Добродошли!
Kandilo trne.Muk. Usana bledih java pozna I praporaca dalekih zvon I:sutra,nikad,ko zna? I:sve je laž i laska. I dalekog nečeg:izvini. Posle,kroz odškrinute dveri Uđe zrak,ili se čini? I magla vijuć se, Belinom sve obezliči I noć osmehom postidnim I tužno je.I liči,..liči.
Kandilo trne.Muk.
Usana bledih java pozna
I praporaca dalekih zvon
I:sutra,nikad,ko zna?
I:sve je laž i laska.
I dalekog nečeg:izvini.
Posle,kroz odškrinute dveri
Uđe zrak,ili se čini?
I magla vijuć se,
Belinom sve obezliči
I noć osmehom postidnim
I tužno je.I liči,..liči.
ВАТРЕНЕ СТРЕЛЕ Није ми више битно шта ће рећи та пуста уста језиком сумње, и да ли ће поглед сузити унапред у тмину гледајући… Ја путујем себи певајући! А, као ниске се нижу туге, и нове радости, мегдан до мегдана.. Хладне ми руке додирују рамена, крај срца ватрене стреле пролећу…. Док путујем себи, кажем волећу!!! … Настави са читањем “ВАТРЕНЕ СТРЕЛЕ – Миладиновић Сандра”
ВАТРЕНЕ СТРЕЛЕ
Није ми више битно шта ће рећи
та пуста уста језиком сумње,
и да ли ће поглед сузити
унапред у тмину гледајући…
Ја путујем себи певајући!
А, као ниске се нижу туге,
и нове радости, мегдан до мегдана..
Хладне ми руке додирују рамена,
крај срца ватрене стреле пролећу….
Док путујем себи, кажем волећу!!!
И није моја реч само песма,
ни глас што се често долином чује,
ни загрљај и осмех из чиста срца….
Не, није ми битно што воду муте,
топло је срцу што греје ми скуте!
Капи кише се брзо угреју
док клизе ка мојим очима на стражи…
Мени су планине, као долине,
а, сунчани дани као и облачни…
Моје су победе – моји порази….
© Миладиновић Сандра
U jesen kad zastudene kiše I bledilo na usni trava se javi A veče zaiskri u zenici odbeglih daljina Moliću za poljubac jutara krvavih. I drhtaće modrina otkinuta Odblescima snenih voda O dani!O noći! Ćuti! Ćuti! To neko tuđ pored mene hoda.
U jesen kad zastudene kiše
I bledilo na usni trava se javi
A veče zaiskri u zenici odbeglih daljina
Moliću za poljubac jutara krvavih.
I drhtaće modrina otkinuta
Odblescima snenih voda
O dani!O noći!
Ćuti! Ćuti!
To neko tuđ pored mene hoda.
Peko Laličić MOJ AFORIZAM KOMŠINICI JE BILO LEPO SA MNOM. ZATO MI JE KOMŠIJA DARIVAO TOLIKE ŠLJIVE.
Peko Laličić
MOJ AFORIZAM
KOMŠINICI JE BILO LEPO SA MNOM.
ZATO MI JE KOMŠIJA DARIVAO TOLIKE ŠLJIVE.
http://www.youtube.com/watch?v=0jni-2duKMY
Sladostrašćem u zore ruj Usne-sužanjstva žig Ravnodušja zvon Oči-beščašća mig. Nebesno-dole Zemaljsko na tron Prezirom golim-jače boli Na dar jednakost-obdarenom. Umesto “da” podmitljivo “ne” (Iskariotski-poljupcem raskid) Tamo-gde sin ocu zver Tamo-gde kit u utrobi Jone.
Sladostrašćem u zore ruj
Usne-sužanjstva žig
Ravnodušja zvon
Oči-beščašća mig.
Nebesno-dole
Zemaljsko na tron
Prezirom golim-jače boli
Na dar jednakost-obdarenom.
Umesto “da” podmitljivo “ne”
(Iskariotski-poljupcem raskid)
Tamo-gde sin ocu zver
Tamo-gde kit u utrobi Jone.
Peko LALIČIĆ MOJ AFORIZAM JAVNA REČ JE U SRBIJI SVET- INJA!
Peko LALIČIĆ
MOJ AFORIZAM
JAVNA REČ JE U SRBIJI SVET- INJA!
Борислава ДВОРАНАЦ К У Т А К Загледана у скакутавог врапчића на белом облаку излазим из себе улазим у катакомбу окупану сунцем огрнуту напупелим гранама музика пролећног дана и лептир је спреман за плес сјај нашег кутка лепршавији од мирисног неба а песма и загрљај исписани у чаши вина од купине на тибетској висоравни нашег … Настави са читањем “Борислава Дворанац, К У Т А К”
Борислава ДВОРАНАЦ
К У Т А К
Загледана
у скакутавог врапчића
на белом облаку
излазим из себе
улазим у катакомбу
окупану сунцем
огрнуту
напупелим
гранама
музика
пролећног дана
и лептир је
спреман
за плес
сјај нашег кутка
лепршавији
од мирисног неба
а песма
и загрљај
исписани
у чаши
вина од купине
на тибетској висоравни
нашег раја
_______________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Peko LALIČIĆ MOJ AFORIZAM Opštine, povodom Dana oslobođenja, pojedincima i radnim kolektivima dodeljuju društvena priznanja, a da najveći broj njih za to uopšte nisu krivi.
Peko LALIČIĆ
MOJ AFORIZAM
Opštine, povodom Dana oslobođenja, pojedincima i radnim kolektivima
dodeljuju društvena priznanja, a da najveći broj njih za to uopšte
nisu krivi.
BARKA Barka sam na moru koje je čas valovito, čas mirno, kada nadodje plima, oblaci kao da su bliži… Oseka me vraća u stvarnost i preseca kao hladna kiša, posle koje je sve mirno, pa i svaka reč nekako tiša…. Duboka i bistra pučina kao istina stremi daljini, ogledalo neba otvara širom magična vrata …. … Настави са читањем “BARKA – Miladinović Sandra”
BARKA
Barka sam na moru koje je čas valovito, čas mirno,
kada nadodje plima, oblaci kao da su bliži…
Oseka me vraća u stvarnost i preseca kao hladna kiša,
posle koje je sve mirno, pa i svaka reč nekako tiša….
Duboka i bistra pučina kao istina stremi daljini,
ogledalo neba otvara širom magična vrata ….
Boji se uznemirena suština očarana visinom,
zalazak presvlači trenutke u zagonetno tihi šapat…..
Poljubi me, kažem ti, vešti ljubavniče,
bez tajni zaspati ove noći neću….
Pramcem dodirujem šljunak što se meša,
obala mi vešto svija svoju priču….
Neka mila jeza budi me u ponoć,
nigde nikog nema sem mene i tmine,
srećna kraj obale nežno se uvijam,
bokom plešem tiho uz života rime….
(c) Miladinović Sandra
