Дан: 23. фебруар 2010.

Bubble world – Vjera Mašović

Sve je moguće U mom sopstvenom mehur svetu. Ptice cvetaju, cveće cvrkuće; Sve je naopako, obrnuto i izokrenuto, Kako mi u trenu godi, U mom sopstvenom mehur svetu. Moj mali beli oblak, Sjajni delić raja u mom ličnom paklu. Moj veliki zlatni cvet Koji me bojom i mirisom zove, “Dođi! Vidi, čuj, dodirni, pomiriši, okusi! … Настави са читањем “Bubble world – Vjera Mašović”

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Ptice cvetaju, cveće cvrkuće;
Sve je naopako, obrnuto i izokrenuto,
Kako mi u trenu godi,
U mom sopstvenom mehur svetu.

Moj mali beli oblak,
Sjajni delić raja u mom ličnom paklu.
Moj veliki zlatni cvet
Koji me bojom i mirisom zove,
“Dođi! Vidi, čuj, dodirni, pomiriši, okusi!
Oseti moj život! Oseti život sam!”
Moja noć i moj dan…

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Sve se menja, raste, opada, kreće;
Svaka vlat, nit, misao il dlaka,
Ako imamo sreće utiče na kraj
U mom sopstvenom mehur svetu.

Moj mali jang unutar jina.
Tanak sloj sapuna između dve vode.
Sam vazduh koji dišem,
Sam vetar koji me nosi;
Delikatan, sjajni štit
Koji se preliva duginim bojama,
Koji me okružuje i hrani i ubija.

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Sve tuge, besovi il sreće;
Kao malecna svetla zvezda
Na džinovskom tamnom nebu,

Moj sopstveni mehur svet.

Tragovi budućnosti -Ksenija

Verovati u ljude, pa i u sebe samu, biti moćan ili blag životu, poklanjati crne misli prošlosti. Da li se može… ili hoće prkositi sudbini i budućnosti? Poodvojene ličnosti prepustiti crnoj magiji, dodirivajući, kako usput, zidove pakla – – života – linču smrti… Daleko od svih u danju crnjem od najcrnje noći, kao putnik bez … Настави са читањем “Tragovi budućnosti -Ksenija”

Verovati u ljude,
pa i u sebe samu,
biti moćan ili blag životu,
poklanjati crne misli prošlosti.
Da li se može… ili hoće
prkositi sudbini i budućnosti?

Poodvojene ličnosti
prepustiti crnoj magiji,
dodirivajući, kako usput, zidove pakla –
– života – linču smrti…
Daleko od svih
u danju crnjem od najcrnje noći,
kao putnik bez povratka,
da li ću se ikada vratiti moći?

Na putu blato… kaljuža…
ostaci lešine od psa.
Smrad života ili smrti
vonja žilama tuđih saputnika.
Mračni prizori paraju okna
brišući i poslednje tragove sunca.

Sumrak života carstvo je smrti.
Poput divlji horda
rušiti barijere i zidove budućnosti,
za sobom ostavljajući krv i paljevine…
Preko mrtvih i starih kostura,
poput slepca teturati do,
možda,
nekog boljeg jutra.

I ništa…i ničeg…
….neće više biti.
Pepeo i prah nad smrti –
deo je svega onog čega nema…
Carstvo mrtvih i zadah smrti-
– jedini tragovi budućnosti!

……. Ksenija

Tanka je linija života koja razdvaja “nekad” i “sad”. Padati ponosno, smrti u oči gledati… ….a i dalje biti mlad. Suviše boli i radosti naizmenično- sve u isti mah. Strunuti, a ipak živeti… …osećati paleži dah! Na starom ognjištu vrište kosti, a u tuđini smrti se radovati. Sreća je samo u vlastitom domu… …pa makar … Настави са читањем “……. Ksenija”

Tanka je linija života
koja razdvaja “nekad” i “sad”.
Padati ponosno, smrti u oči gledati…
….a i dalje biti mlad.

Suviše boli i radosti
naizmenično- sve u isti mah.
Strunuti, a ipak živeti…
…osećati paleži dah!

Na starom ognjištu vrište kosti,
a u tuđini smrti se radovati.
Sreća je samo u vlastitom domu…
…pa makar i umirati!

Postoji veliko i nedostižno NIŠTA
između sećanja na “nekad” i postojanja “sad”.
Ponovno rađanje i stvaranje sebe…
…a ipak, uprkos svemu, želeti-biti mlad!