Добродошли!
Kroz zelje… Utkane nade Molitvom zalivene.. Dusom porubljene… Strpljivo I skruseno Prolistava prolece. . Daskom leptira Procvetace cvece… Nirvana more milovati… Med u kosnici sazriti… I zvezde ce mjesec uzdignuti… Jutro danu kumovati… . Kroz niti zelje Zeljeno prilazi… U nadi nade Nadano se ostvari…. Hrabro uzleti sokole Videces otvorene prozore… . Kroz zelje….nicu … Настави са читањем “KROZ ZELJE ~ milka vukic v.”
Kroz zelje…
Utkane nade
Molitvom zalivene..
Dusom porubljene…
Strpljivo I skruseno
Prolistava prolece.
.
Daskom leptira
Procvetace cvece…
Nirvana more milovati…
Med u kosnici sazriti…
I zvezde ce mjesec uzdignuti…
Jutro danu kumovati…
.
Kroz niti zelje
Zeljeno prilazi…
U nadi nade
Nadano se ostvari….
Hrabro uzleti sokole
Videces otvorene prozore…
.
Kroz zelje….nicu zelje…
.
МЕЂЕ – Светлана Биорац Матић Још деди нокти не помомодреше а стриц и отац кућу поделише, међе омеђише, ударише колце и плотове… Стрина и мајка пребројаше све кашике шерпе и лонце распараше ткане ћилиме, преломише и колач славски на равне части… Посвађаше се око старог дуда под којом смо некад крунили звезде ушушкани у у … Настави са читањем “Pesme nedelje marta 2016 bira Lepa Simić”
МЕЂЕ – Светлана Биорац Матић
Још деди нокти не помомодреше
а стриц и отац
кућу поделише,
међе омеђише,
ударише колце и плотове…
Стрина и мајка
пребројаше све кашике
шерпе и лонце
распараше ткане ћилиме,
преломише и колач славски
на равне части…
Посвађаше се
око старог дуда
под којом смо некад
крунили звезде
ушушкани у у топло повесмо
кукурузне свиле
и пили ширу
што се цедила
из тек смуљаног грожђа…
Писну гугутка у гнезду
кад прва псовка паде.
Зајаука икона,
залајаше сеоски пси…
Развезаних марама
жене стадоше
пребирати по клетвама.
После смо
окретали главу једни од других
тражили рођене
у нерођенима,
мимоилазили се ћутке
и миловали кришом погледима.
Однесоше године
свадбовања и рађања,
занемели
више се нисмо ни сећали
црног дуда међаша,
ал ћутњу нисмо успели
расточити.
Кад се низ друм
разлеже јаук
и барјак црни у небо узлете
затекох оца како нариче
и тражи ону половину срца
заплетену у међама.
А оне зарасле у корове
куће испрзниле
па
чекају да се вратимо
са све четири стране
на које се у ћутњи
разиђосмо.
Један до другог
под старом липом на гробљу
стриц и отац
поравнали међе.
© Светлана Биорац Матић
POTOP – Milovan Petrovic
Valjevska Gračanica.
Mart mesec 2016-te godine.
Nabujale reke u proleće
izlila se korita po svuda
mutna voda polja poplavila
potopljena moja rodna gruda.
Već danima kiše ne prestaju
i nebo se otvori nad nama
kiše liju, te nebeske reke,
ko se igra Božjim slavinama.
Prazna sela vodom potopljena
niodkuda tu pomoći nema,
sela prazna zaseoci prazni,
o Srbijo da nije po kazni?.
Mnogo si se Bogu zamerila
što se nisi njemu pomolila.
Što ti crkve odavno su prazne,
zar se pitaš zašto tol’ke kazne.
Tonu sela, Gračanica tone,
to anđeli hoće da je sklone,
da je sklone ako nam ne treba,
zato kiše padaju sa neba.
Pomoli se moj narode Bogu
i napuni crkve svekolike
Bog će tad nam grehe oprostiti
zavrnuti slavine velike.
Milovan Petrović
Pesma posvećena Valjevskoj Gračanici.
ПЕСМА ЗА СВАКОГА
“ЗАПАМТИ“ Миладиновић Сандра
Немој да ме саветујеш
Још мораш да учиш
Још мораш да патиш
И док скриваш невидљиве сенке
Док умиреш изнутра и мислиш да се
Небо стрмоглавило по теби без разлога
Да нема излаза док као сенка ходаш
Док не преживиш пустињу очајања
Док не исплачеш море туге
Немој да ме саветујеш, немој да ми се јављаш..
Али ако ти треба раме за утеху, сламка спаса…
ЗНАЈ УВЕК САМ ТУ, УВЕК….
ЗАПАМТИ…
(с) Миладиновић Сандра
SUZO MOJA – Kristina Andjelkovic
Suzo moja da me nije,na cija bi nedra pala?
Kome bih svu ljubav svoju za zivota obecala?
U tebi su stihovezi sto na srcu mome leze.
Suzo moja da me nije,i njemu bi bilo teze.
Cijem bi se oku dala kada treba jadovati?
Ko bi mu se znao s tobom uz osmehe radovati?
Cija li bi ruka tada da obraze njemu mije?
Ni ti ne bi postojala,suzo moja da me nije.
Sirotan bi i on bio,i beskucnik vazda kleti.
U cijem bi srcu mog’o sem u mome poziveti?
Ne brisem te suzo nikad,svo bogatstvo je u tebi.
Suzo moja da me nije,ni ljubavi bilo ne bi.
ПИЈЕТА – Александра Лутхандер Сваки сусрет с мушкарцем је Пијета Мадона губи кога је родила жена губи кога је волела Сваки сусрет два бића је Пијета* у наручју свако љуља одсутност света © Александра Лутхандер Give me pain – Немања Рашета Можда не могу ја без бола, Можда ми је он неопходан, Можда је … Настави са читањем “Pesme nedelje februara 2016 bira Lrpa Simić”
ПИЈЕТА – Александра Лутхандер
Сваки сусрет с мушкарцем је
Пијета
Мадона губи кога је родила
жена губи кога је волела
Сваки сусрет два бића
је Пијета*
у наручју свако љуља
одсутност
света
© Александра Лутхандер
Give me pain – Немања Рашета
Можда не могу ја без бола,
Можда ми је он неопходан,
Можда је истина сурова и гола,
Да сам без бола бескористан.
Можда мом срцу треба немир,
Можда другачије не функционише,
Можда му треба патње додир,
Да би могло истински да дише.
Можда не знам без ожиљака,
Можда се из њих душа храни,
Можда за ме није судбина лака,
Нити безбрижне ноћи и дани.
Није то спознаја нимало пријатна,
Али изгледа да све што вреди,
Настаје из тешких удараца и рана,
И када тескоба на души седи…
© Немања Рашета
NEBO – Svetozar N Popovic
Ovo je moje nebo
Ovo je moj pogled u ogledalo
Ovo je moje nasleđe od Boga
Ovo su mi ostavili đjedovi
Ovo su mi očevi poklonili
Ja ga nijesam sačuvao
Da ga darujem pticama
Pa da osjećam njihovu slobodu
Moje je nebo kao dar časnima
A prokletstvo silnima i moć nemoćnima
Ovo je nebo za Boga stvoreno
Za sunce plavetnilom svedeno
Za mjesec sjenkom osjenčleno
Zvijezdama na tacnu postavljeno
Ovo je nebo u nama rođeno
Hoću da ga vidim da ga pogledam
Hoću u mislima da ga opipam
Hoću u zvijezdi među zvijezdama
Skrivenog u liku prošlosti da ga prepoznam
Hoću nebo za ptice s malim i velikim krilima
Hoću nebo daleko od tvojih aerodroma
Sa kojih uzlijeću neke poruke bez kajanja
Dok ih mi molimo oni otjeraše ptice
Otjeraše ih daleko iz naših sjećanja
Neću silu silnike i besčasnike
Neću sluge i svačije poslušnike
Hoću da volim ono što treba voljeti
Voljeću i ono što je tvoje a nije tuđe
Hoću bogate časne i ponosne istine
Necu siromašne i silom osiromašene vlasnike
Hoću moju i tvoju stvarnost i njihovu propast
Da u krilu onih koji su ih skratili za juče
Ne brane sjutra njihovim novim letovima
Hoću nebo za ptice
Neću besmisao čelik i nesreće
Nedam da lete nedajte ovo nebo
Ono je stvoreno za pice
Za molitve i pogled u istine
Nedajte da nas nadlijeću tuđe ptice
ДЕТИЊСТВА БЕЛУТАК – Срећко Симић
Кад се једном запутим
траговима расутим,
путељцима сећања…..
и стари албум отворим?
Прво ћу да свако сутра затворим
чак ћу престати и да слутим
када ме с јутра
успомне понесу…
Како су плодне моје равнице
и под стрехама белих кућица
гнезде се птице
а у брегове
априлско сунце топи закаснеле снегове
Још ме из далека
на кућном прагу мајчин загрљај чека
и нека се топла туга
док се над реком надвија дуга
из њених очију огледа.
Како ме милина обузме
када се обамрла мисао без борбе преда
сну у сенци старог дуда
а гласови драги долазе у откосе ветра
и све су ближи,
и свуда
процвао јоргован мирише
и у баште
док за летом пролеће уздише
датињству отварам прозоре маште
и док ме младост из прикрајка зове
у врбаке
оживљавам витезове
у брзаке
пуштам папирне бродове
за гусаре и пирате
док ме у стопу године вребају и прате
и упорно одбијају да ме врате
у живот прави
А ја ћу ипак да се једном запутим
траговима расутим
путељцима сећања
и стари албум отворим
и да свако сутра на тренутак затворим
бар за тренутак
док оживљавам детињства белутак.
Valjevska Gračanica. Mart mesec 2016-te godine. Nabujale reke u proleće izlila se korita po svuda mutna voda polja poplavila potopljena moja rodna gruda. Već danima kiše ne prestaju i nebo se otvori nad nama kiše liju, te nebeske reke, ko se igra Božjim slavinama. Prazna sela vodom potopljena niodkuda tu pomoći nema, sela prazna … Настави са читањем “POTOP – Milovan Petrović”
Valjevska Gračanica.
Mart mesec 2016-te godine.
Nabujale reke u proleće
izlila se korita po svuda
mutna voda polja poplavila
potopljena moja rodna gruda.
Već danima kiše ne prestaju
i nebo se otvori nad nama
kiše liju, te nebeske reke,
ko se igra Božjim slavinama.
Prazna sela vodom potopljena
niodkuda tu pomoći nema,
sela prazna zaseoci prazni,
o Srbijo da nije po kazni?.
Mnogo si se Bogu zamerila
što se nisi njemu pomolila.
Što ti crkve odavno su prazne,
zar se pitaš zašto tol’ke kazne.
Tonu sela, Gračanica tone,
to anđeli hoće da je sklone,
da je sklone ako nam ne treba,
zato kiše padaju sa neba.
Pomoli se moj narode Bogu
i napuni crkve svekolike
Bog će tad nam grehe oprostiti
zavrnuti slavine velike.
Milovan Petrović
Pesma posvećena Valjevskoj Gračanici.
05.08.2016, Kruševac REZULTATI KONKURSA *RUSKO SRCE U SRPSKOJ ZEMLJI* Poezija: mesto dele: Алексей Наумов za pesmu “ПАМЯТИ НИКОЛАЯ НИКОЛАЕВИЧА РАЕВСКОГО“ i Aleksa Jadžić za pesmu “Izmedju dužnosti i ljubavi“ ; mesto: Маргарита Иванова za pesmu “Не забудет Россия Раевских”; mesto dele: Мигаль Дарья Викторовна za pesmu: “Н.Н.Раевскому“ i Ivan Gaćina iz Zadra za pesmu “Ljubav … Настави са читањем “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ – Књижевни конкурс”
Poezija:
Esej:
BLAGODARNICE ZA KVALITET RADOVA SU DOBILI:
VAŽNA NAPOMENA: Nagrade (koje se sastoje od diploma i knjiga) će se uručiti 02.09.2016. godine u 13:30 sati u porti manastira Sveti Roman u Đunisu na dan pogibije pukovnika Rajevskog, kada će se izvesti i progodan program *RUSKO SRCE U SRPSKOJ ZEMLJI* u prisustvu zvaničnika Ruske federacije. Nismo u mogućnosti da snosimo troškove dolaska i boravka dobitnika na pomenutom programu.
Žiri:
1.место поделили: – Дарья Суглобова за эссе “Русско-сербские отношения второй половины 19.века” и – Владимир Мартинович за эссе “Между должностью и любовью”
2.место поделили: – Михаил Наумкин за эссе ” Такая короткая долгая жизнь” – Милан Ракович из Белграда за эссе “Русское сердце в сербской земле”
3. место: – Константин Бабич из Белграда за эссе “Подвиг во имя братства”
Благодарности за качество работ получили:
1. Йована Маркович за стихотворения “Николай Николаевич Раевский”
2. Светлана цеца Ристич за роман “Об этом знает только судьба” Благодарим всех участников конкурса!
Члены жюри:
1. Вячеслав Гурьянов, председатель жюри, кандидат наук
2. Велько Стамболия; член жюри, поэт,
3. Светлана Джурджевич, член жюри, журналист, заместитель председателя Общества поэтов Сербии – Поэзия СРБ
4. Ирина Милькович,член жюри, переводчик, председатель КС российских соотечественников, проживающих в Сербии.
5. Любодраг Обрадович, член жюри, поэт, Председатель Общества поэтов Сербии-поэзия СРБ
ВАЖНАЯ ИНФОРМАЦИЯ: Проглашение награждённых и вручение наград состоится 02.09- 2016 года в 13.30 в монастыре Святой Роман в Джунисе, в окрестностях Крушевца, в день гибели полковника Н.Н.Раевского. На мероприятии ожидается присутствие официяльных представителей Российской Федерации. К сожалению, организаторы не имеют возможность компенсации расходов приезда и прибывания иностранных участников конкурса.
TEKST KONKURSA – *RUSKO SRCE U SRPSKOJ ZEMLJI* Настави са читањем “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ – Књижевни конкурс”
Na neosunčanoj strani ulice, na prozoru s veštačkim cvećem, u kavezu je živela šarena ptica koja je zaboravila da leti…i da peva… i da bude divlja. Pripitomljena, naučila je da “govori ” o ljubavi , ne i da razume izgovoreno – ni ptica ni čovek: ni ptičijih sećanja na krila i let pod nebom, ni … Настави са читањем “DVE LJUBAVI (poezija u prozi) – Nena Miljanović”
. Kroz pejzaz puteva Nekdasnjih sretanja Mislima te ljubila Pogled skrivala…. Uzdahe si zabranila… Nadu u nadi gusila… . Najcesce san jutro ubija. . Kroz pejzaz puteva Prolazis li ponekada…. Prisetis li se proslih dana.. Ozivi li krv u venama.. Potrazis li sjenu u kanalima… Grci li te nostalgija… . Ume dan da san priziva. . Ne brani … Настави са читањем “KROZ PEJZAZ PUTEVA ~ milka vukic v.”
Bledi se mesec za oblak sakri tišina zvukove kuša čovek se jedan peronom kreće u ruci uvela ruža. Vozovi njegovi odavno prošli čekao dugo u noći od dugog čekanja i ruža svela, neko je trebao doći. Latice svele vetar sad kida pijanci u san tonu našeg čoveka još nada drži pa šeta po peronu. … Настави са читањем “RUŽA NA PERONU – Milovan Petrović”
Bledi se mesec za oblak sakri
tišina zvukove kuša
čovek se jedan peronom kreće
u ruci uvela ruža.
Vozovi njegovi odavno prošli
čekao dugo u noći
od dugog čekanja i ruža svela,
neko je trebao doći.
Latice svele vetar sad kida
pijanci u san tonu
našeg čoveka još nada drži
pa šeta po peronu.
Mrtva tišina bolno ujeda
dok tako napeto sluša;
“Ona će doći, znam da će doći
… inače gde će joj duša”.
Sporo prolazi vreme ko večnost
vetrovi grane lome
ostaše bele latice ruže
u noći da krase perone.
Senka se jedna pred zoru gubi
napušta peron i prugu
ostala svela ruža na njemu
sa sobom odnese tugu.
Milovan Petrović
НЕ БИХ ТВОЈИМ ТРАГОМ…. Седефаста иронија у твојим очима док говириш о љубави, а она је лепа и када чека, и нема везе са тим…. Однекуда долазиш поведен и занесен, док говориш о верности, а она је чиста као суза рајска, и изгара од искрености… А, ја бих те љубила бар у сновиђењу, устрептала и … Настави са читањем “НЕ БИХ ТВОЈИМ ТРАГОМ…….. Миладиновић Сандра…Mајра”
НЕ БИХ ТВОЈИМ ТРАГОМ….
Седефаста иронија у твојим очима
док говириш о љубави,
а она је лепа и када чека,
и нема везе са тим….
Однекуда долазиш поведен и занесен,
док говориш о верности,
а она је чиста као суза рајска,
и изгара од искрености…
А, ја бих те љубила бар у сновиђењу,
устрептала и срећна,
све због једног трена жртвовала бих,
то од памтивека свесна пролазности
ради права жена…
Знај сетно се сећам оне наивности
коју носи младост,
кажи куда стремиш изгубљена душо,
не бих твојим трагом…
Мада, ја знам свој пут!
(с) Миладиновић Сандра
ЈЕР СВЕ СУЗЕ НИСУ ИСТЕ… Волим сузе оне праве, волим сузе из дна душе, нека теку ко Мораве, нек никада не пресуше… Волим сузе оне чедне, оне сузе срца пуне, што поштено лицем лију, ко’ извори камен руне… Волим сузе бистре, питке, осећајне, валовите, и са крвљу помешане, оне што су небу битне… Волим сузе … Настави са читањем “ЈЕР СВЕ СУЗЕ НИСУ ИСТЕ…….Миладиновић Сандра…Мајра”
ЈЕР СВЕ СУЗЕ НИСУ ИСТЕ…
Волим сузе оне праве,
волим сузе из дна душе,
нека теку ко Мораве,
нек никада не пресуше…
Волим сузе оне чедне,
оне сузе срца пуне,
што поштено лицем лију,
ко’ извори камен руне…
Волим сузе бистре, питке,
осећајне, валовите,
и са крвљу помешане,
оне што су небу битне…
Волим сузе попут росе,
попут капи летње кише,
када поље сво оживи,
када земља замирише…
Волим сузе ластавице,
пролећнога даха жељне,
када стреје све оживе,
развигорац живот веје…
Волим сузе издајника,
и издатог исто тако,
јер те сузе покајања,
више вреде но сво злато…
Волим сузе остављеног,
који куне што се роди…
Ко’ га нагна да се бори,
тај му ведром светлост нуди.. .
Онај што у ропцу труне,
затворен међ’ четири зида,
снагу суза кад разуме,
све клетве са себе скида!
Оне сузе мржње пуне,
оне сузе осветника,
оне сузе завидљивца…
То су сузе губитника….
Јер све сузе нису исте,
воде паклу или рају,
ко’ препозна лажљивице,
радује се и свитању!
(с) Миладиновић Сандра