Дан: 10. фебруар 2010.

НОЋ

Што долазиш ноћи, црна и хладна,

кад дану горкоме, припадаш сва?

Хрлиш му, да се поново рађаш,

шта желиш наново да ти да?

Он ничега нема,до горчине своје

и светлости празне,бледе топлине.

Кад родиш се, у све бескраје твоје

откри ме сновима немуште истине.

Тада ме грли и привијај нежно,

у тамне дубине да тонемо скупа.

Кад дан се роди из утробе топле,

да нас из  срца, зором не ишчупа.

Што долазиш ноћи, хладна и црна,

ка изнова  мораш у туђи дом?

Ни дану , ти се, више, не надај!

Дубоко, сад ,живиш у срцу мом.

Александра Младеновић