Добродошли!
Kada bih znala zašto se rodih – naprslina na mozgu pukla bi u grotlo kroz koje sve kulja i nestaje. * Ostaću senka svoje senke, ostaću prizor nedostupan, tako će glava imati ku da da de filuje i širi tru lež po svome kamin(nn)gs
Kada bih znala zašto se
rodih – naprslina na mozgu
pukla bi u grotlo
kroz
koje
sve
kulja
i nestaje.
*
Ostaću senka svoje senke,
ostaću prizor nedostupan,
tako će glava imati ku
da da de
filuje
i
širi tru
lež po
svome
kamin(nn)gs
Ričard je patio od alkoholizma i depresije (dijagnostički podatak) Pretpostavljam da ima puno pesnika koji lebde kroz svoje snove u smrt paklenih dubina. Misli se (što je očigledno) da je okončao let na dan kada je Magnum 44 ispao iz Isusove ruke. Pogledala sam u njegove pesme i videla Bodlera kako melje kafu, kako stopira … Настави са читањем “Biografija pesnika iz Takome —- Marina Adamović”
Ričard je patio od alkoholizma i depresije (dijagnostički podatak)
Pretpostavljam da ima puno pesnika koji lebde kroz svoje snove
u smrt paklenih dubina. Misli se (što je očigledno) da je okončao let
na dan kada je Magnum 44 ispao iz Isusove ruke. Pogledala sam
u njegove pesme i videla Bodlera kako melje kafu, kako stopira
za put do Golgote, Hamleta u kožnoj jakni i čizmama. Ko zna
koga bih tu još prepoznala da motor Model A nije pregazio
raspadnutu zbirku pesnika kao moje prste na hiljadu strofa.
kamin(nn)gs
I kada odem do groblja upamtim samo čistinu vazduha na uzbrdici puno isprepletane trave i miris neke raspevane smrti * pokopano blago otiče uhodanim tokom otičem i ja nepredviđenim ali jasno usmerenim putem tek ustreljenih još na let spremnih dragih tamnokrilih ptica kamin(nn)gs
I kada odem do groblja
upamtim samo čistinu vazduha na uzbrdici
puno isprepletane trave i
miris neke raspevane smrti
*
pokopano blago
otiče
uhodanim tokom
otičem i ja
nepredviđenim
ali jasno
usmerenim
putem
tek ustreljenih
još na let spremnih
dragih
tamnokrilih
ptica
kamin(nn)gs
Ostaviću priču Što dane zove pod rubove neba Sročiti stih Kom tišine sricu Minulim zalogajem Gorčinu hljeba Omamljena suncem Pod jasike stići Sa Zagrljajem svjetla Okupane zore Spržena vatrom Ranama prići Otškrinuti kapljom Beskrajno more U njemu umiti kapljama nade Talasom bola što se mreška lice Beskrajem leta umivene ptice
Ostaviću priču
Što dane zove pod rubove neba
Sročiti stih
Kom tišine sricu
Minulim zalogajem
Gorčinu hljeba
Omamljena suncem
Pod jasike stići
Sa
Zagrljajem svjetla
Okupane zore
Spržena vatrom
Ranama prići
Otškrinuti kapljom
Beskrajno more
U njemu umiti kapljama nade
Talasom bola što se mreška lice
Beskrajem leta umivene ptice
http://uaortimogsrca.blogspot.com/2012/02/humanitarna-akcija-do-15-marta.html Humanitarna akcija – do 15. marta!! U protekle 2 godine u okviru akcije DEVOJKA KOJA VOLI ŽIVOT za transplataciju bubrega dvadesetdevetogodišnje multitalentovane DARJE KOSTIĆ sakupljeno je 65 000 EU. Preostaje da do punog iznosa za transplataciju sakupimo još samo 5000 eu!! U periodu do 15. marta 2012. uplatite donaciju Darji, i dobićete nagrađenu … Настави са читањем “Humanitarna akcija”
http://uaortimogsrca.blogspot.com/2012/02/humanitarna-akcija-do-15-marta.html
 |
| Darja Kostić |
http://www.devojkakojavolizivot.info/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=5
Ukoliko ste u Novom Sadu, u pivnici CRNI BIK možete takođe kupiti knjigu U AORTI MOG SRCA a novac će otići u fond za Darju.
Knjiga se odlikuje razigranošću i životnošću, nagrađena je regionalnom ex-Ju nagradom, a na njoj je zasnovan omnibus “Video V. Poezija” iste autorke. Filmovi iz omnibusa nagrađivani su na festivalima i prikazivani na više televizija.
http://www.devojkakojavolizivot.info/
Pomozimo Darji da što pre ozdravi!!!!!
Muzici Tako mi prija stisak tvoje ruke danju, nežan i mio. Toplina ta, presuši mi izvor reči. U večeri plešeš stazama mojih misli, Jutrom se iznova rađaš kao leptir. Sto suša da me snađu ovde ti ćeš mi i dalje teći kroz vene, Hiljade sveća da zapale nisu mera sjaja tvog, Milioni tebe rasuti po … Настави са читањем “Muzici – Tamara Lazić”
Muzici
Tako mi prija stisak tvoje ruke
danju, nežan i mio.
Toplina ta, presuši mi izvor reči.
U večeri plešeš stazama mojih misli,
Jutrom se iznova rađaš kao leptir.
Sto suša da me snađu ovde
ti ćeš mi i dalje teći kroz vene,
Hiljade sveća da zapale
nisu mera sjaja tvog,
Milioni tebe rasuti po svetu
svakodnevna molitvo univerzuma!
Laici kažu da imaš oblik.
Mora biti da su bogovi ti ljudi
kad su uspeli da te sagledaju.
Možda je nebo mera tebe?
Kraj si početka i početak kraja.
Prazninu u srcu si popunila
strahove otklonila, ožiljke zalečila.
Ti si uvek bila tu kad nemam kuda,
nemam gde i tmina prati me;
A kad niko nije hteo da shvati me
bila si tu i zato ti pevam.
Ne postoji barijera, postoji samo vera.
Sa tobom ne postoji himera!
O, kada biste samo znali……srca od grafita, koliko sebi nedostajem, koliko dugo od poslednje smrti čeznem da se vratim s dalekog puta ka Vama, na koji već trinaest večnosti bejah osuđena… o,da…. Kada biste samo znali il’ umeli raznati kako me je samo ponižavalo Vaše „Dobro jutro“, „Dobar dan“ il’ „veče“, o studenoj rosi … Настави са читањем “SRCA OD GRAFITA-A.M.”
O, kada biste samo znali……srca od grafita,
koliko sebi nedostajem,
koliko dugo od poslednje smrti
čeznem da se vratim s dalekog puta ka Vama,
na koji već trinaest večnosti bejah osuđena…
o,da….
Kada biste samo znali il’ umeli raznati
kako me je samo ponižavalo Vaše „Dobro jutro“,
„Dobar dan“ il’ „veče“,
o studenoj rosi ,o zapupeloj noći;
kako su se batrgale ove zenice
ka tračku sebe u Vašim suvim staklima,
u Vašim….čistim morima….
O, kada biste naslutiti mogli,
al’ to je samo moja krasta,moja guba
poput crvenog vetra
koji je protutnao obojivši me u vatru….
da je izgaram,da me gori………..
O,kada biste osetili požar podmetnut od poslednje smrti ove,
najneutaženije,
na koju se nebrojivim praskanjem raznosim….
O,da…
I, kako me još ogreju Vaša „Zbogom“,Vaša „Doviđenja“
o umornom danu il’ vrelom kamenu;
kako se još ove šake otimaju
ka dodiru sebe u Vašim mekim rukavicama,
u Vašim sanjama koje zaudaraju na krv…..
I, kada biste samo znali
koliko ćete mi nedostajati
koliko teško će mi Vaše poslednje smrti pasti
u čekanju da me vratite s dalekog puta
na koji ste, koliko eonima i eonima……. pre mene….pošli…
Ne biste me poznali;
Ni moje veđe, ni korak, niti pesme moje;
Ni veš kojim mirišem u drvorede;
Niti ovo grlo koje umire svoju notu!
Ne biste bili k’o što Vas i sad nema-
u sokacima jedinih mladosti,
iz kojih sam prognana već skoro trinaest večnosti
upornosti …
o,da…………..
A, kada biste samo umeli znati sebi manjiti,
priznati sve svoje i do poslednje smrti,
odmorili bi srca olovaka….
ta srca svoja od grafita…………
O,kada biste samo znali………
O,kada biste samo…………..znali.
januar,2012.
Borislava DVORANAC SLUŽAVKA Odričem se dodira sunca poja trave mirisa neba plešem ritmom tvoga bića služavkom služim roba pokornog ponosna u izobilju nemaštini pred tobom robe do zemlje se klanjam i služim nižeg od sebe a cvrkućem o sreći i srećna sam jer služim udostojio si me da ti noge mijem suzama da ih brišem … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, SLUŽAVKA”
Borislava DVORANAC
SLUŽAVKA
Odričem se dodira sunca
poja trave
mirisa neba
plešem ritmom tvoga bića
služavkom služim
roba pokornog
ponosna u izobilju
nemaštini
pred tobom robe
do zemlje se klanjam
i služim nižeg od sebe
a cvrkućem o sreći
i srećna sam
jer služim
udostojio si me
da ti noge mijem suzama
da ih brišem usnama
u kosu uvijam
na nedrima ušuškavam
uspavljujem pesmom
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”
– Istoimeni ciklus
