HVALA, U DANIMA ONIH ZVEZDANIH NOĆI – Slobodan Jevremović

Sve moje jeseni u sunca si pretvorila i nedosanjane snove ponovo otvorila, za ljubav si mene opet stvorila, u dušu si moju svoju uklopila, osmehe sreće za mene porodila, i sve si to ti, i samo ljubavi ti, u danima onih zvezdanih noći, mila moja. (Bgd, 24.Jul 2017)

Sve moje jeseni u sunca si pretvorila
i nedosanjane snove ponovo otvorila,
za ljubav si mene opet stvorila,
u dušu si moju svoju uklopila,
osmehe sreće za mene porodila,
i sve si to ti, i samo ljubavi ti,
u danima onih zvezdanih noći,
mila moja.

(Bgd, 24.Jul 2017)

GLAD

GLAD Duvaju vetrovi na vrata svih naroda, a sa njima im je donesena jaka nepogoda. Tamo gde ti sve silniji vetrovi duvaju, ljudi često ne mogu, ni svoju letinu da sačuvaju. Nisu to oni svima poznati veliki orkani i oluje, već je to vetar pohlepe, što nekima dušu truje? To su vetrovi, što retki ne … Настави са читањем “GLAD”

GLAD

Duvaju vetrovi na vrata svih naroda,
a sa njima im je donesena jaka nepogoda.
Tamo gde ti sve silniji vetrovi duvaju,
ljudi često ne mogu, ni svoju letinu da sačuvaju.
Nisu to oni svima poznati veliki orkani i oluje,
već je to vetar pohlepe, što nekima dušu truje?

To su vetrovi, što retki ne mogu u sebi da vide,
a mnogi ljudi u svetu, zbog toga mora da se postide?
Iako su malobrojni, oni što su se ogrešili o ceo svet,
ipak je sve više gladi, kao da je on ceo uklet.
No bogatima nije tako velika glad u hrani i piću,
već u onom, što je njima strano u duhovnom biću.

Njima se sva glad ogleda u materijalnom svetu,
jer žele sve njihovo da bude, makar na svačiju štetu.
Dok oni takvi iz obesti, ne znaju sa sobom šta će,
velika masa naroda, otpatke i korov mora da žvaće?
Zbog njih svi siromašni, siti nikada neće ni biti,
sve dok bude bogatih, koji žele od njih otimati?

A sva tolika glad, svuda u celom svetu,
nije zato što se siromašni ne mogu nahraniti,
već postoji zato što je trulim bogatašima,
sve što žele da otimaju, teško zabraniti!?
Zato glad sve veća po svetu nastaje,
ne zbog siromašnih, koje je teško nahraniti,
već zbog bogatih, koji se nikad neće zasititi!?

Glad sve veća po svetu nastaje,
ne zbog siromašnih, koje je teško nahraniti,
već zbog bogatih, koji se nikad neće zasititi!?

Vušković Nikola

Razlike – Živomir Savić

sami potpuno usamljeni u svo to vreme večno mladi i stari samci i porodični ljudi uspešni i propali oni koji pate od samoće i samci u gomili obožavalaca svesni i nesvesni svoje samoće ovde i tamo gde odlazimo svako ponaosob da se osamimo svako na svoje mesto dovoljno udaljeni i zauvek da nastavimo svoje samoće … Настави са читањем “Razlike – Živomir Savić”

sami

potpuno usamljeni

u svo to vreme večno

mladi i stari

samci i porodični ljudi

uspešni i propali

oni koji pate od samoće

i samci u gomili obožavalaca

svesni i nesvesni svoje samoće

ovde i tamo gde odlazimo

svako ponaosob

da se osamimo

svako na svoje mesto

dovoljno udaljeni i zauvek

da nastavimo svoje samoće

da produžimo samoće života

u samoće smrti

samoće postojanja

u samoće nepostojanja

između kojih nema razlike

niti će ih ikad biti

Ko zna – Živomir Savić

ima nekoliko varijanti rušenja i razbijanja sa razvaljivanjem kad se napije budala pa da iskoristi sirovu snagu i bes ili se posvađa sa ženom pa polupaju sve po kući ili navijači kad iskoriste utakmicu da porazbijaju zajedničke izloge i protivničke glave jedni drugima ili studenti ili sindikati ili nacije ili njihove alijanse one mogu najviše … Настави са читањем “Ko zna – Živomir Savić”

ima nekoliko varijanti rušenja

i razbijanja sa razvaljivanjem

kad se napije budala

pa da iskoristi sirovu snagu

i bes

ili se posvađa sa ženom

pa polupaju sve po kući

ili navijači kad iskoriste utakmicu

da porazbijaju zajedničke izloge

i protivničke glave jedni drugima

ili studenti ili sindikati

ili nacije

ili njihove alijanse

one mogu najviše da razvale

sa svojim vojskama

one mogu čitave gradove

i šira područja da polupaju

ko zna šta bismo danas imali

i dokle bismo stigli

da nemamo ovu potrebu

divljaka i zveri

osim ako

ko zna

ako možda ne bismo bili sputani

bez te potrebe za rušenjem

i građenjem i rušenjem i građenjem

sukcesivno i istovremeno

 

NISAM TI BIO – Milovan Petrović

Nisam ti bio ni drug ni brat i nisam znao da kuca sat da vreme ima početak i kraj, proleće samo jedan maj. Nisam ni slutio da sve će proći i jesen života brzo doći mnogo ti toga ne rekoh draga, a mladost ode negde bez traga. Sada je jesen i lišće vene iza nas … Настави са читањем “NISAM TI BIO – Milovan Petrović”

Nisam ti bio ni drug ni brat
i nisam znao da kuca sat
da vreme ima početak i kraj,
proleće samo jedan maj.

Nisam ni slutio da sve će proći
i jesen života brzo doći
mnogo ti toga ne rekoh draga,
a mladost ode negde bez traga.

Sada je jesen i lišće vene
iza nas ostaše mladosti sene,
poneki pogled i osmeh lak
i sat što kuca tika tak.

Milovan Petrović

Ništa – Živomir Savić

ko bi rekao da može ali može doći i do zasićenja životom pa jebem ti život dokle više ustajanje umivanje jedenje rad spavanje pa opet ispočetka i ukrug pa da li sam ja lud ili šta ovo mora prestati već jednom ako išta na svetu onda bi život morao imati alternativu ne smrt naravno smrt … Настави са читањем “Ništa – Živomir Savić”

ko bi rekao da može

ali može doći

i do zasićenja životom

pa jebem ti život dokle više

ustajanje

umivanje

jedenje

rad

spavanje

pa opet ispočetka

i ukrug

pa da li sam ja lud

ili šta

ovo mora prestati već jednom

ako išta na svetu

onda bi život morao

imati alternativu

ne smrt naravno

smrt nije alternativa

kao što se obično misli

smrt je ništa

ne ono što nama treba

je novi i drugi

dosad nepoznat život

koji možda ne bi ni imao

potrebu za smrću

 

HVALA TI – Slobodan Jevremović

Otišla si, rastanke vratila, a kao da nisi… Srećan sam na tvojim mirisima, preradostan sa tvojim šalama, nerazumno lud za tvojim postojanjem, prezaljubljen u vrline i mane, i onda ljubim tvoje dodire moje kože, nežne, još nežne, meke k’o pahulje snežne, i svaki je delić onog najvremena sa tobom predivno sasvim proveden vremenski eon one … Настави са читањем “HVALA TI – Slobodan Jevremović”

Otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

Srećan sam na tvojim mirisima,
preradostan sa tvojim šalama,
nerazumno lud za tvojim postojanjem,
prezaljubljen u vrline i mane,
i onda ljubim tvoje dodire moje kože,
nežne, još nežne, meke k’o pahulje snežne,
i svaki je delić onog najvremena
sa tobom predivno sasvim proveden
vremenski eon one lepote duše
kad snovi su stvarnost, a stvarnost su snovi,
oni čekani, sanjani, nedosanjani,
novi i lepi, čarobno divni,
najlepši pokloni mog postojanja,
pa hvala ti za to svim beskrajem reči,
ljubavi života, radosti svetla, suncu lepote,
mila moja.

I opet,
otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

(Bgd, 19. Jul 2017)

Reči – Živomir Savić

koliko reči u knjigama svih biblioteka sveta od najstarijih vremena od onih urezanih u kamen do ovih naših šarenih elektronskih milijarde reči himni i pesama kao zvezde na nebu da zauvek svetle u očima ljudi koji stvaraju reči koje stvaraju tvorca u uzajamnosti stvaranja ali koliko je to tih lepih reči u odnosu na sve … Настави са читањем “Reči – Živomir Savić”

koliko reči u knjigama

svih biblioteka sveta

od najstarijih vremena

od onih urezanih u kamen

do ovih naših šarenih elektronskih

milijarde reči himni i pesama

kao zvezde na nebu

da zauvek svetle u očima ljudi

koji stvaraju reči

koje stvaraju tvorca

u uzajamnosti stvaranja

ali koliko je to tih lepih reči

u odnosu na sve reči ukupno

sa svim onim običnim i onim najgorim rečima

sa blebetanjima kreveljenjima i baljezganjima

sa lažima uvredama odvrtanim i sramnim rečima

nula nula nula i još oko petnaest nula

zarez jedan posto

ili nešto manje

a sve su one i lepe i ružne naše

ljudske reči

ljudskog pričanja ljudske sudbine

da pričate odsad večito u znoju lica svog

reče onaj matori bradonja na oblacima

još na početku vremena pre prve reči

SUMRAK BOGOVA – Nena Miljanović

  U polensko jutro Probudih se propupela u nagoveštaj žene Očarana odrazom iz ogledala Kao kožu tesnu Odbacih svoje bezbolno doba U korist dve jabuke zelene pod košuljom I sitne sedefne školjke Sa tek zametnutim crvenim biserom Zavarana svojom (ne)moći Kretoh putem spoticanja I niko me posrnulu ne prihvati Nijedna krila anđela Ne ublažiše pad … Настави са читањем “SUMRAK BOGOVA – Nena Miljanović”

 

U polensko jutro
Probudih se propupela u nagoveštaj žene
Očarana odrazom iz ogledala
Kao kožu tesnu
Odbacih svoje bezbolno doba
U korist dve jabuke zelene pod košuljom
I sitne sedefne školjke
Sa tek zametnutim crvenim biserom

Zavarana svojom (ne)moći
Kretoh putem spoticanja
I niko me posrnulu ne prihvati
Nijedna krila anđela
Ne ublažiše pad posle letova
Svi moji anđeli čuvari
Ljubav Mati i Bog
Ostali su iza vrata vremena koje sam napustila

U sumrak sebe
Suzama kajanja
Oprah sa sebe tragove grabežljivih ruku
Svih berača jabuka i lovaca na bisere
Nevina kao detinjstvo
Poslednji put se vinuh jutarnjom nadom
I polenski prah prezrle ženskosti
U padu okrunih na obećavajuće reči
Poznog vrtlara i mutnog lovca
I umreh majko i bože
Jer mišljah da je konačno ljubav
A samo je poslednji pali andjeo prste pružio
Za zrnom zdrobljenog bisera

 

U SLUČAJU SMRTI – Živomir Savić

smrt se ne prepušta slučaju ne prepušta se ništa ali se u životu smrt najmanje prepušta slučaju mora se biti spreman u svakom trenutku života dokumentacija sređena kompromitujući papiri pocepani dugovanja i potraživanja namirena dileme razrešene misli svedene sećanja zaokružena sramote zaboravljene prijatelji celivani i posavetovani neprijatelji nagrđeni i ispsovani pripreme za put provežbane jer … Настави са читањем “U SLUČAJU SMRTI – Živomir Savić”

smrt se ne prepušta slučaju

ne prepušta se ništa

ali se u životu smrt

najmanje prepušta slučaju

mora se biti spreman

u svakom trenutku života

dokumentacija sređena

kompromitujući papiri pocepani

dugovanja i potraživanja namirena

dileme razrešene misli svedene

sećanja zaokružena

sramote zaboravljene

prijatelji celivani i posavetovani

neprijatelji nagrđeni i ispsovani

pripreme za put provežbane

jer pun ili prazan svaki život

ima svoj put do početka do kraja

i eto samo još mnogaja ljeta

ali to je već njihov problem

znači ne više kao dosad

evo sad ću evo samo malo

samo još dve sekunde

evo odmah završavam

samo još ovo samo još ono

gluposti nema tu ni ovo ni ono

nema u smrti ničega od svega toga

mora se biti spreman sad

i tačka

ako i sad već nije kasno