NOSTALGIJA NOSTALGIJE ~ milka vukic v

Prelaze minute u sate Gazeći dane u godine… Plakale su i ptice i vode,… Noći ne vidase bolove. . Snovi olovnim utegom Nostalgiju živu uklijestise.. Prošlost ne brusi sjeciva, Pokleknula je davno ranjena utroba. . Nestase ljudi i dogadjaji U vasioni vazdusnih otrova… Bez filtera i imena čestica sja… Nostalgija nostalgije još uvek klija…

Prelaze minute u sate
Gazeći dane u godine…
Plakale su i ptice i vode,…
Noći ne vidase bolove.
.
Snovi olovnim utegom
Nostalgiju živu uklijestise..
Prošlost ne brusi sjeciva,
Pokleknula je davno ranjena utroba.
.
Nestase ljudi i dogadjaji
U vasioni vazdusnih otrova…
Bez filtera i imena čestica sja…
Nostalgija nostalgije još uvek klija…

VRT ~ milka vukic v

Trava se bešumno uzdiže, Nebo iznad još jedino putuje… Nit cvrčka,nit leptira…… U sivilu sivila gospodari promaja. . Crvi grickaju trošno blato… Sova provjerava kalendare… Razmišlja zemlja iz nutrine Ko joj dolazi – da se nastani. . Vrt naših predaka Prošlost sa budućnosti preklapa… Dok svijeće samo trepere Put pravedni živi nek slijedi.

Trava se bešumno uzdiže,
Nebo iznad još jedino putuje…
Nit cvrčka,nit leptira……
U sivilu sivila gospodari promaja.
.
Crvi grickaju trošno blato…
Sova provjerava kalendare…
Razmišlja zemlja iz nutrine
Ko joj dolazi – da se nastani.
.
Vrt naših predaka
Prošlost sa budućnosti preklapa…
Dok svijeće samo trepere
Put pravedni živi nek slijedi.

ZAVET MAJCI – Milovan Petrović

Još tvoj pogled majko osećam na sebi iako sam tako daleko od tebe, sećam se i reči što mi davno reče; “Nemoj nikad sine zaboravit’ sebe”. Ja sam onaj isti, ne brini se majko. Nemoj da ti srce sad od slutnje zebe, tuđina me nikad promeniti neće, kako da se menjam, zar da izdam tebe. … Настави са читањем “ZAVET MAJCI – Milovan Petrović”

Još tvoj pogled majko
osećam na sebi
iako sam tako
daleko od tebe,
sećam se i reči
što mi davno reče;
“Nemoj nikad sine
zaboravit’ sebe”.

Ja sam onaj isti,
ne brini se majko.
Nemoj da ti srce
sad od slutnje zebe,
tuđina me nikad
promeniti neće,
kako da se menjam,
zar da izdam tebe.

Nekad mi se desi
da zalutam tako,
u tuđini svako
ima svoje jade,
al’ me tvoje reči
na pravi put vrate,
poruka mi tvoja
zakletva postade.

Kad mi teško bude
trgnem se, ne patim,
da se menjam neću,
zar da izdam sebe,
neću se menjati
nek tuđina shvati,
sin će majko tebi
isti da se vrati.

Milovan Petrović

Оставићу ти отворен сан

Сањао сам сан чудан сан видим себе као у огледалу… Нашао сам зрнце бисера живо зрнце са душом старачке руке су ми дрхтале од усхићења… Зрнце је склизнуло у прашину… тражио сам га у мраку пипао као слијепац упитно погледах чувара тајни он ми рече Оставићу ти отворен сан… наћи ћеш га у неком будућем … Настави са читањем “Оставићу ти отворен сан”

Сањао сам сан
чудан сан
видим себе
као у огледалу…

Нашао сам зрнце бисера
живо зрнце са душом
старачке руке су ми дрхтале
од усхићења…

Зрнце је склизнуло у прашину…
тражио сам га у мраку
пипао као слијепац
упитно погледах чувара тајни
он ми рече

Оставићу ти отворен сан…
наћи ћеш га
у неком будућем животу
име му немој заборавити.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржаће се 13.11.2017. године у 19:00 сати у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Народног музеја Крушевац. Дођите да уживате у одличној поезији! УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржаће се 13.11.2017. године у 19:00 сати у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Народног музеја Крушевац. Дођите да уживате у одличној поезији!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

У поетском свету постоје људи који живе поезију и за поезију. Њихово стваралаштво је изузетно, али их често рефлектори културе не осветле кад треба и колико треба. Ми ћемо за такве ствараоце у нашем часопису и на нашем порталу увек пронаћи простора и довољно светлости да њихово стваралаштво не избледи.
Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

DALEKI – Nena Miljanović

  Dotakni pogledom ove tmurne oblake Daleki dragi Ti ispod tvog neba Ja ispod svog Podeli sa mnom Moj strah od neljubavi vremena ( nije ovo naše doba za ljubav) Mišlju me svojom zakloni U san svoj Skloni me od olujne stvarnosti Kao tebe što sklanjam ja U svoje pesme   Ispruži ruke prema ovom … Настави са читањем “DALEKI – Nena Miljanović”

 
Dotakni pogledom ove tmurne oblake
Daleki dragi
Ti ispod tvog neba
Ja ispod svog
Podeli sa mnom
Moj strah od neljubavi vremena
( nije ovo naše doba za ljubav)
Mišlju me svojom zakloni
U san svoj
Skloni me od olujne stvarnosti
Kao tebe što sklanjam ja
U svoje pesme
 
Ispruži ruke prema ovom zubatom suncu
I ja ih pružam
Ti iz svog života
Ja iz svog
Nedodirnuti
Ogrejmo prazne dlanove
Toplina iste svetlosti neka nas oblije
Manje ću zepsti od razdaljine
Između sunca i zemlje
I između tebe i mene
Spojenih i razdvojenih
Kao život i smrt
 
U mislima
( u kojima jedino postojimo skupa)
Podeli sa mnom sve što ne delimo
Gladnu života sa tobom
Nahrani me hlebom koji jedeš
A od kog ni krišku ne pojedosmo zajedno
Žednu sitnica koje život znače
Napoj me vodom iz zajedničke čaše
U postelji
U kojoj spavaš bez mene
Privij me uza se žudnim snovima
Podeli sa mnom sebe
Dalek
S dalekom
Daleko od života
 
by © Nena Miljanović
( 2012.)

PESMA ODSELJENIH – Dejan Ivanović

  U tom stranom gradu, široke su, bučne ulice, raskošni, blistavi bulevari. Novi hoteli posvuda niču, sjajni; zjape u visine ko planine, hoće da zakrile sunce! Lako se prepoznaju ljudi sa novcem, ali tvrdim i okorelim srcem. Možda nedostaju još dva – tri hotela lepa, za ljude plitkog dzepa. Diskoteke i klubovi zaglušujući, krcati … … Настави са читањем “PESMA ODSELJENIH – Dejan Ivanović”

 

U tom stranom gradu, široke su, bučne ulice,
raskošni, blistavi bulevari.
Novi hoteli posvuda niču, sjajni;
zjape u visine ko planine, hoće da zakrile sunce!
Lako se prepoznaju ljudi sa novcem,
ali tvrdim i okorelim srcem.

Možda nedostaju još dva – tri hotela lepa,
za ljude plitkog dzepa.
Diskoteke i klubovi zaglušujući, krcati …
Muzika krešti, rulet se vrti.
Ujutro, kad voz uz škripu stane na poslednjoj stanici,
u gomili izlaze samo povijeni, sumorni radnici.

Rano, još pre zore će ih zaposliti na brodu,
da nose tvrde vreće dok sanjaju slobodu …
Brodovi kreću, pošto se smiri dan
a nad luku se nadvije gusta, tužna tama…
Nečujno zaplove u daljinu privučeni moćnim pučinama.

Tad mi ostajemo, često i dugo u mislima
sa napuštenim lučkim radnicima;
da sa hladnog kamena praznog pristaništa,
ispraćamo lađe ponosne.
Ruku praznih i dzepova, posmatramo kako zamiču,
ne znajući šta odnose, odnose..?
Kad nemamo skoro ništa …

Iznenada u blizini srca, počne snažno da izbija,
podmukla i živa tuga, zvana nostalgija.
U moćnom, večnom gradu, pijanom bogatstvu i sjaju,
saznasmo u trenu: brodovi odnose naše živote,
na njihovom već kraju..!

SEVERNA AFRIKA – Dejan Ivanović

SEVERNA AFRIKA turistički vodič nam kaže : Kada odeš u Libiju, odmah će hteti da te ubiju. Dok dokažeš da nisi kriv, zažalićeš što si živ. U Egiptu, dolini faraona, ubiće te bez pardona … Štaviše u Egiptu, napraviće od tebe pitu. Skokneš li do Tunisa ili Maroka, mudzahedin će neki da te ukoka. Ta … Настави са читањем “SEVERNA AFRIKA – Dejan Ivanović”

SEVERNA AFRIKA
turistički vodič nam kaže :
Kada odeš u Libiju,
odmah će hteti da te ubiju.
Dok dokažeš da nisi kriv,
zažalićeš što si živ.
U Egiptu, dolini faraona,
ubiće te bez pardona …
Štaviše u Egiptu,
napraviće od tebe pitu.
Skokneš li do Tunisa ili Maroka,
mudzahedin će neki da te ukoka.
Ta pustinja je stvorena za terorizam,
nema onde mesta za turizam.
Jedino još, možda u Alžiru,
svi žive u miru …
Ali su sada čak i mirne oaze,
ljudi počeli da zaobilaze.

 

KRILA LASTAVIČJA Grejem dušu na suvom lišću za potpalu ustreptalih misli Krila lastavičja usporavam sabiram jesenji rod Miriše naručje žutim dunjama Stihujem te oblakom dok stražarim čekajući Lepa Simić

KRILA LASTAVIČJA

Grejem dušu
na suvom lišću
za potpalu
ustreptalih misli

Krila lastavičja usporavam
sabiram jesenji rod

Miriše naručje
žutim dunjama

Stihujem te oblakom
dok stražarim
čekajući

Lepa Simić

Pesme nedelje Oktobra 2017.bira Lepa Simić

PITA – Nenad Terzioski Nudila mi je pitu za večeru, vruću toplu zeljanicu. Zamirisala pita meka na tanjiru; nosila je belu kecelju. Odmičem tanjir od sebe a tražim joj oči;: „Da l’ su zelene?”, pitam se. Zamirisa vrat, iz grla molećiv glas, postao sam grub čini mi se…, izviniću se… Beo stolnjak, još jedno belo … Настави са читањем “Pesme nedelje Oktobra 2017.bira Lepa Simić”

PITA – Nenad Terzioski

Nudila mi je pitu za večeru,
vruću toplu zeljanicu.
Zamirisala pita meka na tanjiru;
nosila je belu kecelju.

Odmičem tanjir od sebe
a tražim joj oči;:
„Da l’ su zelene?”, pitam se.

Zamirisa vrat, iz grla
molećiv glas, postao sam grub
čini mi se…, izviniću se…

Beo stolnjak,
još jedno belo veče:
„Da li su zelene?

OD ŽENE JAČI – Nevenka A.

Kako je samo lako
biti od žene jači
srce joj nožem taći
po duši oluje prosuti

Kako je prosto
uzeti joj noći i
izmaći klimav oslonac
zidan od nade i sna

Posivjeti nebo i
zatamniti sjaj zore
zamutiti izvor
i presušiti more

Kako je samo lako
biti od žene jači
a tako teško biti ruka
koja će oblake maći

Biti zagrljaj u kojem se
svaka rana liječi
sigurno jedro stabilnog broda
u koje ne prodire mutna voda

Kako je lako a teško
biti ženin cijeli svijet
kako je prosto zgaziti
mali otkinut cvijet

ТАНГО И ВАЛЦЕР – Спменка Денда Хамовић

Пламти ти у оку уздах тишине и сања
И милују ме лахором лептири сећања
Трепетом крила мислима је покидана сета
Дрхте струне на позорници марионета

Ноћи ове немирне узбери цветове
Пупољају из душе страсни мирис зове
Обесхрабри мисао да не леди осећања
Да загрљај кô сунце из заборава грања

Замирисаних жудњом букет цветова предај
Лађару реке без извора у тишине загрљај
И утони у истине из душе слутњама
Измири муње да не грме громовима

Громове сакупи и у мислима сложи
На узбрдици осећања у крилу наложи
И танго из душе валцером замени
Корак усклади и уздах крви свени.

Ti – Marija Čikarić

Dala bih sve
samo da te vidim
kroz prozor mutnog stakla
Neznam da li sanjam
ili ne prepoznajem likove
Pitam se gde li si sada
kada sama sedim za
ovim istim stolom.
Ispijam lepotu iz male čaše
što mi rumenilo u lice šalje
Sedim i razmišljam
idem dalje.
Da. Sama sedim
i kroz mutno staklo gledam.

Marija Čikarić

Iščekivanja

Sve mi je ravno
sve svejedno
gledam dve prazne čaše
koje su uvek bile pune
dok je ljubavi bilo
Sećanja nebrišu se.
Sedeći danima u iščekivanju
da i druga ruka pruži utjehu
Kako bi želela noćas
da si pored mene
Milovati tvoje vlasi
uz čašu crnog vina
i zvuke violine.