РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ

У петак, 02.09.2016. године у 13:30 сати у Манастиру Свети Роман код Ђуниса, одржаће се Поетско- Музичка манифестација *РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ* посвећења пуковнику Николају Николајевичу Рајевском у организацији Удружења сународника и пријатеља Русије *СВЕСЛАВИЦА* из Крушевца и Удружења песника Србије – ПозијаСРБ из Крушевца уз подршку Амбасаде РФ у Београду, РЦНК *Руски дом* … Настави са читањем “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ”

У петак, 02.09.2016. године у 13:30 сати у Манастиру Свети Роман код Ђуниса, одржаће се Поетско- Музичка манифестација *РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ* посвећења пуковнику Николају Николајевичу Рајевском у организацији Удружења сународника и пријатеља Русије *СВЕСЛАВИЦА* из Крушевца и Удружења песника Србије – ПозијаСРБ из Крушевца уз подршку Амбасаде РФ у Београду, РЦНК *Руски дом* у Београду, Града Крушевца и Културног центра Крушевац. Учесници програма су: Олга Масаљскаја – Русија; КУД *Каонички извори из Каоника и песници ПоезијеСРБ. Том приликом биће уручене награде по међународном књижевно-историјском конкурсу *РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ*.


Зато Вас позивамо да будете са нама!

Настави са читањем “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ”

SMRT – Svetozar N.Popović

        SMRT Obliven smrću silazim u kamenu dolinu Praštam oproštene grijehe od juče I tražim milost za sebe i svoju riječ Koja je ostala u kaljuzi mojih umiranja   Mrtav sam ali niko da me sahrani Niko da mi očita opijelo pred Bogom Niko da me odprati u vječni mir bez suza … Настави са читањем “SMRT – Svetozar N.Popović”

 

 

 

 

SMRT

Obliven smrću silazim u kamenu dolinu

Praštam oproštene grijehe od juče

I tražim milost za sebe i svoju riječ

Koja je ostala u kaljuzi mojih umiranja

 

Mrtav sam ali niko da me sahrani

Niko da mi očita opijelo pred Bogom

Niko da me odprati u vječni mir bez suza

Koji sam zaslužio Bože među ljudima

 

Na ovom svijetu prolaznog življenja

U pećini besmrtnnih sradanja dođoh

Preobrazih se u vjeru i vjerovanja

Kako bih stasao za smrt jednku za sve

 

Umiranje je tvoje moje naše i njihovo

Umiru svi i svi smo jednaki na toj granici

Nema povlašćenih i vlastodržaca na rampi

Svi smo u redu za umirenje osim Boga

 

Ne budi sit od tuđeg ručka danas i sjutra

Ne spavaj na tuđem krevetu u oblacima

Ne traži tuđu glavu dok je tvoja pod mačevima

Ne budi niko i ništa jer si u redu za umiranje

 

Tvoja vila na pjeni od mora pjeni našu prošlost

Priča priču moju i tvoju u istoj fotelji

Kad smo zajedno pošli na dalek put života

I ponovo se našli u istom redu za umiranja

 

Bio si pijan ko metla pijanac usran do guše

U starom poljskom klozetu pored ograde

Bio si govnav a govna u snu znače pare

Obistinilo se san ali si i ti u redu za čekanje

 

Oni koji su čisti čija duša mirom miriše

Skrivaju nos od tebe jer smrdiš od para

Poltrona ulizica i idijota ovog vremena

Koji te prate a prate te do linije umiranja

 

Jednog dana nećeš biti prvu u svakom redu

Neće ti skute nositi lakeji bićeš samo sledeći

Sledeći u redu bez čekanja na toj granici

Ne primaju mito doći ćeš na granicu umiranja

 

Na toj granici nema carinika nema ni policije

Prići ćeš Bogu i shvatiti da ti nijesi Bog

Bićeš mirišljava gomila mesa za crve otrovna

Bićeš neupotrebljiv i na granici umiranja

 

Umrijet ćeš jer smo pred Bogom svi isti

Svi nosimo istu boljku od iste bolesti bolujemo

Idemo naprijed za naprijed pripremljeni

Pred nama je smrt svi smo u njenom naručju jednaki

 

IZ POCETKA…

Iz pocetka, svasta mi se nesto pocinje iz pocetka. Sve je staro i izbledelo, samog se sebe zasitilo. Duge su posivele, isprane upornom vladavinom besmisla. Talasi su zanemeli; Plime i oseke odgegale su u hibernaciju. Niceg nema da vrtlozi ustajale strasti. Pseto je meso gramzivo prozdralo, ostaje mu samo gola kosta da je u nedogled … Настави са читањем “IZ POCETKA…”

Iz pocetka,
svasta mi se nesto pocinje iz pocetka.
Sve je staro i izbledelo,
samog se sebe zasitilo.
Duge su posivele,
isprane upornom vladavinom besmisla.
Talasi su zanemeli;
Plime i oseke odgegale su u hibernaciju.
Niceg nema da vrtlozi ustajale strasti.
Pseto je meso gramzivo prozdralo,
ostaje mu samo gola kosta da je u nedogled glodje,
kao sto vreme glodje nase dotrajale duse.
Pustinja,
svuda je oko nas.
A u nama zgariste snova.
Manicno razgrcem natalozenu garez
u potrazi za iskrom nade.
Negde, tek na dnu svekolike prljavstine,
doticem joj umornu zilu.
Napipavam bilo.
Damari su sve tisi.
Ona umire poslednja,
ali kada izdahne, svi nasi uzdasi
i svi nasi krici,
nece je moci vaskrsnuti…

DUGA NOĆI – Milovan Petrović

Duga noći hoćeš skoro proći kada prođeš ti odnesi tminu, rujna zoro hoćeš skoro doći hoćeš li nam doneti vedrinu. Zraci sunca dal’ će ogrejati ove naše napaćene duše, da li ćemo ikad moći reći: “Ono loše, to bilo je juče”. Da li će se oblaci razići sunce dal’ će ponovo da sine, svoje zrake … Настави са читањем “DUGA NOĆI – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Duga noći hoćeš skoro proći
kada prođeš ti odnesi tminu,
rujna zoro hoćeš skoro doći
hoćeš li nam doneti vedrinu.

Zraci sunca dal’ će ogrejati
ove naše napaćene duše,
da li ćemo ikad moći reći:
“Ono loše, to bilo je juče”.

Da li će se oblaci razići
sunce dal’ će ponovo da sine,
svoje zrake da li će prosuti
po poljima moje domovine.

Milovan Petrović

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА АУТОРА ЈОВАНА БОШЊАКОВИЋA

Дана 21.08.2016.г. у ресторану “ДАЛАС” у Беркасову одржана је промоција збирке песама Јована Бошњаковића под називом”РУМЕНИЛО УМИЉАТОГ ЛИЦА”. Са поезијом Јовице Бошњаковића срели смо се у више заједничких збирки песама које је до сада објавио. Сада је добра прилика да направимо процену између тих песама и ових које улазе у ову књигу. Понесен љубављу , … Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА АУТОРА ЈОВАНА БОШЊАКОВИЋA”

Дана 21.08.2016.г. у ресторану “ДАЛАС” у Беркасову одржана је промоција збирке песама Јована Бошњаковића под називом”РУМЕНИЛО УМИЉАТОГ ЛИЦА”.14102707_1311727912194299_7565872737702551727_n

Са поезијом Јовице Бошњаковића срели смо се у више заједничких збирки песама које је до сада објавио. Сада је добра прилика да направимо процену између тих песама и ових које улазе у ову књигу.
Понесен љубављу , овом нашом питомом, плодном , сремском . Одгојен жуљевитим паорским рукама родитељским. У сазвежђу плодних њива засејаних жутим благом кукуруза и хлебне пшенице ….(из рецензије Веселина Вучковића)

14051685_1311683508865406_3347108516870286390_n

14068232_1311682928865464_1944589669692740858_n

О АУТОРУ-

Јован Бошњаковић, рођен је 3. Новембра 1955 године, у сремском селу Илинци, од оца Ђорђа и мајке Љубице. Основну школу похађао је у свом селу и у Шиду. У Сремској Митровици је завршио школу ученика у привреди, смер угоститељство. Дуго година је радио у свој струци све до одласка у заслужену пензију,а осим тога као радно активан и сада као пензионер активно се бави земљорадњом и слови као један од напреднијих произвођача у својим Илинцима…(из белешке Снежана Михајловић-Песникиња)
14054034_1311732945527129_3624657434502983186_n

14055008_1311682712198819_8250119614127152783_n

14064044_1311681715532252_4340398043266863556_n

14064182_1311728438860913_5042926250534021314_n

14088663_1311682088865548_3821608286839527808_n

14088689_1311733798860377_6633097409675735024_n

14100354_1311684348865322_489044807063380031_n

14102574_1311728905527533_9220512645799559998_n

Prodavac magle

Skloni mi se s puta iz vidnog polja, ti nikad nisi bio i ne možeš biti ni mala kockica u mozaiku moga života. Skloni se, zaklanjaš mi Mjesec ne vidim Nebo i hladno mi je. Hladno.Hoću Sunca. Prodavci magle su prevaziđena fela, ali, svejedno, makni se, Sunca bih htjela. Kupi kartu u nepovrat, pretvori se … Настави са читањем “Prodavac magle”

Skloni mi se s puta
iz vidnog polja,
ti nikad nisi bio
i ne možeš biti
ni mala kockica
u mozaiku moga života.
Skloni se,
zaklanjaš mi Mjesec
ne vidim Nebo
i hladno mi je.
Hladno.Hoću Sunca.
Prodavci magle
su prevaziđena fela,
ali, svejedno, makni se,
Sunca bih htjela.
Kupi kartu u nepovrat,
pretvori se u sjenku
i izgubi se u
vlastitoj prodavnici magle
u crnom fraku i cilindru
kao sva fina stvorenja pakla
otiđi u svoj podzemni dvor
i hrani se krvlju
izumrlih vrsta.
Ovaj svijet je pretrpan
prodavcima magle.
Iluzionisti ne prolaze.
Magovi nemaju posla.
Skloni se.
Hladno je.I smetaš mi
dok tražim kroz tu maglu put.
I hladno je.
Istrošene riječi po meni padaju
i hladnoća kroz njih probija
kao kroz zakrpe starog kaputa.
Skloni se,
ne muti bistrinu rijeke
dan je sunčan i nebo plavo je
ne remeti boje na slici,
ti nisi ni sunčan dan
ni plavo nebo
ni kap bistre rijeke
što ljubomorno čuva i grli
obale dvije,
ti si fino stvorenje
u crnom fraku i cilindru
što dolazi ravno iz pakla,
prodavac mogle,
jedan od nepregledne gomile
i zato idi,
makni se,
nestani što prije,
zbog tebe hladno je,
hladno, a Sunce bi da sija.

  ©   Nevenka Savić Alispahić

NE TRAŽI ME – Milovan Petrović

  Ne traži me u noćima ne šapući moje ime ja sam samo pesnik tuge jer tužne su moje rime. Ne poklanjaj srce svoje čoveku što doći neće jer ja lutam u snovima tražeći bar malo sreće. Ne čekaj me svakog dana vozovi su davno stali svoje karte prema sreći odavno smo drugim dali. Ne … Настави са читањем “NE TRAŽI ME – Milovan Petrović”

 

Relaterad bild

Ne traži me u noćima
ne šapući moje ime
ja sam samo pesnik tuge
jer tužne su moje rime.

Ne poklanjaj srce svoje
čoveku što doći neće
jer ja lutam u snovima
tražeći bar malo sreće.

Ne čekaj me svakog dana
vozovi su davno stali
svoje karte prema sreći
odavno smo drugim dali.

Ne čekaj me jer to boli
donosim ti samo tugu
idi dalje ostavi me
pruži ruku kao drugu.

Ne nosi me u snovima
ostavi me neka patim
jer u bolu svom ću tebe
u svom stihu da pozlatim.

Milovan Petrović

SRCE ~ milka vukic v.

  . Grci se srce raskomadano, Krvlju rida- Istu  usisava… – Neces puta zastranjena. . Grudi pucaju, Disaj izdise, Uzdah moli da stane… – Neprestaje,,,kuca I dalje. . Tup bol srce okiva Strune ga u dusu uplecu… Sad i nju urnisu. – Srce srcu srce zateze. . Stani srce, Iskljuci sve uzde razuzdane, Ropot moli da … Настави са читањем “SRCE ~ milka vukic v.”

 

.

Grci se srce raskomadano,

Krvlju rida-

Istu  usisava…
–

Neces puta zastranjena.

.

Grudi pucaju,

Disaj izdise,

Uzdah moli da stane…
–

Neprestaje,,,kuca I dalje.

.

Tup bol srce okiva

Strune ga u dusu uplecu…

Sad i nju urnisu.

–

Srce srcu srce zateze.

.

Stani srce,

Iskljuci sve uzde razuzdane,

Ropot moli da sagori…
–

Gura srce dalje…zivot jos traje

NE VERUJ – Milovan Petrović

Ne veruj u noći što poklonih tebi i u moje laži tebi izrečene jer ovo su dani kad bežim od sebe i kad tvoje grudi jastuk su za mene. Ne veruj ni pesmama mojim one su priče za sebe u njima prošlost je moja i nisu pisane za tebe. Ne veruj ni oku mome kada … Настави са читањем “NE VERUJ – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Ne veruj u noći što poklonih tebi
i u moje laži tebi izrečene
jer ovo su dani kad bežim od sebe
i kad tvoje grudi jastuk su za mene.

Ne veruj ni pesmama mojim
one su priče za sebe
u njima prošlost je moja
i nisu pisane za tebe.

Ne veruj ni oku mome
kada te sneno gleda
sve je to navika stara
ja sam ti čovek od leda.

Ne veruj, ne veruj ništa
i ove priče su laži
srce se boji povreda novih
jer samo ljubav, ljubav traži.

Ne veruj, ne veruj meni
jer ja sam uplašen samo
suviše povreda nosim u sebi,
a samo želim da sanjamo.

Milovan Petrović