КАДА БИХ……..
Сва Сунца и Месеци, надамном би сјали,
са мном би, без страха, свог те отимали;
Ма,ничега не бих морала да се бојим……
Једном, када бих твојом, могла да постојим.
Сви Живи и Мртви, крај мене би ходали,
и још нестворени, кришом би те продали;
Ма, тад’ би и најмање твоје, звало се мојим….
Једном, када бих у теби ,могла да постојим.
Сав Простор и Време, уз мене би стали,
самном би без журбе и реда те крали;
Ма, смела бих и задњу звезду да избројим…..
Једном, када бих тобом могла да постојим.
Свако Јесте и Није, сви, предамном би пали,
самном би, уз шапате, љубљеним те звали;
Ма, низачим не бих мрела, да се упокојим…..
Једном, када бих твојом могла да постојим.
© Александра Младеновић