Дан: 8. децембар 2010.

Uzaludnost – Anonimus

Uzaludnost življenja šarkom je prikačena na prozor umiranja. Nisam kreten i znam da bol ide svojim, a ja drugim putem do zgarišta. Uzaludnost življenja uništavam komedijom nad pepelom jada. . Koliko je sati, majko? Predstava još nije okončana, snu… šuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu

Uzaludnost življenja

šarkom je prikačena

na prozor

umiranja.

Nisam kreten

i znam da bol ide svojim,

a ja drugim putem

do zgarišta.

Uzaludnost življenja

uništavam

komedijom

nad pepelom jada.

.

Koliko je sati,

majko?

Predstava još nije okončana,

snu…

šuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu

MATICA TIŠINE

Aqutor: RajkoG. Kategorija: RAJKO GLIBO MATICA TIŠINE U zraku huje ptičja krila i oblikuju nove arabeske. Prigušenim smijehom glasi se lišće i cvjeta cvijeće u maticama tišine; proljeće svoja otkrovenja podastire slatkom vremenu da ne umine. Strast rasklopljena gorčinom crnilom naliva daleka obećanja; omama mraka ište uporište. Muk među živima tih kao tajna pred blagom … Настави са читањем “MATICA TIŠINE”

Aqutor: RajkoG.
Kategorija: RAJKO GLIBO

MATICA TIŠINE

U zraku huje ptičja krila
i oblikuju nove arabeske.
Prigušenim smijehom glasi se lišće
i cvjeta cvijeće u maticama tišine;
proljeće svoja otkrovenja podastire
slatkom vremenu da ne umine.

Strast rasklopljena gorčinom
crnilom naliva daleka obećanja;
omama mraka ište uporište.

Muk među živima tih kao tajna
pred blagom pojavom vjetra.

СНОВИДНИЦА – Рајица Драгићевић

СНОВИДНИЦА – РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ били смо где смо оно били уочи аранђеловдана летос нисам сигуран све ми се мути у поднебесју на скупу неком културном горе негде наврх фрушке дан и ноћ у повратку зорном обретосмо се с оне стране дунава крај моста дуга у погледима изблиза оте ми се рука да утврди да л … Настави са читањем “СНОВИДНИЦА – Рајица Драгићевић”

СНОВИДНИЦА – РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ

били смо где смо оно били уочи аранђеловдана летос
нисам сигуран све ми се мути
у поднебесју
на скупу неком културном горе негде
наврх фрушке дан и ноћ

у повратку зорном
обретосмо се с оне стране дунава крај моста дуга
у погледима изблиза оте ми се рука
да утврди да л ти гори лице
и греју ли те силно звезде
сновиднице

као у недоумици благо без прекора
склањаш с лица моју руку
али задржиш је притом
толико да схватим поруку

после прелазимо дугу
спојени у радости над водом
из нас песма изгрева крилна
под запаљеним сводом

данас ја водим на једно место – кажеш
а ја се унапред сложим – идеја права
сан је није сан
то се душа забрављена и напрегнута тражи
у зраку лучном
док саму себе подмерава

а заводи ме бескрај
летопис земљиног хода
а прогони ме трептај
тамна ноћ и мутна вода

РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ