ZVEZDANA NOĆ
Noć je uzvišena, dan je lep,
Osećam bliskost sa nebom,
Kao da ga držim,
Noći zvezdanog neba što bude mi maštu,
Nezaboravne slike uzvišenosti sa neba.
Noći su uzvišene, život divan je,
Želim da gledam okice tvoje,
Da mi ulepšaš noćne boje,
U njima lebdi neverovatna moć,
Letim hvatajući zvezde kroz zvezdanu noć.
Večita misao cveta u plave dane
I u noći crne,
Ljubav u srcu, to je zvezda gore na nebu,
Suviše kasno da prestanem da volim.
Mrkla noć, put kroz mir, zvezde lepe,
Napušteno, tiho, tajanstveno sve postaje,
U ponoć svemir miriše mi na zvezde,
Nemirne misli bez dna,
Prazna.
Kad u hiljadu zvezda razlije se nebo,
Kad mesec po putu sipa svoje srebro,
Kad zvezde zasvetle u tamnoj noći,
Nežno ljubi lice dok na nebu sja.
Tiha noć,srce u njoj strepi,
Jedna zvezdica da proviri
Kroz prozor tvoj,
U usamljenoj noći,
Ja ću doći,
Nebu bez stida prići.
Ali sve te zvezde tamo gore ćute,
Imaćeš i ti zvezde kakve niko nema,
Pričaju mi priče koje svi prećute,
Baca o nebu, vuče me neka trema.
Put do zvezda, želim da odletim,
San nosiš skriven pod kaputom,
Gledaću i ja noćas
Dve na nebu najlepše zvezde.
Tajanstvena je noć pod zlatnim zvezdama,
Kroz otvorene prozore duva lahor,
Družim se opet sa nebom bezazleno,
Treperavi zrak zvezde probija se
Kroz smeđe noćne senke,
Mesec stoji usamljen na vidiku.
Ali zvezdo, ti opet ćutiš
I nešto novo od mene kriješ,
U glavi mi odzvanja pesma tvoja,
Po tebe doći ću neke druge noći.
Sjaj zlatnih zvezda golica mi lice,
Te svetlucave, čarobne loptice,
Bacaju mi želju da k njima odletim,
Želim da ih dohvatim,
Dugo me već san taj prati.
Kosmos u nama, noć napravljene od zvezda,
Univerzum u zvezdama spoznaje sebe,
Otvoriš ponekad prozor i vidiš,
Jedna zvezda ka tebi u zagrljaj pada.
Seje svoj prah u usnuloj postelji mojoj,
Pokaži mi zvezde
Dok u reci noćnoj plivaju
I uhvati ih meni,
Ja i dalje o njima sanjam.
Šta vidiš kad gledaš u nebo?
I hiljadu pitanja prolazi kroz glavu ovu,
Tako plavo posmatram zvezdano nebo,
Slobodna kao ptica zvezdanim tajnama.
Ponekad je gore, pričaj mi o tajnama,
Vidim kraj tebe beskrajnu nadu i mir
I želim da te nacrtam i pustim,
Nebo beskrajno svetlo, toplo.
Pohod na zvezde, tako to zove,
Jurim da zvezdo te uhvatim,
Ali daleko od mene bežiš
I nestaješ dok mesec sja,
A pevaću ti pesmu i noćas, tebi
Kraj otvorenog prozora da poletim,
I ja ću doći i tebe uhvatiti,
Možda ponovo sanjam,
A san nestaje,
Pada duboko u svoj san
I iznova ponovo se budi.
© Bakira Mavrić
Kategorija – Mladi pesnici
