Дан: 7. фебруар 2010.

Ako se desi – Marina Adamović

Reći ćeš mi jednog dana: „i nje nema…nema više…“ Klimnuću ti glavom nemo Uzdahnuti, možda, trulo, A biće mi vrlo mučno Ponavljati „reči bola“ „reči plača“ Jadno, tmurno… Sad te ima – sutra ne… Za života ne postojim- Zašto da nad smrću bdim? Marina Adamovic

Reći ćeš mi jednog dana:
„i nje nema…nema više…“
Klimnuću ti glavom nemo
Uzdahnuti, možda, trulo,
A biće mi vrlo mučno
Ponavljati „reči bola“
„reči plača“
Jadno, tmurno…
Sad te ima – sutra ne…
Za života ne postojim-
Zašto da nad smrću bdim?
Marina Adamovic

TA – Aleksandra Mladenović

TA -posvećeno inspiraciji- Ta, o kojoj se ni reč ne napisa lako, posta stvarna, nedopevana, iluzija, ta. Ta, poput konca kroz iglu, provučena, tako, u potpalublju pijana, počiva, baš ta. Ta, kojoj se ni tren ne podari rado, posta vrbovo pruće, savitljiva, ta. Ta, poput gladnih priviđenja što mori, jado, u porama orobljena, zamire, baš ta. … Настави са читањем “TA – Aleksandra Mladenović”

TA

-posvećeno inspiraciji-

Ta, o kojoj se ni reč ne napisa lako,

posta stvarna, nedopevana, iluzija, ta.

Ta, poput konca kroz iglu, provučena, tako,

u potpalublju pijana, počiva, baš ta.

Ta, kojoj se ni tren ne podari rado,

posta vrbovo pruće, savitljiva, ta.

Ta, poput gladnih priviđenja što mori, jado,

u porama orobljena, zamire, baš ta.

Ta, u koju se ni laž ne zaklinje smelo,

posta medonosna, nemerljiva, pučina, ta.

Ta, poput gejzirom u tvorca prokuljalo delo,

u krateru okuražena, prkosi, baš ta.

Ta, kojoj ni sopstvo uniziti ne biva mrsko,

posta hvalospevna, narikača, izdaja , ta.

Ta, poput nitkova u ćeliji, doziva me drsko,

dozrela, u potpaljublju , opojna, baš ta.

(C) Aleksandra Mladenović