Дан: 20. јун 2014.

GDE LI JE ONA?

U biti svih nas je ONA
dugokosa i dugonoga
što na otkosima trave
uspavljuje čedo
pevajući uspavanku
dok raspliće guste pletenice
i čeka njega koji tamo daleko
misli na svoje i zvezde gleda…

To je ona što duboko uzdiše
sa ibrikom u ruci Ili dok beli platno
povijenih rukava košulje,
a srce tek smiri kraj toplog obraza
umivenog rosom
pripijenog uz njene nevine grudi…
i budna sanja do samog jutra
dok beli jastuk ljubi ….
Gde li je sada?
Kud li se saplela,
jer smo joj davno ledja okrenuli,
bludno se smejuci i pevajući
žureći ka bezizlazu….?
Gde li je sada?
Ko će nas probuditi?!
Kada smo je izdali!?!
Ko će nam presuditi!?

(c) Miladinović Sandra

ŠIBICA

Kao šibica koja
sagori za tren u prah
je srce koje voli uzalud….
Tik-tak,
odzvanjaju minuti
koji ne postoje
u ritmu čežnje
snova boje….
Tik-tak,
svi koraci i naše težnje
i lice sa razočarenjem
postaju slika nove kule….
teško onom koji dalje
ne može voleti i ne ume!
Iz pepela ustani i ponovo
sagori!
VOLI, VOLI, VOLI…

(C) Miladinović Sandra

NESTVARNO

TI I JA,
Nismo postojali,
mi postojimo u večnosti,
putujemo bez voznog reda,
letimo nošeni zvezdanom prašinom…

TI I JA,
stojimo jedno naspram drugog
i gledamo se pravo u oči,
dodirujemo jedno drugom lice,
ramena, kosu,
dišemo ponekada ubrzano
zamršeni celim bićem…

TI I JA,
nismo postojali,
mi postojimo neprestano…
Pored tebe ja sam zora
koja tiho diše i nestvarno sviće!
(c) Miladinović Sandra