Добродошли!
AKO….. Ако ти срце своје дам да ли ћеш га примит на стан и хоћеш ли ћеш сутра бити ту јер у њему кријем плам о љубавном једном сну Ако ти усне пољубим сада да ли ће и сутра бити моје да их љубим било када јер ја не љубим било које Ако ти душу … Настави са читањем “AKO…..”
AKO…..
Ако ти срце своје дам
да ли ћеш га примит на стан
и хоћеш ли ћеш сутра бити ту
јер у њему кријем плам
о љубавном једном сну
Ако ти усне пољубим сада
да ли ће и сутра бити моје
да их љубим било када
јер ја не љубим било које
Ако ти душу поклоним своју
хоћеш ли мени дати твоју
у овом трену ja хоћу да знам
коме ћу своје срце, душу
и усне на поклон да дам…
Братислав Богдановић
САН И МОРА…. Кад у сутон ја заспем па ми душа ка њој пође пустите ме нека умрем нека туга ова прође Кад је ноћас опет усним не будите више мене пустите ме да је снивам нек оживе успомене Када јутро сутра сване ви не зовте да устанем пустите ме још да спавам да је … Настави са читањем “САН И МОРА….”
САН И МОРА….
Кад у сутон ја заспем
па ми душа ка њој пође
пустите ме нека умрем
нека туга ова прође
Кад је ноћас опет усним
не будите више мене
пустите ме да је снивам
нек оживе успомене
Када јутро сутра сване
ви не зовте да устанем
пустите ме још да спавам
да је тад и мртав сањам
Тихо земљу на ме бацте
да се можда не пробудим
у починку вечном моме
једним сном да себи судим…
Братислав Богдановић
БЕСКРАЈНИ ЉУБАВНИ КРУГ… Гледам те, пролазиш крај мене опчињен тобом из груди уздах ми крене препознах одмах ту твоју лепоту осећам, волео сам те и у прошлом животу Твој корак лак и мирис косе подижу ме некуд у облак носе жеља се буди вртоглаво расте сад знам ниси само плод маште Приђи ближе да осетим … Настави са читањем “БЕСКРАЈНИ ЉУБАВНИ КРУГ…”
БЕСКРАЈНИ ЉУБАВНИ КРУГ…
Гледам те,
пролазиш крај мене
опчињен тобом
из груди уздах ми крене
препознах одмах
ту твоју лепоту
осећам, волео сам те
и у прошлом животу
Твој корак лак
и мирис косе
подижу ме некуд
у облак носе
жеља се буди
вртоглаво расте
сад знам
ниси само плод маште
Приђи ближе
да осетим дах
подилази ме језа,
хвата ме страх
из сна си сишла
постала јава
чежња ме гони
љубави права
Видиш ме,
очи ти ко бисер сјаје
тело ти се ломи
и оно ме препознаје
руку ми дајеш,
а она ме пече
опет заједно,
време више не тече…
Братислав Богдановић
LJUBAV JE ZIVOTA SMISAO Kao leptir moja dusa sletece ti na dlan, oci ce mu zasijati, dve zvezde sa neba… Podigni ruku blize svom licu i ne previdi ovu suzu lutalicu, suzu radosti! Ti si realno prividjenje sto tu je svaki tren, vrata moje duse su vec davno tvoja… A, otvorila su se iznenada, dovoljna … Настави са читањем “LJUBAV JE ZIVOTA SMISAO – Miladinovic Sandra”
LJUBAV JE ZIVOTA SMISAO
Kao leptir moja dusa sletece ti na dlan,
oci ce mu zasijati, dve zvezde sa neba…
Podigni ruku blize svom licu
i ne previdi ovu suzu lutalicu,
suzu radosti!
Ti si realno prividjenje sto tu je svaki tren,
vrata moje duse su vec davno tvoja…
A, otvorila su se iznenada,
dovoljna je bila samo jedna tvoja rec,
i andjeoski lepa zasjala je vecna nada!
Sve sumnje, radosti i tuge imaju svoj tren,
pozornica zivota sazreva svaku misao…
Kao leptir moja dusa sletece ti na dlan,
bilo bi ocarajavuce kada bi vecno blistao…
i ti, iz duse s’ vilom jeseni na listu poruku mi ispisao!
“Volim te i ti si moja prva i poslednja misao!”
Ne postoji nista svetije, ljubav je zivota smisao!
© Miladinovic Sandra
Nemusti jezik I ja sto sa paznjom vecnosti osecam nemir svanuca, lastavica se gnezdi ne mome dlanu, pcele noseci polen skrivaju ga u mojoj kosi, med se toci niz moje lice, i bosa gazim po travi sto rosi! I ja sto osmehom plenim najtuzniju dusu kraj puta, pepeo sipam, a vihor ga nosi, pevam i … Настави са читањем “NEMUSTI JEZIK – Miladinovic Sandra”
Nemusti jezik
I ja sto sa paznjom vecnosti osecam nemir svanuca,
lastavica se gnezdi ne mome dlanu,
pcele noseci polen skrivaju ga u mojoj kosi,
med se toci niz moje lice,
i bosa gazim po travi sto rosi!
I ja sto osmehom plenim najtuzniju dusu kraj puta,
pepeo sipam, a vihor ga nosi,
pevam i glasom bisere nizem,
mrznji dobrotom prokosim,
pa , zvezdani sjaj pronosim!
I ja sto plovim valovitim rekama niz dolove,
gledam te tople nase krovove,
sa kosutom oci u oci stojim,
nemusti jezik znam i zborim,
hvala ti Boze sto postojim,
i bol pobedjujem tako sto volim!
I ja !!!!
© Miladinovic Sandra
СТРАХ…. Страх од ноћи тамних боја бесних чежњи неспокоја Страх од снова болних палих у дну душе закопаних Страх од туге којом боли моје срце што те воли Страх од суза које влаже усне ове што те траже Страх од себе што ме сече јер без тебе сам ово вече…. Братислав Богдановић
СТРАХ….
Страх од ноћи
тамних боја
бесних чежњи
неспокоја
Страх од снова
болних палих
у дну душе
закопаних
Страх од туге
којом боли
моје срце
што те воли
Страх од суза
које влаже
усне ове
што те траже
Страх од себе
што ме сече
јер без тебе
сам ово вече….
Братислав Богдановић
ПОНЕКАД…. Понекад кад потонем у бол кад дотакнем дно и осетим се ко проклети створ тугом небо досегнем па у сећање посегнем хоћу да га убијем што на тебе сети ме Понекад кад потонем у бол све ти сузе опростим ал не могу да заборавим ноћи дивне бесане очи сјајне чаробне усне меке црвене што … Настави са читањем “ПОНЕКАД….”
ПОНЕКАД….
Понекад кад потонем у бол
кад дотакнем дно
и осетим се ко проклети створ
тугом небо досегнем
па у сећање посегнем
хоћу да га убијем
што на тебе сети ме
Понекад кад потонем у бол
све ти сузе опростим
ал не могу да заборавим
ноћи дивне бесане
очи сјајне чаробне
усне меке црвене
што ме некад љубише
Понекад кад потонем у бол
с чашом сету разбијем
са свима хоћу да се побијем
душу своју да отрујем
ал од руке ми не иде
јер очи моје не виде
и срце моје не бије
ја одавно мртав сам,
без тебе…
Братислав Богдановић
Rane . Sve će moje rane, zacijeliti jednom, sve osim jedne! Nju ću da ponesem, kada podjem na put dalek i konačan, naslućen neobazrivo izgovorenim riječima izgovorenim u trenucima siromaštva duha i nemogućnosti da se već dešeno promijeni, naslućen osmjesima koji su pokušavali bol sakriti, i nakon mnogo puta, sebi ponovljenog pitanja -Čemu sam se … Настави са читањем “Rane – Miro Beribaka”
Rane
.
Sve će moje rane, zacijeliti jednom,
sve osim jedne! Nju ću da ponesem,
kada podjem na put dalek i konačan,
naslućen neobazrivo izgovorenim riječima
izgovorenim u trenucima siromaštva duha
i nemogućnosti da se već dešeno promijeni,
naslućen osmjesima koji su pokušavali bol sakriti,
i nakon mnogo puta, sebi ponovljenog pitanja
-Čemu sam se nadao kada sam se vjetru prepustio-
.
Da, sve će rane jednom zacijeliti, i one najdublje…
One koje nikada nisu ni prestajale krvariti,
sve osim jedne,
one koja u sebi nosi bezbroj pitanja
i isto toliko izbjegnutih odgovora,
koja sa sobom nosi sjećanja, na sve ono
što je bilo razlog potpune sreće i vrjednoće življenja!
.
Miro Beribaka
Ноћ без правде У ноћи без правде пуцали су други, Понтије пилат и његове слуге. Сад лежи тихо, у гробу без трага ђенерал наш Српски, јунак наших снага.Не зна се место ни ознака каква, не дају нам рећи, чувари нашег пакла.Ћутите браћо плачите у ноћи, и нама слобода часна, мора једном доћи. Вапаји, крици, сад … Настави са читањем “Ноћ без правде”
Ноћ без правде
У ноћи без правде
пуцали су други,
Понтије пилат
и његове слуге.
Вапаји, крици,
сад чују се свуда,
где нам је ђенерал,
реци нам Јуда.
Не кажњавај га опет
смилуј се на брата,
нек гроб ђенерала нашег,
буде и крај нашег рата.
Живојин Митровић
(генерација 1976)
СЕЋАЊЕ… Где сте сад бића моје младости дивни тренуци дечачке радости куд су вас однели времена ветрови уграбили вас неки други светови, Где сте сад скривени путељци дал се вама још може проћи топле ли су још завичајне ноћи као онда док је чеках да ли ће доћи, Где сте сад потоци бистри ко вам … Настави са читањем “СЕЋАЊЕ…”
СЕЋАЊЕ…
Где сте сад бића моје младости
дивни тренуци дечачке радости
куд су вас однели времена ветрови
уграбили вас неки други светови,
Где сте сад скривени путељци
дал се вама још може проћи
топле ли су још завичајне ноћи
као онда док је чеках да ли ће доћи,
Где сте сад потоци бистри
ко вам зарасле обале чисти
дал још увек вама теку
њене сузе за љубав далеку,
Где сте нестали, где сте се скрили
у живот ми ушли па се изгубили
где да вас нађем, где да вас тражим
души овој тугу и сету да ублажим…
Братислав Богдановић