Ознака: ljubavna poezija

Ti znaš veoma, najmila moja,
ja nisam daleka tvoja ljubav
već sam tvoj dečko sa dušom kod tebe
premešten odavno na zraku sunca
i ničega više nema kod mene
od sumnji starih, pa sada već znam
da ljubav si moja, najmoja moja,
i uvek tebi sve ću da dam..

A vreme se menja, odjednom loše,
ja juče ni mogao za sebe da znam,
k’o stenu što mrve bujice vode
takav sam bio, okupan znojem,
i legao onda i mislio kraj.

Spavao dugo i ni znao nisam
da ti me čuvaš, da ti me lečiš,
da tvoja ljubav je najveći lek,
i pio sam žedan, te vode željan,
pa zrnca su opet postala stena
i zdrav sam opet na vrhu planine
pa gledam one daleke daljine
ja tebe da vidim i hvala da kažem
što tvoja ljubav i tvoja dobrota,
i tvoje biće, tvoja lepota,
meni su dali da ozdravljen budem,
odjednom zdrav, i opet tvoj,
i uvek ti hvala, najmila moja
za tvoj tako predivni i veoma drag,
i veoma uspešan, najlep za mene,
pa stoga se klanjam, ludice moja,
ljubavi moja, za tvoj najdraži
lek.

(Bgd, 16. Maj 2017)

Na ležaju snova
sa mnom uživaš,
podata meni
i ja samo tvoj sam,
prepijan od tebe,
ne znan od sebe,
pa sklanjam teške koprene mraka
i topim se tvojom toplinom sunca
i ti si mi moja postala stvarna,
koliko si velika, koliko si mazna,
smejuljice moja večitih puteva
nadanja i želja, baš kao sada,
na ležaju snova,
i ti i ja…

(Bgd, 14.Maj 2017)

Nisi mi dobro pa lek ti šaljem
ljubavlju svojom da te lečim
i puteve čistim, zrak sunca skidam
i ljude sklanjam, žurim da vidam
te boli tvoje i odmah izlečim
k’o nova da budeš u našoj sreći.

Od poljupca strasti najdraža moja
od slatkog leka kojim te mazim
od boli ništa, već snaga tvoja
odmah se vraća, s osmehom budi,
danju i noću, dok zora zarudi,
a ja sam srećan tebe što volim,
i ja ću uvek tebe da želim,
da tebe maznu mazim i pazim,
pa tvoj da budem i pomažem uvek,
i tvoj da postanem,
samo ja,
lek.

(Bgd, 13.Maj 2017)

“only in dreams,
in beautiful dreams”

Ležim na horizontu čekanja
uliva naših odavnih reka
i tebe ne tražim, već mislim tu si,
pa kako tu si a vidim – ja sam?

Onda se vidik znatno pomera
i toplota greje odaje naše,
lepota svučena odjednom paše
i uliv reka teče, talase nosi,
a mi smo sami i najzad tu si,
ja vidim te maznu kakva i jesi,
toplotu mi daješ i nežno me voliš
pa uzdižeš iznad, al’ ipak paziš
da horizont čekanja isti ostane
i nadu ne izgubiš nikada više.

I onda ležimo, umorno srećni,
u prelepoj dolini tvojih ruža,
i srećno gledamo vidik što pruža
beskraj horizonta ovog čekanja
i ćuteći pričamo i divno osećamo
nas same u odmoru lepote,
a ne uspemo da ikako znamo
da to je samo za nas bio
jedan predivan san.

I samo u snovima,
u predivnim snovima,
ja o tebi snivam taj san.

~~~”only in dreams,  in beautiful dreams”~~~

~~~“solo en sueños, en hermosos sueños”~~~

(Bgd, 13.Maj 2017)

Video sam tebe najlepšu na svetu,
najdraže moje, nedostajanje moje,
i čekanja nije bilo, baš nije bilo,
da mi daš vodu sa tvog izvora,
žednog i željnog da me napojiš,
niti nemira zajedno kod nas,
dok uzglavlje si bila na mom jastuku,
tako lepa, i mila i čista, k’o neka vila,
a ja sam u naručju tvome, za tebe,
ja bio samo tvoj, zajedno tvoj.

Nikako nisi mi bila grešnica,
već ljubav jednog života,
u ovom zatvorenom prostoru
mi bili smo otvoreni i slobodni…

I zato ja ovo pišem,
tebi i o tebi,
da si moj jastuk bila, il’ klupa života,
a za to puno ili samo malo,
za malo sreće, vilo iz grada
ja živeh dugo bez tebe, k’o sad.

I gledam tebe, a ti se gubiš;
pa, kuda ideš, našli smo mir
i nema ljudi i nema tuge,
okolo samo su radost i smeh,
sada smo samo mi ovde, zajedno…

Pa gledam opet, a ti se gubiš,
ostaju samo pesme o tebi,
a to su naslovi iz ovog teksta,
naslovi pesama za tebe pisanih…

Ali, ne vredi, ti se gubiš,
i nemam više jastuk od kose,
i nemam više osmeh od srca tvoj,
i nemam više želja tvojih,
i nemam više tvoje ljubavi,
i nemam više tebe kraj sebe,
topline nemam kraj sebe sad.

A onda vidim, tek onda vidim,
probudjen od tebe, ili od sebe,
da sve to je zajedno bio,
ipak, jedan veliki san.
Noćas, o tebi, sada dalekoj,
zasad dalekoj i opet dalekoj,
ali ipak, jedan o tebi,
samo o tebi
san.

Tebi ja poklanjam
ovaj lep san,
ludice moja voljena…

(Bgd, 12.Mart 2017.)

Onda
kada u bespuću prestanu snovi
i tmine zaprete svetlosti sunca
i onda
kada su preduge postale reči
a slova neka i ne postoje
i onda
kada su mirisi kože kao kod ruže
a bedra se sjaje lepotom duše
a ruke dražesni zagrljaj traže
i tebe svu blizu maze i maze,
a grudi lepote me zanosno zovu,
i onda…

I onda
tek onda najviše osetim tebe
i tvoje telo i tvoju lepotu
i onda te volim i mazim i pazim
i prinosim mestu najlepše zvezde
u tmini ovoj veoma da svetli
u ljubavi toploj veoma da voli
i mene da mazi i mene da pazi,
ta zvezda lepote, moj najdraži živote,
ljubavne strasti i pripadanja
sasvim za mene, sasvim za nas,
tolike ljubavi i takvog nadanja
i tebe i mene i isto, za nas…

Onda
i volim te sasvim, strasno i jako,
i volim te nežno, i lepo, polako,
a samo uživam i ja znam sada
da samo su naši vrlo najlepši,
i samo su naši vrlo najdraži,
ti oni naši najsladji, lepotni,
dodiri…

(Bgd, 11. Maj 2017)

“…DOBRO JUTRO TAMO NEKOME DALEKO… PROBUDILA SAM SE ….
ODLIČNO SAM SPAVALA, ZNAČI DA SI MOJ SAN ČUVAO ANDJELE MOJ…OSJEĆAM SE JUTROS ODLIČNO, ALI MI NARAVNO JOŠ
NEDOSTAJE SNA… JUČER DOISTA NISAM IMALA SNAGE…
VOLIM TE I EVO ZA TEBE I MENE ZAJEDNIČKA JUTARNJA KAVICA
I RUŽE ZA NAS DVOJE, DA NAM JUTRO ZAPOČNE S LJUBAVLJU.
PRATIM SVAKI KORAK I OSMIJEH TVOJ…NEDOSTAJANJE MOJE…”

I posle ipak boljih vesti od sinoć
jutros zatekoh tvoje najlepše reči,
a ja,
a monitor mutan od stalnog gledanja,
a tastatura mrljava, nevidljivih slova,
a računar neodmoren od dežurstva noćas,
a ja, ipak i sada, presrećno srećan.

I stigoše tvoja najlepša slova,
bez patnji i tuge i slabosti tvoje,
slova radosti, smeha i nade,
slova tvog stila i tvojih vrlina,
slova što brišu sve moje strepnje,
slova što sipaju latice tvojih ruža,
i donose nadu, samo za nas…

Ja čitam, i ponovo, čitam,
i već je monitor odjednom čist
i već je tastatura kao iz radnje
a slova blistaju, kao iz duše,
kao da su ih sami andjeli pisali…

A ja, ovde daleko,
veoma smeten i još nepovraćen,
čitam i čitam i nadam se tebi
i ne znam više šta ja da radim,
od radosti plačem, a neću da plačem,
to ne voliš, kažeš, muški ne plaču,
ja znam, mila, ja dobro to znam,
ali to duša mora odlučit’
– ja znam, ali je to od radosti samo,
molim te mnogo, razumi, da znaš.

Da samo ti, moja najdraža,
izašla iz okova i otrgnutih boli,
uz pomoć andjela koji te čuvaju,
koji ti daju snagu ljubavi,
da samo ti,
samo ti,
znaš.

Hvala ti puno za ove reči,
ja čitam i volim i znam
i uvek ja kažem, to znam,
da sada si moje nedostajanje,
a naše će želje biti uslišene
jer i naša daleka ljubav to zna.

(ZA TEBE, Bgd, 14. Marta 2017)

Ja ne čekam tebe i ne volim tebe,
da ne znam da si bolesna,
i iako je trenutno, da ja za to ne znam…

Ja ne volim tebe na ovaj način
a ti da ti patiš i trpiš bol,
težinu bilo koje vrste…
Ja zato molim,
ja zato preklinjem,
ako ti išta mogu pomoći,
ti reci meni,
ti mi se srcem obrati
da te pokušam spasiti svom
dušom svojom
koju ja imam samo za tebe…

Odmori se sada, spavaj i sanjaj,
a ako ti bilo šta treba, molim te, reci,
ti kaži, ti traži,
i sve ću ti dati i sve ću ti pomoći,
ja, tvoj samo, sada u nemoći,
ja, tvoje jedino nedostajanje.

Spavaj i ozdravi, milosnice moja,
spavaj i sanjaj, moja najdraža!

(Bgd, 13. Mart 2017)

A ja onda
kad nemam snage,
kad nemam vidike,
daljine one i onolike
da skratim i vratim
tebe ovamo, da ne budeš tamo,
u kući svega ali bez mene,
u sobi pogleda na tebe i mene;
a ja onda
život protekli, kako da vratim,
prošlosti najdraže, tebe povratim,
pa šetam i smetam,
šapćem i ćutim,
slušam i pevam,
i budan sanjam,
i budan spavam,
i jave čekam,
i čekam i čekam…

A ja onda
tvoje najlepše slike
još opet gledam,
i nikom te ja
i neću i ne dam,
a vozovi stižu,
a prevozi stižu,
a datumi idu,
a vremena idu,
a ja onda,
ljubavi moja,
čarobnice moja,
najmila moja,
a ja onda,
a ja…
(Bgd, 09.Maj 2017)

Nisam ti bio jastuk za spavanje,
nisam ti bio milost za budjenje,
nisam ti milovao snove života,
ja nisam šaptao glasno te reči,
ja nisam kupao te čiste lepote,
ni okice tvoje, ni rukice tvoje,
ni telo tvoje, najtvoje divote,
ja spavao nisam ni voleo nisam,
i tebe ni nisam usnama ljubio,
ni tvoj sam bio unutar nada
kod tvojih hodanja ka vrhu slobode,
kod tvojih nadanja i stalnih napora
da dodire pamtiš i večnost upoznaš,
sa mnom da vratiš dane mladosti,
kalendar listove prašnjave okreneš,
od davno i juče samo na danas,
za ljubav pa tako veliku saznaš,
i onda da snivaš i onda da spavaš…

Nisam ti bio, još nisam bio,
a kao da jesam.

(Bgd, 04.Maj 2017)