Peko Laličić
MOJ AFORIZAM:
KAPIRAM JA DA MOZGAM DŽABE,
AL’ DŽABA KAD NEMAM MOZGA.

Добродошли!
Peko Laličić MOJ AFORIZAM: KAPIRAM JA DA MOZGAM DŽABE, AL’ DŽABA KAD NEMAM MOZGA.
Peko Laličić
MOJ AFORIZAM:
KAPIRAM JA DA MOZGAM DŽABE,
AL’ DŽABA KAD NEMAM MOZGA.

Peko LALIČIĆ N E M I R I I Slutim tvoj neznani lik u ogledalu miris senki svuda nekud odlaze snovi praznina koju mi donosi noć produžava nemir II Ne budi svetla nesna pod ivom ne traži moje izgubljene rime dođi pre no kosači krenu da pokupe mirise livada III Kraj jezera ti i ja … Настави са читањем “Peko Laličić, N E M I R I”
Peko LALIČIĆ
N E M I R I
I
Slutim
tvoj
neznani
lik
u ogledalu
miris
senki
svuda
nekud
odlaze
snovi
praznina
koju mi
donosi
noć
produžava
nemir
II
Ne budi
svetla
nesna
pod
ivom
ne traži
moje
izgubljene
rime
dođi
pre no
kosači
krenu
da
pokupe
mirise
livada
III
Kraj
jezera
ti i ja
ispijam ti
rosu
sa usana
bude se
htenja
u
drhtavoj
tišini
dok
mesec
traži
gnezdo
u
ševaru
IV
Unespokojavaju
me
kapi
kiše
topole se
umivaju
prvim
zracima
zore
ti
ode
vetar
zakuca
na moje
prozore
V
Nepomućeno
nebo
u očima
dolina se
uzdahom
ptica
opija
odnekud
dopire
šum
bršljana
to ptice
lepetom
najavljuju
vreme
snova
i
čekanja
VI
Kao dve
obale
neme
razdvojeni
smo
čemerno
ptice
od
naših
uzdaha
grade
most
da se
zaboravom
ne
odenemo
VII
U mom pogledu
oganj plamti
ti mi osmehom
snagu daješ
dok rastrzane
izgovaram reči
senke se kite
mirisom cveća
nemir tvojih ruku
u letu leptira
put je
kojim se vraćam
VIII
Pesmom probudi
zore
da nam zenice
ispune suncem
i ogrnu nas smehom
potoka
iz lišća breza
u čijim krošnjama
vetar rađa nemire
_______________________
/,,Miris senki svuda”,
iz ciklusa ,,Nemiri”, 1995./
Fotografija snimljena u vreme
nastanka ciklusa

Борислава Дворанац НА ПОМИСАО ДА ТЕ НЕМА Нема пута ни пречице до тебе вуче ме прождире мрак малу бледу тачку иштем уплаших се јутрос нема те ______________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
НА ПОМИСАО ДА ТЕ НЕМА
Нема пута
ни пречице
до тебе
вуче ме
прождире
мрак
малу
бледу тачку
иштем
уплаших се
јутрос
нема те
______________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)

Борислава Дворанац Г О С Т Распакујем се као да ћу вечно бити ту одомаћује се газдарица а бисере скупљам као да вреде нешто срећу навлачим на лице као шминку гост си докле мислиш остати ту __________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
Г О С Т
Распакујем се
као да ћу
вечно бити
ту
одомаћује се
газдарица
а бисере скупљам
као да вреде нешто
срећу навлачим
на лице
као шминку
гост си
докле мислиш
остати ту
__________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)

Peko Laličić MOJ AFORIZAM: KOD NAS ISTINA OBIJA PRAGOVE.
Peko Laličić
MOJ AFORIZAM:
KOD NAS ISTINA OBIJA PRAGOVE.
ПЕСНИК… Питам се, шта је то песник, да ли је то од стиха болесник или је лепе речи весник, сме ли свако песме да пише или за песнике нема места више… Шта то песнике великим чини стихови писани на месечини или постоје правила крута нека строга песничка рута где се не сме сићи са пута… … Настави са читањем “ПЕСНИК…”
ПЕСНИК…
Питам се, шта је то песник,
да ли је то од стиха болесник
или је лепе речи весник,
сме ли свако песме да пише
или за песнике нема места више…
Шта то песнике великим чини
стихови писани на месечини
или постоје правила крута
нека строга песничка рута
где се не сме сићи са пута…
И да ли је читалац овде битан
или је у томе мали и ситан
јер коме онда да пишем песме
ако их нико читати не сме
да их не би песничка клика
осудила што читају небитног лика..
Постоји ли рецепт за велике песме
или мали, велике писати не сме
дајте га мени док још дишем
да песме мале више не пишем
већ само оне, големе, страшне
што поносно носе ленте и машне…
Братислав Богдановић
ОПЕТ СИ ТУ – Мића Живановић Ако могу да бирам Ја бих баладу Некако волим тај мол И ништа лепше од туге Није то бол И то се не плаче То је нешто јаче И лепше од свега Није ни сећање Успомене бледе Ово је у души Опет оно исто Као кад је било И … Настави са читањем “Pesme nedelje jula 2013 bira Lepa Simić”
Није ни сећање
© Мића Живановић
Odavno smo sebe
omeđili ćutnjom,
taj zid, od tišine,
sve nas više deli,
nema čak ni reči
obojenih ljutnjom
kao da se nismo
ni znali, ni sreli.
A slutim i tebe
ta tišina boli,
ulovim ti pogled
pun tuge i sete,
i znam još me,
jedan, deo tebe voli
dok prolazi život
i godine lete.
I ja dugo noću
prelistavam slike,
šapućem ti tajne
i tuge i sreće,
poveravam snove,
poveravam želje,
koje niko drugi
razumeti neće.
Razlozi tišine
davno izbledeli,
samo ona traje
teška, tvdoglava,
i gordost nas naša
razdvaja i deli,
a toliko toga
zauvek nas spaja.
© Svetlana Biorac-Matić
“
Г Н Е З Д О – Борислава Дворанац
Вијеш гнездо
под трепавицама
одлазиш
од мене
са прозора
носиш
вреле сенке
грленим зеницама
хрлиш дану
милиш ка сутону
плетеш сан до јутра
силазиш низ леје
заблисташ
и нестанеш
у мени
рођен треном
жар тиња
напупело пролеће
убран зором
остаје ми цвет булке
и топао поглед срне
то ме носи
међ’ јорговане
на обалама Босута
ПЕСМА РОДНОМ СЕЛУ-Давидовић Миодраг Дача
Кад се сетом родног краја
Срце моје срећу иште
Крај Расине и Мораве
Где дими ми се огњиште
Светогорске Мојсињске планине
Под скутима чувају ми село
Где постоје четири светиње
У којима слушамо опело
Ту нам блиста Пресвета Богородица
Свети Јован и Свети Илија
А уз њих је свети Пантелејмон
Божји дар је то родноме крају
Макрешану моме завичају
Ту се деца радују весела
Православном вером задојена
Здравог духа и здраве памети
Где нам живот као песма лети
Кад се сетим Расине и Мораве
Сретка и Раковца сеоског потока
Старих стаза и цветних ливада
Пропланака, залазака сунца
Лепих цура игранки и посела
Макрешана мога родног села
Тад ми срце убрзано куца
А душа је сретна и весела
Увек волим о селу да причам
Једна ми је прича најмилија
У мом селу испод свете горе
Стотинак је дошло мираџија
Један део душу ми голица
То је моја лепа раскрасница
Која краси моје родно село
Окружена лепим воћнацима
И кућама креченом у бело
Некада je била центар села
По њој трчала су деца
Босонога чила и весела
Чим нам зора са истока заруди
Раскрасница прва се пробуди
Ту су дечје игре богом дане
Лопта није смела никако да стане
Увек смо се делили по пола
А четири камена су чинила два гола
Боже мили, весеља и среће
Божанствена утакмица креће
И да знате то не беше шала
Пола сеоског тима чинила је горња мала
Сад је неко друго време
Уснула је моја раскрсница
Изнад ње пролети по нека птица
А она чува успомене и дрема
Јер на њој раздрагане деце
Скоро и да више нема
Обишо сам скоро пола света
Многа места и станишта
Па слободно могу рећи свима
Ништа лепше од родног огњишта
© Давидовић Миодраг Дача
ПАЛОМ ДРУГУ… Тешка ли је земља друже где ти палом кости леже дал и мртав стражу чуваш дал од тебе и сад беже… Тешка ли је земља друже за коју си живот дао кад си мртав на њу пао да је залуд дал си знао… Тешка ли је земља друже издајници кад је газе док … Настави са читањем “ПАЛОМ ДРУГУ…”
ПАЛОМ ДРУГУ…
Тешка ли је земља друже
где ти палом кости леже
дал и мртав стражу чуваш
дал од тебе и сад беже…
Тешка ли је земља друже
за коју си живот дао
кад си мртав на њу пао
да је залуд дал си знао…
Тешка ли је земља друже
издајници кад је газе
док је другом они деле
дал се твоје страже пазе…
Тешка ли је земља друже
тело твоје што притиска
дал ти некад палом дође
да из гроба пустиш врисак…
Тешка ли је земља друже
да ми живи што остасмо
крај те мртвог залегнемо
па у гробу ко у рову
ову земљу одбранимо…
Богдановић Братислав
РОВ… На линији одбране, на грудобрану отаџбине, мој ров, ко гроб и покров стоји, ту међу сенама, смрти се не боји, Десни ми сусед очев је гроб са леве стране гроб деде мог у биткама давним слободу су снили својим гробом су је изборили Не можеш зато овуда ићи грудобран живих и мртвих проћи јер … Настави са читањем “РОВ…”
РОВ…
На линији одбране,
на грудобрану отаџбине,
мој ров, ко гроб и покров стоји,
ту међу сенама, смрти се не боји,
Десни ми сусед очев је гроб
са леве стране гроб деде мог
у биткама давним слободу су снили
својим гробом су је изборили
Не можеш зато овуда ићи
грудобран живих и мртвих проћи
јер ово је само један од многих
што по Србији вреба и чека
да корак твој тих и зао
подмукло дође из далека,
Окрени леђа, назад одступи
повлачењем себи живот откупи
пођеш ли даље, сломићеш врат
јер ово није обичан рат,
овде и мртви стоје уз живе
да бране куће, воћњаке, њиве
и сваки гроб један је ров
па ће те вила, кост или мач
натерати у бег, страх и плач
Мени је лако међу својим
умрети данас ту где стојим
ту су ми деда, отац и брат
ја ћу и мртав да постојим,
А тебе ће брзо појести црв
у прах ти нестати кост и крв
кроз лобању ти порасти трава
ношена ветром срама и заборава
Не оклевај много, већ одмах иди
непозван си дошо па се не стиди
и причај деци нека памте и знају
шта их то чека кад у рат крену
ка мојој земљи, мом завичају…
Братислав Богдановић
ЈЕДНОГ ДАНА… Једног дана кад све прође када оду све зиме и јесени не заборави ме моја драга потражи ме у успомени Једног дана кад ти суза крене кад не буде више мене ти се сети моја мила да мисао си ми задња била Једног дана у свитање када јутро ново сване ти пожели срце … Настави са читањем “ЈЕДНОГ ДАНА…”
ЈЕДНОГ ДАНА…
Једног дана кад све прође
када оду све зиме и јесени
не заборави ме моја драга
потражи ме у успомени
Једног дана кад ти суза крене
кад не буде више мене
ти се сети моја мила
да мисао си ми задња била
Једног дана у свитање
када јутро ново сване
ти пожели срце моје
да загрљени смо нас двоје
Па кад пођеш онда мени
с друге стране у свет сени
у загрљај ја те чекам
с тобом вечност да поделим
јер то желим, душом својом
душом својом, срцем целим…
Аутор Братислав Богдановић