ТВОЈ ПОГЛЕД – Миладиновић Сандра

ТВОЈ ПОГЛЕД

О, како воли твој поглед док ти се зенице шире,
а, тек твој топао загрљај што прија, када туга и срећа се мире…
О, како љубе твоје речи, нежно и пожудно у исти час,
време као да стаје без захтева, лењо се протеже само због нас…
Воли ме, каже сваки мој покрет, сва моја чула ко’ једно горе…
На авенији заљубљених где сени шетају, слушају наша срца шта зборе!
Хоћемо ли у вечност ући, вихори су пред нама јаки?!
Хоћемо ли водом ходати и небом летети?….
Да ли ће наши свати бити птице
и оне јеле са литице што сам грлила док те чекам?!
О, како воли твој поглед док си предамном и док те гледам!

(c) Миладиновић Сандра