Месец: фебруар 2012.

Balada za M. – Zlatko Živković

  BALADA ZA M. Zaboravio sam kako sam te volio Dječijom ljubavlju naivnom, čistom kao suza Bila si mi kao skupa igračka Koju mi ne mogu kupiti I zbog toga je jos više želim. Bila si djevojčica sa ljepotom žene U tvome držanju bilo je nečeg otmenog Nećeg nesvakidasnjeg, Što mi je privuklo pažnju na … Настави са читањем “Balada za M. – Zlatko Živković”

 

BALADA ZA M.

Zaboravio sam kako sam te volio

Dječijom ljubavlju

naivnom, čistom kao suza

Bila si mi kao skupa igračka

Koju mi ne mogu kupiti

I zbog toga je jos više želim.

Bila si djevojčica sa ljepotom žene

U tvome držanju bilo je nečeg otmenog

Nećeg nesvakidasnjeg,

Što mi je privuklo pažnju na tebe

U moru žgoljavih djevojčica

Sa smiješnim kikama i pletenicama.

Bila si princeza plave krvi

Koja ništa nije stekla

Već se rodila s tim.

Zato te lako prepoznah sada

Poslije toliko vremena

Iste stvari mi privukoše pažnju

A ti mene ne prepozna.

Pružih ti ruku

I isprosih škrti osmijeh.

Šta bi nekada dao da sam to mogao dobiti,

Tvoj osmjeh i mekanu ruku,

Bar na trenutak.

Prazne riječi mi potekoše sa usana

Dok je On pričao ja sam bio na nekom drugom mjestu

Gledala si me zbunjeno

Kao što si nekada zbunjeno

gledala učitelja koji ispisuje formulu na tabli

A ja sam gledao to lice

zbunjeno do nevjerovatne ljepote.

Tek primjetih da imaš drugačiju kosu

Valjda si htjela da postaneš slicnija

Valjda ti je dodijalo da te razlikuju od svih

Ono što svaka djevojka pokušava da postigne,

Ti hoces da izbrišeš.

Ali mene ne možeš prevariti

Mene koji sam pazio na tebe,

Više nego na sve predmete u skoli

Kome si se uvukla u oči i uši

Kome si na koži ostavila žig

Koji vidim kad god se osvrnem iza sebe.

A ti, koja si ga stavila, ne vidiš ga;

Tako to biva u ljubavi za koju zna samo jedno.

Poželjeh da ti prodjem prstima kroz kosu

Da pritisnem usne na usne

Da te zagrlim i osjetim tvoju glavu na ramenu

Poželjeh svakakve djetinjarije

Jer kao dijete te zavoljeh.

Poželjeh da osmjehom izvučem

Tu sjetu iz tvojih oćiju;

Nešto te je mučilo te noci.

A ja bih sve uradio za tebe;

Stajao na kapiji kao pas,

Potukao se sa desetoricom,

Izigravao budalu i pajaca,

Samo da te nasmijem.

Gledao sam ljude preko nišana

Peo sam se na planinske vrhove

Preplivavao sam zalive

Prošao pola svijeta

Ali padam na koljena pred ovim očima.

Ne da mi Siranov nos,

Ne da mi Zvonareva grba,

Ne da mi lice Zvijeri,

Ne da mi peta Ahilova,

Ali izgleda da tebe ne plaše,

Inače bi već našla izgovor da odeš.

A ti vec stavljas ruku na moje rame

I primices mi usne…

Izgleda da smo jednako razliciti.

© Zlatko Živković

DJORDJE -Miladinovic Sandra

DJORDJE Da sam jela vita na onome bregu, s’ vilama bih kolo ja igrala, duge kose rasplela bih guste, lepe oci kao nebo puste! Niko nebi ni sanjati mogao, ako sanak pokraj mene usni, da mu misli citam tako lako, kao tajna nada njime bdim! U grudima price nepisane, delila bih u igri vilinskoj, pticama … Настави са читањем “DJORDJE -Miladinovic Sandra”

DJORDJE

Da sam jela vita na onome bregu,

s’ vilama bih kolo ja igrala,

duge kose rasplela bih guste,

lepe oci kao nebo puste!

Niko nebi ni sanjati mogao,

ako sanak pokraj mene usni,

da mu misli citam tako lako,

kao tajna nada njime bdim!

U grudima price nepisane,

delila bih u igri vilinskoj,

pticama bih tiho saputala,

kosutama brizljivim kad prodju,

ali,onom lepom lovcu Djordju,

mirisom dah bi opcinila,

da ga uvek donese ko krila,

pa da prodje makar pored mene!

I tako mu nikad nebih dala,

da ostari, dusa da mu vene!

Do zadnjega casa voleo bi,

i voljen bi bio dusom celom,

jer zivot je kratak kao tren,

a, Djordje bi kuci omamljen,

vracao se uvek ruku praznih,

al’svaki bi dan  mu bio praznik!

Djordje, Djordje!

sladak si ko

grozdje!

© Miladinovic Sandra

Posveceno mom dedi Djordju Milojevicu, koji je umrao jako mlad,

ali ostao pamcen po mudrosti  i dobroti!

 

 

 

 

 

 

Матрица

    Ја познајем  поредак који ме неће порећи У пољуљаним оградама Маријe порицања Побуном зачета милошћу завршена     Јер још ништа није стало на покретне траке ноћи Да јутром би било тек буђење и корак заустављен У рачуну времена од себе одузетог У капљању сати у себи сабраном У  трену бескрајно дјељивом И … Настави са читањем “Матрица”

 

 

Ја познајем  поредак који ме неће порећи

У пољуљаним оградама Маријe порицања

Побуном зачета милошћу завршена

 

 

Јер још ништа није стало на покретне траке ноћи

Да јутром би било тек буђење и корак заустављен

У рачуну времена од себе одузетог

У капљању сати у себи сабраном

У  трену бескрајно дјељивом

И трену бескрајно умноженом

Ја скидам слојеве зеноновки непокретне

Укоченост заувијек бачена у пепео

Трага за својим ликом

 

Јер знам вријеме је маска жене

Са лицем узораних њива

И клатном откривеним на рендген снимку

Њене главе урасле у бројеве

 

Јер на матрици која мири статис и дјељивост

Ништа више не може стати

А да се при том танка скрама привидног настанка

Не сурва низ стопе газом  њених сати

 

 

Твоје очи изнад неба

  најневиније знам оне ће преживјети све опекотине тијела и сачувати душу јер – све што си гледао јер-ноћна мора на нуклеарном отпаду и дах остављен на поцијепаном атому све то једном мораће да се одмори

 

најневиније знам

оне ће преживјети

све опекотине тијела

и сачувати душу

јер – све што си гледао

јер-ноћна мора на нуклеарном отпаду

и дах остављен на поцијепаном атому

све то једном мораће

да се одмори

Borislava DVORANAC, PESMU SLUŽIM

Borislava DVORANAC PESMU SLUŽIM Pesmu bez zareza uzvičnik noćas služim pupoljak plamička zrele jagode želim da odeš pre svanuća zato se otrgni obriši poljupce ponesi jastuk spali postelju jer ja košulju svlačim trgam dugmad noći nestani baci zlatne niti otvaram poklon rosne zore žutog mora ______________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” – ciklus ,,Ljubav … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, PESMU SLUŽIM”

Borislava DVORANAC

PESMU SLUŽIM

Pesmu
bez zareza
uzvičnik
noćas služim

pupoljak plamička
zrele jagode

želim da odeš
pre svanuća

zato se otrgni
obriši poljupce
ponesi jastuk
spali postelju
jer ja
košulju svlačim
trgam dugmad noći

nestani
baci zlatne niti

otvaram poklon
rosne zore
žutog mora
______________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”
– ciklus ,,Ljubav pesnika”

Borislava DVORANAC, ZVUK PESME

Borislava DVORANAC ZVUK PESME Iz nedara Vaših razumna shvatljiva pesma svira ali ne umem da okrenem leđa pesmi o Vama i snu o pticama jer blagoslov je ljubiti taj dar zvezda poj život i ljubim slova na papiru pokorno bez pitanja nadom željama dišem čujem slavuja ptice zlatokrile dotičem perje lutam svemirom Afroditom vođena nije … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, ZVUK PESME”

Borislava DVORANAC

ZVUK PESME

Iz nedara Vaših
razumna
shvatljiva
pesma svira

ali ne umem
da okrenem leđa
pesmi
o Vama
i snu
o pticama

jer blagoslov je
ljubiti
taj dar
zvezda poj
život

i ljubim
slova na papiru

pokorno
bez pitanja

nadom
željama
dišem

čujem
slavuja

ptice zlatokrile
dotičem perje

lutam svemirom
Afroditom vođena

nije san
zvuk pesme
ispisujem ružama
________________________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”(2012.)
– ciklus ,,Ljubav pesnika”

POTROŠENI BOSFOR

Sećam se one davnine, u svakom predelu koji sam voleo, odvažno svojstveni kraj snova blizine, odveć hladni za leta topline, previše bučni za moju tišinu . Princeza usnulog pogleda, jednog leta, jednog mora, ulivena u bokal sadašnjosti, krajickom oka, gubi talas, ljubav visine, sneg, hladna toplina dodira, boja dobijena suncem,premazana uljanim pejzažom, slika, svesnost moreuznog … Настави са читањем “POTROŠENI BOSFOR”

Sećam se one davnine, u svakom predelu koji sam voleo,
odvažno svojstveni kraj snova blizine, odveć hladni za leta topline,
previše bučni za moju tišinu .

Princeza usnulog pogleda,
jednog leta,
jednog mora,
ulivena u bokal sadašnjosti,
krajickom oka,
gubi talas,
ljubav visine,
sneg,
hladna toplina dodira,
boja dobijena suncem,premazana uljanim pejzažom,
slika,
svesnost moreuznog oblika,potrošeno Atlantidno buncanje,
trzaj
i pretnja da vreme bira usud.
Konacno uobličen prostor,izdajno sliči svakom podstreku lične osobine…

Vreme koje ne menja ništa sem položaj i značaj buduće memorije sećanja,
greške na kojima se ne uči,
običnost sluzbenog kajanja,
prosta,
koncertna simfonija bića .

Znam da ništa ne znam

Znam da ništa ne znam Verujem da ako bi prestao verovati Postao bih vreća, vazduh il nekakva smesa Hodajuće čudo od kostiju i mesa Da ništa ne znam prihvatam lako Svaka reč, svaki broj, sve skupljeno Od sećanja sačuvano, za pamećenje kupljeno I opet sve praznina, čega nema? Čega ima? Nikad se ne zna šta … Настави са читањем “Znam da ništa ne znam”

Znam da ništa ne znam

Verujem da ako bi prestao verovati
Postao bih vreća, vazduh il nekakva smesa
Hodajuće čudo od kostiju i mesa
Da ništa ne znam prihvatam lako
Svaka reč, svaki broj, sve skupljeno
Od sećanja sačuvano, za pamećenje kupljeno
I opet sve praznina, čega nema? Čega ima?
Nikad se ne zna šta će novo da se sazna
Danas osećaš svaki dodrir i slika ti je jasna
Sutra ti dodiri ne važe, ne osećaš ih, oni su sećanje
Nikad ni jedno slovo na isti način pročitano
Nikad ni jedno telo na isti način zagrljeno
Jer svako slovo je delić nikad iste reči
Svaka reč u rečenici znači nešto drugčije
Svako telo iste gradje, svako drugčiju tajnu krije
Uvek je sve isti šablon
Atomi isti, mrlje od mastila iste
I svaki jedinstven,
Ne bih mogao razumeti
Kad bih prestao verovati
Sve te sudbine, pojave, čestice
Znam da ništa ne znam
Lakše mi je da osećam
Tako u pamćenje bolje urežem svaki dodir
I to oživi u meni, kao da se u trenutku dešava
Jer čovek samo u šta veruje može i da sačuva
Često mogu poverovati da mi ceo svet pripada
Zelja da razumem ko pokrenu reke, ko izmisli vetar
U meni bukne i brzo me savlada
Zavolim ono nepoznato o čemu ništa ne znam
Kopam, urezujem, pamtim dok zeljeno ne saznam
I uvek iste reči motva bruje usnama
Znam da ništa ne znam

Borislava DVORANAC, STARICA I DEČAK

Borislava DVORANAC STARICA I DEČAK Ne laži me dečače ne možeš voleti bore ne miluje žarom seda griva ogrubela dodirima ispijena litrima nisu drhtave ruke u neveste ne gore usahle usne mutnog pogleda a bije srce želi biće leti dečače uhvati sokolicu obljubi sirenu zadivi vilu ljubi boginju leti leti starice srce nek te vodi … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, STARICA I DEČAK”

Borislava DVORANAC

STARICA I DEČAK

Ne laži me dečače

ne možeš
voleti bore

ne miluje žarom
seda griva
ogrubela dodirima
ispijena litrima

nisu drhtave ruke
u neveste

ne gore
usahle usne
mutnog pogleda

a bije srce
želi biće

leti dečače

uhvati sokolicu
obljubi sirenu
zadivi vilu
ljubi boginju

leti leti
starice srce
nek te vodi
mudrost
sede glave

leti i pričaj
pričaj
kako poju sirene
kako drhte vile
i kako se u tvom zagrljaju
boginje tope

leti dečače
________________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”
– istoimeni ciklus

ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ

ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ „А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ?“ Издавачка кућа «АРТЕ» из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију «квАРТЕт», у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника. У првој књизи „А да, стварно, одемо на кафу?“ своје песме су објавиле књижевнице Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из … Настави са читањем “ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ”

ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ
„А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ?“

Издавачка кућа «АРТЕ» из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију «квАРТЕт», у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника.
У првој књизи „А да, стварно, одемо на кафу?“ своје песме су објавиле књижевнице Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из Новог Сада и Миодраг Јакшић и Владимир Благојевић, књижевници из Београда.

Овај први «квАРТЕт» je своју књигу представио на промомоцијама у Штокхолму (Шведска), у Београду и Новом Саду, а у четвртак, 23. фебруара, у 19:00 сати, представиће се и панчевачкој публици у градској Библиотеци.
Промоцију подржава ГРАНД Кафа.
Добродошли.