Дан: 8. фебруар 2012.

KAKO RAZUMETI TIŠINU ? – Bojan Djurica

       KAKO RAZUMETI TIŠINU ? Kako razumeti tišinu  ? I njenu moć da sa nekom, samo njoj znanom, lakoćom upije svaku moju reč. Kako razumeti tišinu ? I njenu drskost. Jer je, ne pitajući me, i ovu prostoriju okupirala skroz. Jer je i ovu praznu šoljicu od kafe na tvom stolu, i ovaj tvoj zaboravljeni, … Настави са читањем “KAKO RAZUMETI TIŠINU ? – Bojan Djurica”

 

 

 

 KAKO RAZUMETI TIŠINU ?

Kako razumeti tišinu  ?
I njenu moć da sa nekom,
samo njoj znanom, lakoćom
upije svaku moju reč.

Kako razumeti tišinu ?
I njenu drskost.
Jer je, ne pitajući me,
i ovu prostoriju okupirala skroz.
Jer je i ovu praznu šoljicu
od kafe na tvom stolu,
i ovaj tvoj zaboravljeni,
nenavijeni sat,
opet ne pitajući me,
prigrabila za sebe.
Postali su deo nje.

Kako razumeti tišinu ?
Jer iako je nikada ne pozivam
uvek nekako sama dođe.
Sedne tu i pravi mi društvo
po nekoliko minuta, sati, dana.
Sedi tako i ćuti, zajedno sa mnom.

Kako razumeti tišinu ?
I njen iskonski strah. Od tebe.
Mislim da nikada neću shvatiti
zašto je to zaista tako.
Dovoljno je da samo,
makar I šapatom,
izgovorim tvoje ime
ili da se ti pojaviš na vratima
našeg malog stana
pa da ona odmah nekuda
pobegne, nestane.
Kako razumeti tišinu ?

  © Bojan Djurica

Iluzija

Tones u postelju, prekrivas se preko glave, juris u san daleko od jave.   Ni san, nista bolji nije, to su mracne cestice podsvesti, bol koji ne nalazi olaksanje. To je san bez snova. Ne razlikujes dan od mraka. Prepustas se talasima sudbine.   Tako sporo istice bol, ali jednom mora doci kraj. Samo, samo … Настави са читањем “Iluzija”

Tones u postelju,

prekrivas se preko glave,

juris u san daleko od jave.

 

Ni san, nista bolji nije,

to su mracne cestice podsvesti,

bol koji ne nalazi olaksanje.

To je san bez snova.

Ne razlikujes dan od mraka.

Prepustas se talasima sudbine.

 

Tako sporo istice bol,

ali jednom mora doci kraj.

Samo, samo ne toni u

laznu povrsnost.

Iluzija je da vreme leci sve.

Probuditi se, bila je najveca kazna.

Zanos

Nebo je veliko, ali ne kao i tvoja tuga. Mislis, da ce vreme uciniti svoje? NE! Nece.. Ti, samo ti, vreme mozes uciniti svojim. Ako pobedis sebe, to je poraz. Ti vidis ono sta zelis, cujes samo ono, ono sto tebi odgovara. Vreme tece a ti cekas, mislis da nije tako? Ti, samo ne prihvatas. … Настави са читањем “Zanos”

Nebo je veliko,

ali ne kao i tvoja tuga.

Mislis, da ce vreme uciniti svoje?

NE! Nece..

Ti, samo ti, vreme

mozes uciniti svojim.

Ako pobedis sebe,

to je poraz.

Ti vidis ono sta zelis,

cujes samo ono,

ono sto tebi odgovara.

Vreme tece a ti cekas,

mislis da nije tako?

Ti, samo ne prihvatas.

Na peronu gde vozovi,

odavno ne idu,

tamo gde je sve,

sve sto moze, zardjalo.

Postajes jedna,

jos jedna dusa,

u nizu bezbroja…

Haiku-Dušan Ružić

Zamrzla grana i dalje nudi prazno, gnezdo pticama. Biciklisti na ledenoj stazi, jedan uz osmeh siđe. Doktor mi pluća sluša ,gledam kroz prozor kako veje sneg. Polete vrana, orah isputi na beton, pa ga kljuje.

Zamrzla grana
i dalje nudi prazno,
gnezdo pticama.

Biciklisti na
ledenoj stazi, jedan
uz osmeh siđe.

Doktor mi pluća
sluša ,gledam kroz prozor
kako veje sneg.

Polete vrana,
orah isputi na beton,
pa ga kljuje.

Јелен и пећина

по нечем знам да још постојим да још сам ту и да дишем по нечем знам и сад се не бојим да будем на дну и да њишем   међ’ прстима ломним неке снове лет једног орла бескрајних крила у мрачној пећини јеленске рогове у нестварној тмини јелен сам била   по нечем знам да … Настави са читањем “Јелен и пећина”

по нечем знам да још постојим

да још сам ту и да дишем

по нечем знам и сад се не бојим

да будем на дну и да њишем

 

међ’ прстима ломним неке снове

лет једног орла бескрајних крила

у мрачној пећини јеленске рогове

у нестварној тмини јелен сам била

 

по нечем знам да још сам жива

јер иште ме орла бескрајан лет

у мрачној пећини мој јелен снива

међ’ рогове своје кроти свијет

 

1992.