МИРИСНА ДУША
Када се милина излије из очију,
доброта када господари делима
или се речи осмехом крепе…
Када се корача без усијане главе,
када је туђи живот светиња….
Има ли од тога штете свете?!
Када душа мирише јасмином,
када поглед стреми плаветнилу
и птица на длан ти слети спокојна…
Има ли бисер боју седефа
и глас анђеоску боју детета,
има ли река бољег рељефа?!
Када се књига листа на ветру
и утешно стисну туђе руке,
када се са висине нико не гледа…
Има ли врлети без вилинских чари
и корака по мирисној росној трави,
има ли већег блага од свега?!
© Миладиновић Сандра