Дан: 16. децембар 2010.

…………….Marina Adamović

čula sam pahulje kako se lome videla  oblak kako se grči a krik ponoćnog vetra e to ne smem ni pomenuti (ćutim jer  ruža vene izdišući mesto mene)

čula sam pahulje kako se lome

videla  oblak kako se grči

a krik ponoćnog vetra

e

to ne smem ni pomenuti

(ćutim jer

 ruža vene

izdišući mesto

mene)

Odsutnost — Marina Adamović

grom je dozivao kišu našli su se raskošni i svetli srce mi se smeši i doziva uzalud je mene nema koža taji eho provalije . čuješ l mei? da li?

grom je dozivao kišu

našli su se

raskošni i svetli

srce mi se smeši i doziva

uzalud je

mene nema

koža taji eho provalije

.

čuješ l mei? da li?

SLUČAJ – RAJKO GLIBO

S L U Č A J – RAJKO GLIBO U strci i frci slučajevi uzvrpoljeni oko mene se vrte; lica im premrežuju žuto-sive crte. Svaki slučaj svoj svijet ima; sve manje se gledaju, pričaju još manje, svaki šutke nosi svoje bolesno stanje. Sve je piši propalo, nemaju tri čiste – prse se pameću, a gmižu … Настави са читањем “SLUČAJ – RAJKO GLIBO”

S L U Č A J – RAJKO GLIBO

U strci i frci
slučajevi uzvrpoljeni
oko mene se vrte;
lica im premrežuju
žuto-sive crte.
Svaki slučaj
svoj svijet ima;
sve manje se gledaju,
pričaju još manje,
svaki šutke nosi
svoje bolesno stanje.
Sve je piši propalo,
nemaju tri čiste –
prse se pameću,
a gmižu kao gliste;
glupostima se diče
nadmeću i razmeću.
Gospoda slučajevi
porugom se hrane,
porugom se brane,
ne mogu sa njima
kroz svijet mračnina.
Kroz kajdu klizim,
plivam prepun želja;
koprcaju se u meni,
pucam od veselja.
Sebičan kao strah
smiješi se stid početka,
žežene usne poljupci kvase,
dahom ljubavi
dva slučaja dišu,
trake sunca na licima im
vesele znakove rišu.
K R A J