Добродошли!
Spajao je stari most obale daleke spajao je Savski most nas dvoje kraj reke. Približio most je dugi zajedničke snove pomogao da maštamo noćima do zore. Spojio je stari most dve obale Save dok u Šapcu čekao sam jedne oči plave. Mladost prošla, Savski most je još na istom mestu, zaslužio starina je jednu svoju … Настави са читањем “STARI MOST – Milovan Petrović”
Spajao je stari most
obale daleke
spajao je Savski most
nas dvoje kraj reke.
Približio most je dugi
zajedničke snove
pomogao da maštamo
noćima do zore.
Spojio je stari most
dve obale Save
dok u Šapcu čekao sam
jedne oči plave.
Mladost prošla, Savski most je
još na istom mestu,
zaslužio starina je
jednu svoju pesmu.
Još most spaja mlade
još se oni vole
još sanjare još maštaju
još čekaju zore.
Milovan Petrović
ZNAŠ VEĆ MORAVCEVratiću seu tvoj sanI upaliti tvojehladno ognjište. Vratiću seu tvoj san i donećumalo poezijeza sve našeprijatelje i neprijatelje.Doneću malo hašiša,malo ljubomoreza tvoje prijatelje.Vratiću seu tvoj sani doneću timalo licemerja i nade.Ispred tvog prozora,Ispred ogledalaI napuštenog balkonazamirisaće pomfrit,salata, roštilj i pivo.I znaš već Moravce.Aperitiv će mi bititvoj karmin.I obećavam,neću se napitikao prošli put. Vratiću … Настави са читањем “ZNAŠ VEĆ MORAVCE – Zoran Petković”
ЈОНСКА ГРОБНИЦА Ти гробнице Јонска плава, Ту где спава много Српских глава, Што у патњи великога рата, Ту на Виду оста брат до брата. Брат до брата у гробници плавој, Снове своје остварио није, Да још једном у јуришу славе, Српској кући, врате своје главе.
ЈОНСКА ГРОБНИЦА
Ти гробнице Јонска плава,
Ту где спава много Српских глава,
Што у патњи великога рата,
Ту на Виду оста брат до брата.
Брат до брата у гробници плавој,
Снове своје остварио није,
Да још једном у јуришу славе,
Српској кући, врате своје главе.
Ako je greh moja ljubav što tebi nesebično dadoh, ako je greh onaj trenutak kada na ludi kamen stadoh. Ako su greh sve moje noći i s tobom blažena spavanja, da li su greh i sva moja, tebi bezuslovna davanja. Da li je greh i ona sreća u zoru kada se budim, kada … Настави са читањем “AKO JE GREH MOJA LJUBAV – Milovan Petrović”
Ako je greh moja ljubav
što tebi nesebično dadoh,
ako je greh onaj trenutak
kada na ludi kamen stadoh.
Ako su greh sve moje noći
i s tobom blažena spavanja,
da li su greh i sva moja,
tebi bezuslovna davanja.
Da li je greh i ona sreća
u zoru kada se budim,
kada mi osmeh ukrasi lice
i kad sa tobom zarudim.
Možda je greh i tvoja reč
u zoru; “ljubavi moja”,
možda su greh, neko će reći,
i sjajna dva oka tvoja.
Ako je sve ovo greh
život je bojen bojama sivim,
ako je sve ovo greh
ja više ne želim da živim.
Milovan Petrović
Поред пута кућа мало, Над њих магла се наднела, У њих мало душа стало – То је слика мога села. Пут нас поред школе води, Где смех дечји већ замире, Јер се ретко дете роди, А све чешће се умире. Одумиру и занати, Млади другде траже срећу, Тек понекад неко сврати Да у цркви пали … Настави са читањем “Слика мога села – Ивана Зајић”
Поред пута кућа мало,
Над њих магла се наднела,
У њих мало душа стало –
То је слика мога села.
Пут нас поред школе води,
Где смех дечји већ замире,
Јер се ретко дете роди,
А све чешће се умире.
Одумиру и занати,
Млади другде траже срећу,
Тек понекад неко сврати
Да у цркви пали свећу.
Житна њива пуста оста,
Ал’ упркос река тече
Испод нашег старог моста,
Сваког јутра, подне, вече.
Покрај реке воденица
Од давнина стоји сама,
Родног огња жеравица
У грудима вечно нама
Гори као нека свећа
И сећање наше буди,
У туђини нас подсећа
Где то живе добри људи.
Krajputaš jedan obična stena, izbrisana slova dletom vremena. Šta li to krije ta stena stara, čiji se junak baš tu odmara. Godine mnoge, vetrovi, kiše krajputaš stari malo iskriviše. Prkosno nadgrobnik i dalje stoji, godine usamljen kraj puta broji. S’ istočne strane uklesana slika mladoga momka, srpskog vojnika. O zemljo moja kad … Настави са читањем “KRAJPUTAŠ – Milovan Petrović”
Krajputaš jedan
obična stena,
izbrisana slova
dletom vremena.
Šta li to krije
ta stena stara,
čiji se junak
baš tu odmara.
Godine mnoge,
vetrovi, kiše
krajputaš stari
malo iskriviše.
Prkosno nadgrobnik
i dalje stoji,
godine usamljen
kraj puta broji.
S’ istočne strane
uklesana slika
mladoga momka,
srpskog vojnika.
O zemljo moja
kad bi se znalo
koliko je mladosti
za tebe palo.
Koliko zaplaka
zbog toga snaša,
bila bi zemlja krajputaša.
Okićena zauvek
vencima slave
slavila bi svoje
sinove prave.
Milovan Petrović
POHOD U NIŠTA Stazom posutom trnjem Odlaziš daleko i sve dalje Spomenik polako pripremaš Na kojem treba napisati Praznu priču i pohod u ništa Počini malo dok svi ne pođu Pohod u ništa kreće Ide Da ne ugazi u tvoju stopu Iz koje je teško noge izvući Počini malo Možda ponovo zajašu … Настави са читањем “POHOD U NIŠTA Svetozar N.Popović”
POHOD U NIŠTA
Stazom posutom trnjem
Odlaziš daleko i sve dalje
Spomenik polako pripremaš
Na kojem treba napisati
Praznu priču i pohod u ništa
Počini malo dok svi ne pođu
Pohod u ništa kreće
Ide
Da ne ugazi u tvoju stopu
Iz koje je teško noge izvući
Počini malo
Možda ponovo zajašu nekoga
Možda to ne budeš ti
Iako je svako sedlo za tebe potaman
Počivalo je kad vide da počivaš
Počinuo bi odavno znam
Otišao u nigdje i ništa
Ali ti smrdljive pelene nedaju
Mnogo si manji od istine
Toliko mali da si se u pelene usrao
Pa dupe nijesi rašom obrisao
Njom kojom će ti nos brisati
Okreni se okolo svi lažu
Neko manje neko više
Raša laže i ide u ništa
Rašom je prekrivena istina
Pa sve smrdi na ovo vrijeme
Koje žive naše godine
ПОЛОГ ЗЛА Још у повоју двадесет првог века у мени је живот убио човека. И ово што нечујно дишем и ову безимену реч што пишем, то се мрвице сна лагано троше да траг оставе мојој мисли, док су се уз њу безлични стисли и у бесконачном низу богаљи је гребу и гризу. И ево већ … Настави са читањем “ПОЛОГ ЗЛА -Срећко Симић”
Sutra će opet kiša javljaju vesti u pet, novi se virus širi preti da uništi svet. Ratovi svuda se vode ubiti sad nije greh, kada se mir pomene nastaje opšti smeh. Bogatom bogatstva malo za sebe čitav bi svet, najbolju cenu na svetu postigao bajonet. Dece se previše rađa bogataš se boji … Настави са читањем “VESTI U PET – Milovan Petrović”
Sutra će opet kiša
javljaju vesti u pet,
novi se virus širi
preti da uništi svet.
Ratovi svuda se vode
ubiti sad nije greh,
kada se mir pomene
nastaje opšti smeh.
Bogatom bogatstva malo
za sebe čitav bi svet,
najbolju cenu na svetu
postigao bajonet.
Dece se previše rađa
bogataš se boji tog,
moraće to da spreči,
umišlja da postao je bog.
Rudari štrajkuju negde
za veću koru hleba,
bogataš odluku doneo;
pobiti “stoku” treba.
Danas na ovom svetu
radnici i nisu važni,
smanjimo natalitet
rekoše bogovi lažni.
Milovan Petrović