Месец: фебруар 2010.

Tragovi budućnosti -Ksenija

Verovati u ljude, pa i u sebe samu, biti moćan ili blag životu, poklanjati crne misli prošlosti. Da li se može… ili hoće prkositi sudbini i budućnosti? Poodvojene ličnosti prepustiti crnoj magiji, dodirivajući, kako usput, zidove pakla – – života – linču smrti… Daleko od svih u danju crnjem od najcrnje noći, kao putnik bez … Настави са читањем “Tragovi budućnosti -Ksenija”

Verovati u ljude,
pa i u sebe samu,
biti moćan ili blag životu,
poklanjati crne misli prošlosti.
Da li se može… ili hoće
prkositi sudbini i budućnosti?

Poodvojene ličnosti
prepustiti crnoj magiji,
dodirivajući, kako usput, zidove pakla –
– života – linču smrti…
Daleko od svih
u danju crnjem od najcrnje noći,
kao putnik bez povratka,
da li ću se ikada vratiti moći?

Na putu blato… kaljuža…
ostaci lešine od psa.
Smrad života ili smrti
vonja žilama tuđih saputnika.
Mračni prizori paraju okna
brišući i poslednje tragove sunca.

Sumrak života carstvo je smrti.
Poput divlji horda
rušiti barijere i zidove budućnosti,
za sobom ostavljajući krv i paljevine…
Preko mrtvih i starih kostura,
poput slepca teturati do,
možda,
nekog boljeg jutra.

I ništa…i ničeg…
….neće više biti.
Pepeo i prah nad smrti –
deo je svega onog čega nema…
Carstvo mrtvih i zadah smrti-
– jedini tragovi budućnosti!

……. Ksenija

Tanka je linija života koja razdvaja “nekad” i “sad”. Padati ponosno, smrti u oči gledati… ….a i dalje biti mlad. Suviše boli i radosti naizmenično- sve u isti mah. Strunuti, a ipak živeti… …osećati paleži dah! Na starom ognjištu vrište kosti, a u tuđini smrti se radovati. Sreća je samo u vlastitom domu… …pa makar … Настави са читањем “……. Ksenija”

Tanka je linija života
koja razdvaja “nekad” i “sad”.
Padati ponosno, smrti u oči gledati…
….a i dalje biti mlad.

Suviše boli i radosti
naizmenično- sve u isti mah.
Strunuti, a ipak živeti…
…osećati paleži dah!

Na starom ognjištu vrište kosti,
a u tuđini smrti se radovati.
Sreća je samo u vlastitom domu…
…pa makar i umirati!

Postoji veliko i nedostižno NIŠTA
između sećanja na “nekad” i postojanja “sad”.
Ponovno rađanje i stvaranje sebe…
…a ipak, uprkos svemu, želeti-biti mlad!

HVALA VAM… – Ksenija Aleksić

HVALA VAM Hvala ovom nebu što dade mi snage za nova jutra. Hvala zemlji, rađanju novom što dolazi iza prošlog sutra. Hvala vam dani prošli i budući za život u bedi i samoći. Ja ipak odlazim i više nikad i nigde nećete me pronaći! (C) Ksenija Aleksić

KsenijaA

HVALA VAM

Hvala ovom nebu
što dade mi snage
za nova jutra.

Hvala zemlji,
rađanju novom
što dolazi
iza prošlog sutra.

Hvala vam dani
prošli i budući
za život u bedi i samoći.

Ja ipak odlazim
i više nikad i nigde
nećete me pronaći!
(C) Ksenija Aleksić

Znaj – Marina Adamović

Sve što nekad beše, Prošlošću ne zovi, A to što će biti – Već u tebi živi Pa, ovaj tren je Život naš baš celi! I duša u njemu- NA DVE JE NE DELI!!! Marina Adamović

Sve što nekad beše,

Prošlošću ne zovi,

A to što će biti –

Već u tebi živi

Pa, ovaj tren je

Život naš baš celi!

I duša u njemu-

NA DVE JE NE DELI!!!

Marina Adamović

Nada – Vjera Mašović

ovo je prva pesma koju sam ikada napisala, tako da sam malko nesigurna oko nje… bila bih zahvalna na komentarima :)

NADA

Želim da imam,

Ali gubim.

Želim da sanjam,

Ali se budim.

Želim da volim

Ali učim da mrzim.

Želim da se sećam,

Ali sećanje nestaje.

Želim da traje

Ali prestaje.

Želim da letim,

Ali padam.

Znam da umirem,

Ali životu se nadam

(C) Vjera Mašović

 VjeraM

O, pameti – Marina Adamović

—————————————————– Postigla sam puno u životu: ne znam ko sam, nigde ne pripadam. To je uspeh – a možda se varam? Znam o svetu od svih ljidi više, o sistemu po kom’ mozak radi; gledam ćutke kako mudrac strada, a gluperda svojim egom vlada. Po očima osetim prirodu teških, dobrih ili čudnih ljudi, al’ pre … Настави са читањем “O, pameti – Marina Adamović”

—————————————————–

Postigla sam puno u životu:

ne znam ko sam, nigde ne pripadam.

To je uspeh – a možda se varam?

Znam o svetu od svih ljidi više,

o sistemu po kom’ mozak radi;

gledam ćutke kako mudrac strada,

a gluperda svojim egom vlada.

Po očima osetim prirodu

teških, dobrih ili čudnih ljudi,

al’ pre zore, prepunu pameti,

ne znam zašto- mene nemoć budi….

—————————————————–

Marina Adamović

*Jedna od SMS poruka* – Aleksandar Marić

*Jedna od SMS poruka* Još dugo će biti urezan njen lik, u ovoj glavi ludoj. Još dugo ću, dugo, Onako plakati nad njenom slikom, Maštati o tome kako mene ništa ne boli, i dugo ću se, dugo, u krevetu, ljubiti sa njenim, Zamišljenim likom. (C) Aleksandar Marić By me…

*Jedna od SMS poruka*

Još dugo će biti urezan njen lik, u ovoj glavi ludoj.
Još dugo ću, dugo, Onako plakati nad njenom slikom,
Maštati o tome kako mene ništa ne boli,
i dugo ću se, dugo, u krevetu, ljubiti sa njenim, Zamišljenim likom.

(C) Aleksandar Marić

By me… ;-)

…Ergo es – Marina Adamović

  Živim tako umorno i sneno, Iako znam da mogu sve. Oči tudje dotiču me nemo Kô kišne kapi kroz oblake. Još besciljno  hodam putevima Koji nikuda više ne vode… Ni onim dragim umovima- I to me znanje u srce bode. Progovorim nekad “pametna sam! Dopustite da vam objasnim sve!” Al’ tiho klonem, kô Mesec u … Настави са читањем “…Ergo es – Marina Adamović”

 

Živim tako umorno i sneno,

Iako znam da mogu sve.

Oči tudje dotiču me nemo

Kô kišne kapi kroz oblake.

Još besciljno  hodam putevima

Koji nikuda više ne vode…

Ni onim dragim umovima-

I to me znanje u srce bode.

Progovorim nekad “pametna sam!

Dopustite da vam objasnim sve!”

Al’ tiho klonem, kô Mesec u dan,

Kad vidim odbojne poglede te.

Tada zaćutim i pognem glavu,

Zamolim vodu: “O, spasi me!”

U duši osetim pogubnu stravu

Koja pred sobom preplavi sve…

Pogled u nebo -“Da, ti si deo

Nečujne sile i sudbine,

I prekriva nas čudesni veo

Pod kojim se živi i umire”.

“Nasmej se blago, pa sve jače,

Nek’ ljudi misle – ma, luda je!

Srce nek samo u sebi plače,

ali ti živi radosnije!”

Marina Adamović