Дан: 14. фебруар 2012.

DRAGOJ KOJA JE DALEKO – Bojan Djurica

      DRAGOJ KOJA JE DALEKO  Polako se spremam, za let širim krila Čekam dobar vetar ne bi l’ moja bila. Oj daleki grade ja ću tebi doći Nemoj leći rano stižem u po noći ! Čuvaj moju dragu i javi joj – Stiže ! Nek se ona spremi da mi bude bliže Neka me … Настави са читањем “DRAGOJ KOJA JE DALEKO – Bojan Djurica”

 

 

 

DRAGOJ KOJA JE DALEKO

 Polako se spremam,
za let širim krila
Čekam dobar vetar
ne bi l’ moja bila.

Oj daleki grade
ja ću tebi doći
Nemoj leći rano
stižem u po noći !

Čuvaj moju dragu
i javi joj – Stiže !
Nek se ona spremi
da mi bude bliže

Neka me sačeka
nešto ću joj reći
Neka bude budna
nek ne ide leći.

Kazaću joj da me
moja duša boli
i da želim da me ljubi
ako me još voli

Jer ja leka tražim
mojoj duši snenoj
A znam da ga ima
u ljubavi njenoj

Ubrzo ću stići
te joj ti prenesi
Nek me ljubit stane
i neka se udesi.

Upravo sam sleteo
i draga me čeka
Konačno da dobijem
mojoj duši leka.

 © Bojan Djurica, 2012

Borislava DVORANAC, BEZ NAS

Borislava DVORANAC BEZ NAS NIKADA VIŠE Zaglavio sam tamo gde nema želja ni verovanja samo očaj tonem i vučem sa sobom njih a volim ih više od sebe i puštam da tonu ne neću više dosta zbog njih sam jak nabacio sam osmeh a ne smeje mi se pevušim a plačem od muke i verujem … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, BEZ NAS”

Borislava DVORANAC

BEZ NAS

NIKADA VIŠE

Zaglavio sam tamo
gde nema želja ni verovanja
samo očaj

tonem i vučem
sa sobom njih

a volim ih
više od sebe
i puštam da tonu

ne neću više
dosta

zbog njih sam jak

nabacio sam osmeh
a ne smeje mi se

pevušim
a plačem od muke

i verujem
a nade ni zrno

znam

stvorio sam
čauru
bljuvao vatru
terao od sebe sve
pakao nervoze bola
poklanjao
težak dan činio težim
crno sunce sitnicu nemoći
darivao voljenim

znam
kako boli mržnja
ljubljenog bića
kako izgleda izgovor
kako plače nevino dete

sve zbog mene

a čujem

kako mi slatko zbori
bojažljivo pojem srne
i nada se
sjaju oka

a ja
ćutim
nem
nepomičan

gledam je dok plače
osmehom skriva suze
hoda na prstima
bori se za mene
za nas
a ja je vukoh u bezdan

ne nikada više

grlim svoju golubicu
letim njenim krilima
milujem ptiće
__________________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”
– Istoimeni ciklus

UMIVANJE

Svako jutro kad ustanem, oblačim se i obuvam, a zatim se odmah, hladnom vodom umivam.   Zube perem svakog dana, uvek posle jela, da njihova bela boja, nebi pocrnela.   Kosu češljam više puta, pre nego što u školu pođem, da bi čist i uredan bio, kad u školu dođem. Živko Begović    

Svako jutro kad ustanem,

oblačim se i obuvam,

a zatim se odmah,

hladnom vodom umivam.

 

Zube perem svakog dana,

uvek posle jela,

da njihova bela boja,

nebi pocrnela.

 

Kosu češljam više puta,

pre nego što u školu pođem,

da bi čist i uredan bio,

kad u školu dođem.

Živko Begović