BOEM – Milovan Petrović

Please wait...

Još jedna se vrata zatvoriše za mnom,

konobar se na me na vratima duri,

rujna zora davno pute osvetlila,

ja lelujam kući k’o čamac u buri.

 

Šta mi ovo treba uvek sebi kažem,

dok mi jutrom zemlja beži ispod nogu,

kompas mi se kanda malo pobrkao

pa ni kuću svoju pronaći ne mogu.

 

Često mi se desi da tako zalutam,

al’ verujte meni nije greška moja,

samo mi je neko kuću premestio,

pa se više ne sećam ulice ni broja.

 

I tako vam stalno sam sebe proklinjem,

rujnom zorom kad se pijan kući vraćam,

cenu uživanja u noćima dugim,

mora se priznati, previsoko plaćam.

 

Al kad veče dođe ja opet po starom,

u „Tri lipe“ krenem s’ šalom oko vrata,

sa vrata se čuje tek što ih otvorim,

„Nije nas izdao, evo našeg brata“.

 

Ja znam da ću sutra s’ prvim zrakom sunca,

proklinjati sebe, staru svoju manu,

a da više ni sam ja siguran nisam,

da li tražim kuću il’ samo kafanu.

 

Milovan Petrović

27 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.