НИЈЕ ВРЕДНО
Није тело ово вредно твог порока,
нит’ душа у њему, твоје душе стида;
није понор овај вредан твога скока,
нит’ песма у њему, што се за те’ кида.
Нису дрхни гласи, вредни твога уха,
нит’ скореле стопе, твојих стопа газа;
нису ови своди вредни твојег врха,
нит’ мостови лучни, над водама јаза.
Није ово ништа вредно ишта твога,
нит’ вео врелине твоје ватре дима;
није ми, пустаху, писаној, од Бога,
нит’ скончати муку, што ме обузима.
Није ти осмехца, вредна суза река,
нит’ презира љутог, преумилне речи;
није ова болест вредна, твог ми, лека,
нит’ копиле, љубав, може да се лечи.
Нису крици ови, вредни твоје ћутње,
нит’ гробница ова, венца трња твога;
није ова кроткост достојна ти љутње,
нит’ бескрај доброте, минута ти злога.
Није, нит’ ће бити, икада шта вредно,
пред тобом све клечи и у ропцу рида;
није, нит’ се хтело, бити несвеједно,
чак ни песми овој, што се за те’ кида.