BARKA
Barka sam na moru koje je čas valovito, čas mirno,
kada nadodje plima, oblaci kao da su bliži…
Oseka me vraća u stvarnost i preseca kao hladna kiša,
posle koje je sve mirno, pa i svaka reč nekako tiša….
Duboka i bistra pučina kao istina stremi daljini,
ogledalo neba otvara širom magična vrata ….
Boji se uznemirena suština očarana visinom,
zalazak presvlači trenutke u zagonetno tihi šapat…..
Poljubi me, kažem ti, vešti ljubavniče,
bez tajni zaspati ove noći neću….
Pramcem dodirujem šljunak što se meša,
obala mi vešto svija svoju priču….
Neka mila jeza budi me u ponoć,
nigde nikog nema sem mene i tmine,
srećna kraj obale nežno se uvijam,
bokom plešem tiho uz života rime….
(c) Miladinović Sandra