Дан: 5. новембар 2012.

ПОНЕКАД….

ПОНЕКАД…. Понекад кад потонем у бол кад дотакнем дно и осетим се ко проклети створ тугом небо досегнем па у сећање посегнем хоћу да га убијем што на тебе сети ме Понекад кад потонем у бол све ти сузе опростим ал не могу да заборавим ноћи дивне бесане очи сјајне чаробне усне меке црвене што … Настави са читањем “ПОНЕКАД….”

ПОНЕКАД….

Понекад кад потонем у бол
кад дотакнем дно
и осетим се ко проклети створ
тугом небо досегнем
па у сећање посегнем
хоћу да га убијем
што на тебе сети ме
Понекад кад потонем у бол
све ти сузе опростим
ал не могу да заборавим
ноћи дивне бесане
очи сјајне чаробне
усне меке црвене
што ме некад љубише
Понекад кад потонем у бол
с чашом сету разбијем
са свима хоћу да се побијем
душу своју да отрујем
ал од руке ми не иде
јер очи моје не виде
и срце моје не бије
ја одавно мртав сам,
без тебе…

Братислав Богдановић

Rane – Miro Beribaka

Rane . Sve će moje rane, zacijeliti jednom, sve osim jedne! Nju ću da ponesem, kada podjem na put dalek i konačan, naslućen neobazrivo izgovorenim riječima izgovorenim u trenucima siromaštva duha i nemogućnosti da se već dešeno promijeni, naslućen osmjesima koji su pokušavali bol sakriti, i nakon mnogo puta, sebi ponovljenog pitanja -Čemu sam se … Настави са читањем “Rane – Miro Beribaka”

Rane

.

Sve će moje rane, zacijeliti jednom,

sve osim jedne! Nju ću da ponesem,

kada podjem na put dalek i konačan,

naslućen neobazrivo izgovorenim riječima

izgovorenim u trenucima siromaštva duha

i nemogućnosti da se već dešeno promijeni,

naslućen osmjesima koji su pokušavali bol sakriti,

i nakon mnogo puta, sebi ponovljenog pitanja

-Čemu sam se nadao kada sam se vjetru prepustio-

.

Da, sve će rane jednom zacijeliti, i one najdublje…

One koje nikada nisu ni prestajale krvariti,

sve osim jedne,

one koja u sebi nosi bezbroj pitanja

i isto toliko izbjegnutih odgovora,

koja sa sobom nosi sjećanja, na sve ono

što je bilo razlog potpune sreće i vrjednoće življenja!

.

Miro Beribaka