Добродошли!
ušli su u moje oči …videli su da me nema …..obrvom sam dodirnula senī ……pouzdano dokazala ……..da, postojim! ……….kao miris bora u prohladnoj noći …………i let Ikara do nebesa
ušli su u moje oči
…videli su da me nema
…..obrvom sam dodirnula senī
……pouzdano dokazala
……..da, postojim!
……….kao miris bora u prohladnoj noći
…………i let Ikara do nebesa
nemir se pretvorio u mrtve bube oči se prikačile za pokrov bez lika . niko ne plače tišina talasa . propadanje tela u podzemnu barku kô venjenje cveta u potmulu jesen . nemir se pretvorio u mrtve bube osim jedne u praznoj sobi
nemir se pretvorio u mrtve bube
oči se prikačile za pokrov bez lika
.
niko ne plače
tišina talasa
.
propadanje tela u podzemnu barku
kô venjenje cveta u potmulu jesen
.
nemir se pretvorio u mrtve bube
osim
jedne
u
praznoj sobi
Mila moja majko Mila moja majko, ne znaš ni sama Koliko fukara oko mene reži… Otkada te nema, miluje me tama Često od sebe, ka bespuću bježim Istina je bolna, surova i kleta… Niko ne voli kao svoja majka Voljena majko od kako te nema Život mi je sve, samo ne i bajka… I … Настави са читањем “Mila moja majko Arsenije Lalatović”
Mila moja majko
Mila moja majko, ne znaš ni sama
Koliko fukara oko mene reži…
Otkada te nema, miluje me tama
Često od sebe, ka bespuću bježim
Istina je bolna, surova i kleta…
Niko ne voli kao svoja majka
Voljena majko od kako te nema
Život mi je sve, samo ne i bajka…
I kako vrijeme gazi nas lagano
Mislimo sve je bilo juče…
Eh, kako negda bilo nam je bajno
Eh, negda bijaše to juče…
Znam, nećeš ništa reći
A znam šta bi reći mogla
Voljena majko, patnjo velja moja
Odmaraj i znaj da volim te
Tvoje Luče
ДРАГА З препознао сам те на тргу зујном углачаном у мноштву младеж устрептала и разбокорена где сабира се усхићена и весела међу тек пристиглима из предела далеких чистих са висова са пропланака избељених ветром у дозивању привида и сенки завичаја у магновењу изговорио сам твоје име некако неспретно гласно затечена окренула си се и… предала … Настави са читањем “ДРАГА З – Рајица Драгићевић”
ДРАГА З
препознао сам те
на тргу зујном углачаном у мноштву
младеж устрептала и разбокорена где
сабира се
усхићена и весела
међу тек пристиглима из предела далеких чистих
са висова са пропланака избељених ветром
у дозивању привида и сенки завичаја
у магновењу изговорио сам твоје име
некако неспретно
гласно
затечена
окренула си се и…
предала вечности тренутак
скамењен залеђен који светли
јасно
немоћне су речи којима ово певам
да достигну пламен
да додирну пламени бескрај
у оку твоме
оне су таласи снова што се на обали живота
о стојни камен ломе
а заводи ме бескрај
радост трагања трајање нада
а прогони ме трептај
варљиви бљесак леденог сада
Рајица Драгићевић