Добродошли!
Tvoju dobrotu zna Ime ti danonocno priziva Bicem ti pripada I – ceka pravo vreme Jer samo Bozji put moze Pokazati staze prave
Tvoju dobrotu zna
Ime ti danonocno priziva
Bicem ti pripada
I – ceka pravo vreme
Jer samo Bozji put moze
Pokazati staze prave
STRPI SE Strpi se jer možemo biti. samo se, strpi malo. Strpi se i kad kiše počnu liti, i kad noć bude sunce kralo. Strpi se i kad sunce grije, i kad ga tmurni oblak krije. Srpi se kad nitko strpljiv nije, i kada se sječanje slije. Strpi se i kad prestanu riječi, po papiru … Настави са читањем “Strpi se – Nikolai Lushin”
STRPI SE
Strpi se jer možemo biti.
samo se, strpi malo.
Strpi se i kad kiše počnu liti,
i kad noć bude sunce kralo.
Strpi se i kad sunce grije,
i kad ga tmurni oblak krije.
Srpi se kad nitko strpljiv nije,
i kada se sječanje slije.
Strpi se i kad prestanu riječi,
po papiru za tebe teći.
Strpi se kad kaniš uteći,
da bila bi u miru…
Strpi se jer možemo biti.
I ne slušaj misli tuđe.
Tako ne misliš i ti,
te nisu tvoje oruđe.
I pusti neka ti kažu,
da nigdje ne postojim više.
Al’ znati češ, lažu
jer za tebe dišem.
Strpi se i kada te smori
kada se ne nadaš sreći.
Ti i tada se bori,
ne izusti ni rijeći.
Strpi se jer možemo biti.
Ja moram sanjati tako.
Pohvatat rasute niti,
znam, nije nam lako.
Strpljenjem svojim jakim
krenuti vođeni dalje,
budučim danom svakim,
satrti sukoba ralje.
Strpi se, još malo samo.
Godinama što ih ima,
moramo puno da damo,
a moje se tvoga jedino prima…
(C) Nikolai Lushin
putovati kroz sebe i stati na prvoj stanici dalje je bezbroj gluvih tunela tuneli se pretvaraju u ambise izašla sam i stopirala tornado iz Takome što dalje od svega što pre nada je negde u drugom svetu stižem bez pameti ne predajem se
putovati kroz sebe
i stati na prvoj stanici
dalje je bezbroj gluvih tunela
tuneli se pretvaraju u ambise
izašla sam i stopirala tornado iz Takome
što dalje od svega
što pre
nada je negde u drugom svetu
stižem bez pameti
ne predajem se
SINU Kad za morem sunce pada, ljudi dom svoj ištu. I ja nekud plovim tada, svome grobištu… Jer me tužna uze sjeta, kada bolna suza mine, i nestade mi svega sveta, osim tebe mili sine. Odbacio bih muklo stanje, pa ću bacit kamen prvi. Odbacujem i umiranje, jer krv si moje krvi. Eno opet i … Настави са читањем “Sinu – Nikolai Lushin”
SINU
Kad za morem sunce pada,
ljudi dom svoj ištu.
I ja nekud plovim tada,
svome grobištu…
Jer me tužna uze sjeta,
kada bolna suza mine,
i nestade mi svega sveta,
osim tebe mili sine.
Odbacio bih muklo stanje,
pa ću bacit kamen prvi.
Odbacujem i umiranje,
jer krv si moje krvi.
Eno opet i dan blista,
mrzlo srce opet grije,
svomu ljubav jača čista,
i od vina i hostije…
(C) Nikolai Lushin
ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ Милићу од Мачве Небом лете посечене брезе, на истоку се злати огањ рађања. У бескрај одвезоше га небеске чезе, са судбином нема погађања! Сад небом и нашим сновима језди, ка звезди хита, а за Косово се стара и колоне прогнаних у мислима гнезди, дух генија коме рај врата отвара! Најбоље сања и никад … Настави са читањем “VEČNOST U BESKRAJU – Ljubodrag Obradović”
Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!
Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово се стара
и колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија коме рај врата отвара!
Најбоље сања и никад да се умори,
ко звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!
Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их занос донесе,
у нас луче неизбрисиви сјај!
Тихи огањ сад разумом клија,
светли видик у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија,
сваког ко те у срцу угости!
Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи.
Нас овде и бескрај горе, греје твоје дело!
Вечни живот је – вечност што из слика зрачи!
© Љубодраг Обрадовић
ŽIVOTOPIS Ime i prezime: Nikola Luša Datum rođenja 05. studenog 1979. Mjesto rođenja : Split
ŽIVOTOPIS
Ime i prezime: Nikola Luša
Datum rođenja 05. studenog 1979.
Mjesto rođenja : Split
Ja se zovem Branislav Klajić, rodjen sam 31.avgusta 1961 godine u Prištini. Do 1999. godine živeo sam u Obiliću, a od 2000. godine živim u Kosovskoj Mitrovici ul Čika Jovina br.7. Poeziju pisem dvadesetak godina…i bio sam član Udruzenja amaterskih pisaca Kosova i Metohije. Oženjen sam i imam dve ćerke Anastasiju i Nikoliju. Zaposlen sam … Настави са читањем “Biografije pesnika – Branislav Kljajić”
Ja se zovem Branislav Klajić, rodjen sam 31.avgusta 1961 godine u Prištini. Do 1999. godine živeo sam u Obiliću, a od 2000. godine živim u Kosovskoj Mitrovici ul Čika Jovina br.7. Poeziju pisem dvadesetak godina…i bio sam član Udruzenja amaterskih pisaca Kosova i Metohije. Oženjen sam i imam dve ćerke Anastasiju i Nikoliju. Zaposlen sam u Opštini Obilić, Apsolvent Arhitektonskog fakulteta u Prištini.Živim i radim u K.Mitrovici.
prošlost i budućnost prepiru se oko bola krv se ne pita kome pripada svakog dana svane razočaranje gubim se u sebi sve sluteći tamu ponoć je… doba kada Aheron žudno upravlja dušama u čamcu
prošlost i budućnost
prepiru se oko bola
krv se ne pita kome pripada
svakog dana svane razočaranje
gubim se u sebi sve sluteći tamu
ponoć je…
doba kada Aheron
žudno upravlja dušama u čamcu
Peko LALIČIĆ MOJ AFORIZAM: DOLAZE BOLJA VREMENA. SAMO ŠTO SU KRENULA.
Peko LALIČIĆ
MOJ AFORIZAM:
DOLAZE BOLJA VREMENA.
SAMO ŠTO SU KRENULA.
čula sam pahulje kako se lome videla oblak kako se grči a krik ponoćnog vetra e to ne smem ni pomenuti (ćutim jer ruža vene izdišući mesto mene)
čula sam pahulje kako se lome
videla oblak kako se grči
a krik ponoćnog vetra
e
to ne smem ni pomenuti
(ćutim jer
ruža vene
izdišući mesto
mene)