IGRA ZA DVOJE ( EROTIKON) – Nena Miljanović

Pozovi me Svim jezicima ljubavi Glasovima i pokretima bez reči  Zovi me iz najdaljeg juče i iz najdubljeg tebe Iz svih vremena te čujem i osećam Iz svih bića koja su se volela Ili parila I odazivam se i krećem spremno Spremna na sve Krikni me svim mojim slobodama Čujem te kao albatrosa I lomim … Настави са читањем “IGRA ZA DVOJE ( EROTIKON) – Nena Miljanović”

Pozovi me
Svim jezicima ljubavi
Glasovima i pokretima bez reči 
Zovi me iz najdaljeg juče i iz najdubljeg tebe
Iz svih vremena te čujem i osećam
Iz svih bića koja su se volela
Ili parila
I odazivam se i krećem spremno
Spremna na sve

Krikni me svim mojim slobodama
Čujem te kao albatrosa
I lomim krilima nebo i sebe
Letim
Ispod oblaka i tebe
Uzlećem ti u susret
I survavam se pod tobom
U bezdan
Ptica sa pticom
Slobodna

Prozovi me zapovedničkim režanjem
Odazivam se lavu u savani
I tražim te kroz zamršene trave
Trčim i dahćem divlja
Žurim
Da ti postanem plen
Ukroćena

Ne govori ništa na kraju
Samo me ćutke ljubi i pusti da te ljubim
I izližem ti mokro bedro
Kao lavica mladunca
Umorni
Zaspimo
Utonuli jedno u drugo
Utonimo u san
O ljubavi

ČESTITKA ( Nena Miljanović)

  SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI 19 novembar je Međunarodni dan muškaraca. Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam: Tebi, moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom … Настави са читањем “ČESTITKA ( Nena Miljanović)”

 

SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI
19 novembar je Međunarodni dan muškaraca.
Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam:
Tebi,
moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom i mene pesnikinjom jer si tema mojih pesama o ljubavi i kad pesma dođe do kraja, dokle te pevam dotle sam Žena i ljubav i posle ljubavi.
Tebi, koji si za korak ispred i za glavu i pamet iznad mene, ne zato što sam manje vredna od tebe, nego zato što ti verujem i uzdam se u tebe više nego u sebe:
Korak ispred mene zato što si izvidnica za moje sigurne korake; za glavu viši ( simbolično) jer ako ne verujem u fizičku snagu i odluke kojim me čuvaš i braniš, i u nežnu duhovnu moć nada mnom , ne mogu se osećati kao EVA, niti ostati sa tobom, jača od tebe ne mogu poštovati, a koga ne poštujem ne mogu ni voleti!
Lepo Muško moje, ponekad se volimo, ponekad mrzimo, sve je to život – sa tobom sam sve, sa mnom si sve , jedni bez drugih ni život, ni ljubav, NIŠTA.
Volim te.
N e n a

RUBIKON – Nena Miljanović

Sreća prati hrabre Hrabro Prešla sam lični Rubikon Da ljubavlju pobedim naviku Rekao si mi Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove Pohrlila sam ti Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar I među njima Crveni ključ za … Настави са читањем “RUBIKON – Nena Miljanović”

Sreća prati hrabre
Hrabro
Prešla sam lični Rubikon
Da ljubavlju pobedim naviku
Rekao si mi
Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove
Pohrlila sam ti
Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih
Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar
I među njima
Crveni ključ za Zabranjeni Grad
Pod jezik sam ga
U nemuštu Reč koja se ne piše u pesme
I koja tebe sopstvenog roba
U moga velmožu oslobađa
“Alea iacta est”
Izrekoh dogovorenu lozinku pred tvojim vratima
Ali ti si ćutao
Na pragu tvoje stvarnosti
Ljubav je o zid i ja o bol
Nisi mi (se) otvorio
Zaokupljen učvršćivanjem svojih okova
Načinio si se da me ne čuješ
I ostao si gde si i što jesi
Lažni Prometej sa lažnom vatrom u uskim prsima
“Kocka je bačena”
Ponovih odbačena
Korak po korak iz stihova
Unatrag
Do prve pesme o tebi
Nazad sam na Rubikon bez mosta
Bez hrabrosti za još jednom
Spalila sam ga za sobom
Sreća ne prati pesnikinje
Sve sam u pepeo
I ptice
I pesme
Sve sem Reč
Čuvam je
Do poslednjeg plamička nade i mene

JESEN, POZNA JESEN – Dejan Ivanović

JESEN, POZNA JESEN 17.11.2017. godine Kako se osećam prijatno u ova, četiri zida moja. Kamin upaljen, vatra svetluca. Usijan žar i plamen. Sedim usamljen, ne i pust. Bez briga. Okružen gomilom; muzike i knjiga. Daleko od svih hohštapleraja. Slobodan kao oblak gust. Što leti nisko iznad kraja. Kad je jesen I kiša pada, baš kao … Настави са читањем “JESEN, POZNA JESEN – Dejan Ivanović”

JESEN, POZNA JESEN
17.11.2017. godine

Kako se osećam prijatno u ova,
četiri zida moja.
Kamin upaljen,
vatra svetluca.
Usijan žar i plamen.
Sedim usamljen,
ne i pust.
Bez briga.
Okružen gomilom;
muzike i knjiga.
Daleko od
svih hohštapleraja.
Slobodan kao oblak
gust.

Što leti nisko
iznad kraja.
Kad je jesen
I kiša pada,
baš kao sada,
ovih dana;
Tužnih.
Kratkih, a ja bih da podelim
svetu,
neke pesme.

Kako je jesen,
pozna jesen…
I dani su sumorni.
Vuku se kao,
prebijeni psi.
Umorni.
A ja poletan;
Zanesen.
Volim jesen.
Čak i ovu tešku,
sivu maglu.
Groznu.
Što pritiska,
sa svih strana.
Podnesem.

Samo kad mogu,
da se odmorim
u tišini svog doma.
Skromnog.
Sam da budem,
među četiri zida,
u ovo doba.
Bar trenutak – ali ni večnost nije mnogo.
Sa sobom …

Dejan Ivanović,
17.11.2017. Baroševac

 

NISMO SE – Slobodan Jevremović

Nismo se voleli samo za juče, niti se voleli samo za danas, nego i sutra ljubav nam traje, iskrenost jave u stvarnosti snova, na tvojoj mirisnoj lepoti duše, najlepši dodiri, samo za nas. (Bgd, 18.nov.2017)

Nismo se voleli samo za juče,
niti se voleli samo za danas,
nego i sutra ljubav nam traje,
iskrenost jave u stvarnosti snova,
na tvojoj mirisnoj lepoti duše,
najlepši dodiri, samo za nas.

(Bgd, 18.nov.2017)

NIJE MIR – Slobodan Jevremović

Nije još mir u nemiru mome, nije ni moć u nemoći mojoj, nije to ljubav u ljubavi ovoj već više od toga šaljem do tebe i reči ne znam u želji kod mene da vrate te opet u doline snova, gde uvek otkrivaš i uvek si nova, smehom da budiš trenutke pospane, lepote da sanjaš … Настави са читањем “NIJE MIR – Slobodan Jevremović”

Nije još mir u nemiru mome,
nije ni moć u nemoći mojoj,
nije to ljubav u ljubavi ovoj
već više od toga šaljem do tebe
i reči ne znam u želji kod mene
da vrate te opet u doline snova,
gde uvek otkrivaš i uvek si nova,
smehom da budiš trenutke pospane,
lepote da sanjaš i predgradja ova
naših vidika, daljina nekih
što putuju brzo danima onih
saznanja naših, od juče do sutra,
i nama donesu ponovo jutra
od svih onih divnih vremena prošlih
što traju i dalje od svih novih, došlih,
dana za nas samo, tih dana srećnih,
svih dana za nas…

(Bgd, 17.nov.2017)

 

PITANJE ODGOVORA – Slobodan Jevremović

Pitanje nije da li te volim, ni upit nije da li sam ja, odgovor pravi ljubav je tvoja, onu što milujem i samo želim da uvek to imam pa srcem celim pokrivam sve čase protekle bez nas, da sreća ti budem, radost i spas, za časove onda kad bila si moja i daleko, i blizu, … Настави са читањем “PITANJE ODGOVORA – Slobodan Jevremović”

Pitanje nije da li te volim,
ni upit nije da li sam ja,
odgovor pravi ljubav je tvoja,
onu što milujem i samo želim
da uvek to imam pa srcem celim
pokrivam sve čase protekle bez nas,
da sreća ti budem, radost i spas,
za časove onda kad bila si moja
i daleko, i blizu, i samo za nas.

(Bgd, 15.nov.2017)

SKRIVENE MISLI I SKRIPTA – Dejan Ivanović

  SKRIVENE MISLI I SKRIPTA   Sakrivena u uglu ispod stola usplamtela, sklupčana, u pocepanim crnim najlonskim čarapama; Sedela je bleda devojčica jedna … po leđima njena kosa razbacana, rasula se, neugledna. Mršavim rukama obgrlivši kolena nežna, izgrebana; Kao mlada zelena biljka na vetru što drhti, usteptala …. U duboku tamu zagledana uplašenim krupnim očima … Настави са читањем “SKRIVENE MISLI I SKRIPTA – Dejan Ivanović”

 

SKRIVENE MISLI I SKRIPTA

 

Sakrivena u uglu ispod stola usplamtela, sklupčana,
u pocepanim crnim najlonskim čarapama;
Sedela je bleda devojčica jedna … po leđima njena kosa razbacana,
rasula se, neugledna.
Mršavim rukama obgrlivši kolena nežna, izgrebana;
Kao mlada zelena biljka na vetru što drhti, usteptala ….
U duboku tamu zagledana uplašenim krupnim očima .

Krhko nevino biće, zatočiše u strašnoj visokoj kuli,
zamka na strmoj litici, sa tri vrha i bujicom čudne mutne vode,
što je okolo tekla. Čas se u hladno uzburkano more ulivala, kroz odvode
u podnožju, ili se vraćala unatrag iz samog mora
iznenada, kroz uske procepe mračnih otvora,
da ispuni kružne kanale za snabdevanje grada.

Pitala je: Zašto?
Kleknuvši pokorno pred strogog gospodara;
Odgovora nije bilo, dugo je vladala tama i muk.
Oholo more ključalo je grubo, dok bi ćudljivi vetar proizvodio huk.
Nevoljno se budila bez vidljivog znaka, ptica na prozoru,
ni svetla običnog dana, što jasno odvaja;
Tamu od sjaja.

Sve dok ledenog jutra jednog, uz snežni dah i škripavim hodom
ne naiđe hitro žena, tankih veđa u svetloplavoj haljini ,
golih leđa. Hodnikom širokih lukova predugačka haljina od svile
vukla se za njom, hrapavim kamenim podom.
Ispuštajući nerazgovetne krike, glasove jezika čudnog,
što ličiše sve više na galamu gomile koja se orila.

Lica pokrivenog crnom maskom, streljala je zlim
pogledom, okolo kroz uske proreze za oči drsko.
Jedva se razabirahu reči iz daljine,
što je ta neprirodno moćna žena zborila;
Kad naglo zastade da užarenim sjajnim mačem,
devojčicu kroz srce probode :
Znaj, nije tamničaru stalo, do tvoje slobode!

Dejan Ivanović
Baroševac, 16.11.2017.god.

 

LEPOTA GLEDANJA – Slobodan Jevremović

Gledanje lepote tvoje, lepota gledanja tvoga, govor ćutanja gde sanjaju snovi, ovog trenutka sveželjnog moga, samo je tren večnosti ljubavi i srca divnoga, najlepšeg, mirisnog, i sasvim tebe, pune najnežnog dodira tvoga. Lepota gledanja, srce govora i najnežnog dodira neostavljene istine uvek u meni, mila moja …               (područje Slavonski Brod,                14.nov.2017)

Gledanje lepote tvoje,
lepota gledanja tvoga,
govor ćutanja gde sanjaju snovi,
ovog trenutka sveželjnog moga,
samo je tren večnosti ljubavi
i srca divnoga, najlepšeg, mirisnog,
i sasvim tebe, pune najnežnog
dodira tvoga.

Lepota gledanja,
srce govora
i najnežnog dodira
neostavljene istine
uvek u meni,
mila moja …

              (područje Slavonski Brod,
               14.nov.2017)