Дан: 6. фебруар 2012.

Mislila sam….- Miladinovic Sandra

Mislila sam…. Mislila sam da ti u mome oku vidis bisera sjaj, reku koja tece, preko drugih do okeana! Nisam zelela da svoju dugu crnu kosu kratim, a, tako se plasim da ostanem sama! Pa zato pisem stihove i rime, zato pevam  do poslednjeg daha, i slikam pejzaze, portrete, i  time, zelim da pobegnem od … Настави са читањем “Mislila sam….- Miladinovic Sandra”

Mislila sam….

Mislila sam da ti u mome oku vidis bisera sjaj,

reku koja tece, preko drugih do okeana!

Nisam zelela da svoju dugu crnu kosu kratim,

a, tako se plasim da ostanem sama!

Pa zato pisem stihove i rime,

zato pevam  do poslednjeg daha,

i slikam pejzaze, portrete, i  time,

zelim da pobegnem od sve jaceg  straha!

A, gde je ljubav, godine prodjose,

gde se skrila ona, zaigrala sama?

Da li ce ikad  zakucati vila

i na moja vrata, makar bila stara!?

Ponekad osetim miris povetarca

i neka me jeza obuzme svu,

mora da je prosla kraj mene tiho,

ko da zvezda s neba hoda po tlu!

Mislila sam lako je voleti  i voljen biti,

do kraja se dati, znam ne moze svako,

i  nije mi zao sto volim, a boli,

ali, dugu kosu ne prezalih  lako!

© Miladinovic Sandra

 

ISTINA – Miladinovic Sandra

ISTINA Zivot bez bola i nije zovot, jer onda sreca neznas sta je! Zora posle noci raduje dusu! Dok  rudi  i  kao ruza mirise, ruka zeli zrak da opipa, najneznije sto moze, ko rajsko bice! Ali,  znaj da kavez nece, samo smetaju okovi! Tu nisu potrebne brane, ubojite strele ko otrovi, vec sloboda  beskrajna, nema … Настави са читањем “ISTINA – Miladinovic Sandra”

ISTINA

Zivot bez bola i nije zovot,

jer onda sreca neznas sta je!

Zora posle noci raduje dusu!

Dok  rudi  i  kao ruza mirise,

ruka zeli zrak da opipa,

najneznije sto moze,

ko rajsko bice!

Ali,  znaj da kavez nece,

samo smetaju okovi!

Tu nisu potrebne brane,

ubojite strele ko otrovi,

vec sloboda  beskrajna,

nema sile ni obmane,

jer lazi sto se prodaju,

porusene mostove ne obnove!

© Miladinovic Sandra

Noćas — Marina Adamović

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je skinuo sa glave  i seo bez titule na čelu. Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo? Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju, i nastupi mrak …muza …..budan san koji grebe i ujeda u čoporu kljova… “tako bliska Nobelu suprotnošću svojom” čuješ, Ivo? Parti će me lepo … Настави са читањем “Noćas — Marina Adamović”

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je

skinuo sa glave  i seo bez titule na čelu.

Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo?

Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju,

i

nastupi

mrak

…muza

…..budan san

koji grebe i ujeda u čoporu kljova…

“tako bliska Nobelu

suprotnošću

svojom”

čuješ, Ivo? Parti će me lepo uzidati –

Vita sine mei mors est

kamin(nn)gs

VREDNOSTI DECE

Deca su poseban deo sveta, koji nikome od nas ne smeta. Njima se svako raduje i veseli, jer ih svako voli i imati želi.   Njihova rađanja su velika radost, za sve roditelje i njihovu mladost. Ona su naša najveća sreća, jer nam predstavljaju budućnost stoleća.   Naša deca su najlepše cveće, kao najmirisnije ruže … Настави са читањем “VREDNOSTI DECE”

Deca su poseban deo sveta,

koji nikome od nas ne smeta.

Njima se svako raduje i veseli,

jer ih svako voli i imati želi.

 

Njihova rađanja su velika radost,

za sve roditelje i njihovu mladost.

Ona su naša najveća sreća,

jer nam predstavljaju budućnost stoleća.

 

Naša deca su najlepše cveće,

kao najmirisnije ruže u proleće.

Njihova lica su veselija od ptice “prepelice”,

koja nam stvaraju najlepše “uzdanice”.

 

Deca nas obavezuju na život i rad,

da se o njima briga vodi, dok je čovek mlad.

Moramo se o njima malima brinuti,

kako bi se mogla sto bolje vaspitati.

 

To je dužnost roditelja sviju,

za svoju decu u životu najmiliju.

Roditeljska ljubav se nemože kupiti,

ona je urođena i u duši se mora nositi.

Živko Begović

 

 

Мит о постанку зла

И сотона рече: ‘Нека буде лаж!’ И би лаж. Скрила се у камењу Па са висина сипа. И сотона рече: ‘Нек лицемјерја буде!’ И би лицемјерје. Скрило се у ријечима Чека да проговори. Покрило се паучином И пауке храни. Од самог себе се скрило. И сотона рече: ‘Нек отрова буде!’ И отрова би. Шејтани га … Настави са читањем “Мит о постанку зла”

И сотона рече:
‘Нека буде лаж!’
И би лаж.
Скрила се у камењу
Па са висина сипа.

И сотона рече:
‘Нек лицемјерја буде!’
И би лицемјерје.
Скрило се у ријечима
Чека да проговори.
Покрило се паучином
И пауке храни.
Од самог себе се скрило.

И сотона рече:
‘Нек отрова буде!’
И отрова би.
Шејтани га из олујног даха
Витлајућ мачем просули.
Наталожио се на земљи
И њеним токовима тече.
Скрио се у крви.

И сотона рече:
‘Да буде мржња!’
И би мржња.
Прштала на све стране
Као крв која не може да се згруша.
Шапама тиргова ходала
Па се и она под маховином
На сјеверу ледном скрила.

И сотона тече:
‘Нека буде чивјек!’
И би човјека
У лажи и лицемјерју се скрио
Отровом га мржња
Ко млијеком дојила
Пират се скрио у једра умотан
И  би човјека
У звјерима се скрио.

И сотона рече:
‘Да мисли да ме нема!’
Али тако не би.
Бјеше му лаж у почетку ријечи.

Написано 1989. реконструисано 2012-02-06

©Мирослава Одаловић