СЕЉАЧКА ПОСЛА
Данаске је Светак.
У село се не ради.
Моја ће Радојка
С плачљиве серије
Баш да се наслади.
Ја се тако реших
До варош да скокнем.
На пијац да сврнем
Нешто и да продам
Па еври добрнем.
Жена у крошњиче
Тури крављи сира.
Кајмак не понесох
Јер онда ми сира
Ники нећ да бира.
И домаћа јаја
Снеле га кокошке.
Концентрат бре јеле.
Турих у улошке.
На точак с укачих,
То јесте бицикла.
Корпенче закачих
На гувернар од никла.
Мерџу мога палим,
Сам кад се је печење
За рођендан некем,
Свадбу ил крштење.
Нећу да га арчим
Кад ники не види.
Тад Радојку возим.
Нема да се стиди.
Дођох тако на пијац
И за тезгу стадох
Још јаја не извади
А квитар га ете
* Ајде паре вади *
А народ сам ври.
Ки да је све џабе.
Од прекупци не мош
Сељака да видиш
Сем неколко бабе.
И то сам за евро
Продавау робу
Ки да смо у Немачке
Ил у другом добу.
Пита једна снајка
Види се да љута
И код тебе јаја
Везана за евро,
Та страна валута.
Посматрам је дуго
*Није мори снајке,
Већ за нешто друго**
И сира продадо
Ки да само кајмак
Даје моје стадо.
Ал има бре доста
Госпође што знаду.
На моју рекламу
Ни паре не даду.
Таке ја не нудим
Од никакву робу
Јер знам да ће одма
Да траже да пробу.
Ете ономад,
Месо кад продава
Пита мене једна
Од ветеринара где су
Два печата плава ???
Још и то да платим
Па порез врз тога.
Нема да зарадим
Ни евра једнога.
Корпенче већ празно
Продата је роба.
Време да се врнем
За ручак је доба.
Радојка се једва
Од тв одвоји
Па ми одма тражи
Паре да преброји.
Када то обави,
У шифоњер их стави,
Па тек онда ручак
Баш добар постави.
У бокал комињак
Све пршти од сласти.
Црњак баш прија
Од овал печења
и његове масти.
И мешпајз имаше
Ки да смо на Славе
Од неколке сорте
Баш онако, здраве.
Од оволико јело
Не могу да зборим.
Па одох с Радојку
Да мало одморим.
© Живојин Манојловић
