Добродошли!
КАД ЉУБАВ УМИРЕ… Клонуло је срце моје неће више да те воли дуго за та пламтело је па сад хоће да изгори Уморна је душа моја док волеше беше твоја сад је пусти нек почива кад већ више није жива Нестале су моје жеље обрисане успомене остале су само сене што прогоне ноћу мене Да … Настави са читањем “КАД ЉУБАВ УМИРЕ…”
КАД ЉУБАВ УМИРЕ…
Клонуло је срце моје
неће више да те воли
дуго за та пламтело је
па сад хоће да изгори
Уморна је душа моја
док волеше беше твоја
сад је пусти нек почива
кад већ више није жива
Нестале су моје жеље
обрисане успомене
остале су само сене
што прогоне ноћу мене
Да бар могу ја да спавам
па да онда срећу сањам
како тебе нисам срео
нисам срео, нит волео…
Братислав Богдановић
Решио сам да победим свој страх ја од ноћи. Чим се први сумрак спусти у шетњу ћу поћи. Месец танак к’о переца неће ми помоћи. Не види се прст пред носом од густине ноћи. Кренем напред, ал чини се све у месту стојим. Завараћу мисли своје, звезде ћу да бројим. Избројао ја сам можда звезда … Настави са читањем “СТРАХ ОД НОЋИ – Татјана Ђулинац”
Решио сам да победим
свој страх ја од ноћи.
Чим се први сумрак спусти
у шетњу ћу поћи.
Месец танак к’о переца
неће ми помоћи.
Не види се прст пред носом
од густине ноћи.
Кренем напред, ал чини се
све у месту стојим.
Завараћу мисли своје,
звезде ћу да бројим.
Избројао ја сам можда
звезда неких осам.
Даље више не сећам се
слатко заспао сам.
Сада мислим, могао бих
ићи на крај света.
Јер, по ноћи шетао сам
од прозора до кревета.