
па онда назад у касу
очеше се о Северњачу
и сјај се по небу расу…
Копита јака, а ноге витке,
припила сам му се уз врат,
као да смо сред највеће битке
па множимо из сата у сат
све оне чаробне нити
од сумрака до јутра кроз мрак!

Чека нас следећа ноћ!

© Миладиновић Сандра