Добродошли!
TAJNA… TAJNA Ne moram te osetiti celu, biti u tebi kao vulkan pred prasak… dovoljno je da sam ti tu kao neprestani dasak vetra koji te ježi Ne moram te zvati svojom uzburkanom strascu koja se u meni koreni, dovoljno je da ti se blažena u meni širis a da to ne znaš, i nećeš … Настави са читањем “TAJNA – Aca Gajević”
TAJNA
Ne moram te osetiti
celu,
biti u tebi
kao vulkan pred prasak…
dovoljno je da sam ti tu
kao neprestani
dasak vetra
koji te ježi
Ne moram te zvati
svojom uzburkanom strascu
koja se u meni koreni,
dovoljno je da ti se blažena
u meni širis
a da to ne znaš,
i nećeš znati
Lepo je dok si mi život,
ako to kažem
tonem u ponor
gde uzalud sve su tajne…
Ne moram te tražiti
međ’ raznim biljem
kao travar što svet vida…
dovoljno je samo
očima mojim
sto živis duboko u njima.
(C) Aca Gajević
Imao sam devojku, u mladim danima, bila je lepa i mlada, moja velika nada. Ljubav je to bila, mladalackog shvatanja, sa velikim razumevanjem, punih prijatnih osecanja. Ona je trebala trajati dugo, kako smo oboje smatrali, ali tako nije bilo, sto unapred nismo znali. Posle nekog vremena, ona je polako slabila, jer nismo … Настави са читањем “NEUSPELA LJUBAV – Živko Begović”
Imao sam devojku,
u mladim danima,
bila je lepa i mlada,
moja velika nada.
Ljubav je to bila,
mladalackog shvatanja,
sa velikim razumevanjem,
punih prijatnih osecanja.
Ona je trebala trajati dugo,
kako smo oboje smatrali,
ali tako nije bilo,
sto unapred nismo znali.
Posle nekog vremena,
ona je polako slabila,
jer nismo bili jedno uz drugo,
posto nas je daljina rastavila.
(C) Zivko Begovic
Dok smo ćutali, razumeli smo se. Kad sam progovorila, reči na odru upališe sveću. Ulazim u ribu, žutokljunog kosa; jenom zauvek — bežim sa zgarišta.
Dok smo
ćutali,
razumeli
smo se.
Kad sam
progovorila,
reči
na odru
upališe sveću.
Ulazim u ribu,
žutokljunog kosa;
jenom
zauvek —
bežim sa zgarišta.
PEKO LALIČIĆ MOJ AFORIZAM: SVI SMO MI OVCE, DOK SU ČOBANI NA VLASTI !
PEKO LALIČIĆ
MOJ AFORIZAM:
SVI SMO MI OVCE,
DOK SU ČOBANI NA VLASTI !
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 32 Крепка и бела место ми заузела миљеница бреза моје изговара стихове изговара себе и м е н е
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 32
Крепка и бела
место ми заузела
миљеница
бреза
моје
изговара
стихове
изговара себе
и м е н е
Da li moze biti, svako gazda u svoj kuci, i da li moze svako, u njegovu kucu uci? Da li je ovo pitanjre, pravilo postavljeno, ili mozda nije, neka bude od drugih ocenjeno! Da li ce biti dobro, ako drugi gazduju, u tudjim kucama, pa ih tako povreduju? Da li bi bilo … Настави са читањем “DA LI SVE TO MOZE?”
Da li moze biti,
svako gazda u svoj kuci,
i da li moze svako,
u njegovu kucu uci?
Da li je ovo pitanjre,
pravilo postavljeno,
ili mozda nije,
neka bude od drugih ocenjeno!
Da li ce biti dobro,
ako drugi gazduju,
u tudjim kucama,
pa ih tako povreduju?
Da li bi bilo bolje,
da svako vodi,
u svoj kuci brige,
i da ne stvara drugima intrige?
Da li bi najpravilnije bilo,
da bude svako na svome,
i druge ne ometa,
u zivotu njihovome?
Da li moze svako,
o svim ovim pitanjima,
reci svoje misljenje,
jer nas sve ovo zanima?
Zivko Begovic
Znam li taj osećaj ZNAM LI TAJ OSECAJ Previse gordosti,ocaja i zala svuda oko nas, i u nama. Vazduh nas jezi, i neka cudesna slutnja Nebo poglede ledi, na usnama sutnja Jedino ljubav stidljivo siri krila ranjiva al’ jos ziva Cudni su to zvuci sto krv u galop dizu K’ o gladni vuci u coporu … Настави са читањем “ZNAM LI TAJ OSEĆAJ – Aca Gajević”
ZNAM LI TAJ OSECAJ
Previse gordosti,ocaja
i zala
svuda oko nas,
i u nama.
Vazduh nas jezi, i neka
cudesna slutnja
Nebo poglede ledi,
na usnama sutnja
Jedino ljubav stidljivo
siri krila
ranjiva al’ jos ziva
Cudni su to zvuci
sto krv u galop dizu
K’ o gladni vuci u coporu
krajeve srca strizu…
Pa gde smo to zaboravili
nase zbilje?
Odrekli se srca za rad
ciljeva,i visine!
Trovasmo dusu i razno bilje
da bi se zvali neko,
i nesto
bez obzira sa kim,
i cime….
Znam li taj osecaj
sopstvene koze
dok krojim sebi odelo?
Tudje mi sladje!
Drugi me loze!
Zar trebam podici celo?
Lutke su oko mene
sve same svetice
pa Boze….rode se
tako cedne,
kad porastu,rugaju
u lice
kao latice medne
Sluti li neko…..
da gledamo u prazninu
dok svijamo zivota utiske
Upijamo svet oko sebe
a on nema svoju daljinu
samo otiske…
Ja se prepoznah tako mali,
a ti……?
Mislis da znas me….
da znam te?
A G
Sanjam prozor gde bi bile moje oči. Neko prilazi, otvara ga, dugo razgleda sto, stolicu, praznu postelju; uleće i krilima maše preko nečeg sličnog mome telu. Listovi sveske (ili magnolije?) iskljucani padaju i dozivaju . Frojde, Frojde, šta je ono što mi nisi rekô?
Sanjam prozor gde bi bile
moje oči.
Neko prilazi,
otvara ga,
dugo razgleda sto,
stolicu,
praznu postelju;
uleće i krilima maše
preko nečeg sličnog mome telu.
Listovi sveske
(ili magnolije?)
iskljucani padaju
i
dozivaju
.
Frojde,
Frojde,
šta je ono što mi nisi rekô?
Ia zbirke; Kosulja plava Ljubav, savest I saosecajnost Samoljublje ne poznaje Samo uzima, a ne daje Ono crnu masku nosi I ego se s tim ponosi! Ko smo, sto smo Gde smo?!
Ia zbirke; Kosulja plava
Ljubav, savest
I saosecajnost
Samoljublje ne poznaje
Samo uzima, a ne daje
Ono crnu masku nosi
I ego se s tim ponosi!
Ko smo, sto smo
Gde smo?!