NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović

Pisao sam nezapisane tragove kao nove – a davne – kao nove – a sutrašnje – vidim nestale sve prašine sa puta, a zli su srušili fabrike, straža je neka druga, odavno drugi asfalt postavljen, misle – brišu nezapisane tragove, a ne, to ne, nikada neće … Pisao sam a kelner je opet doneo roštilj … Настави са читањем “NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović”

Pisao sam nezapisane tragove
kao nove – a davne –
kao nove – a sutrašnje –
vidim nestale sve prašine sa puta,
a zli su srušili fabrike,
straža je neka druga,
odavno drugi asfalt postavljen,
misle – brišu nezapisane tragove,
a ne, to ne, nikada neće …

Pisao sam
a kelner je opet doneo roštilj
na jako sunčanom stolu,
i leto je bilo, i bilo je toplo.

Pisao sam
pa daj još po jednu,
dok ljudi odoše svojim kućama,
i svi sem mene, i mrak je već.

Pisao sam divne tragove naše,
one asfaltne, prašnjave,
mermerne, travne, cvetne,
liftom pokretne, šinama okretne,
kišne, snežne, u holu neizbežne,
tragove usnule koji se bude
i ponovo sve ih radosno vidim,
pa pišem opisne,
pišem za nas.

Pisao sam, sve naše za juče,
za danas, za sutra,
i opet tako,
i opet,
ja znam…

(Bgd, 22.avg.2018)

Bogdana

To lepo lice što sija na dajini, te lepe kafene oči što šarmiraju svakog onog ko ih vidi, tu lepoticu sanjam svaki dan, u rukama mojim, u zagrljaju kako se grlimo, ljubimo i volimo do veka. Mene ta njena kosa potseća na lepotu koju gledam samo jednom,a to je ona. To je ona,lepotica sa kafenim … Настави са читањем “Bogdana”

To lepo lice što sija na dajini,
te lepe kafene oči što
šarmiraju svakog onog ko ih vidi,
tu lepoticu sanjam svaki dan,
u rukama mojim,
u zagrljaju kako se grlimo,
ljubimo i volimo do veka.

Mene ta njena kosa potseća na
lepotu koju gledam samo jednom,a to je ona.
To je ona,lepotica sa kafenim očima,
sa lepim osmehom,i
ona mi je svaki put u snu.
Želim je imati dok sam živ,
jer samo ona može da me
održi u životu.

ХОРИЗОНТИ – Андреја Врањеш

ХОРИЗОНТИ Још замишљам хоризонте ведре,, откривам старе тајне, надам исте наде, враћам се у негдашње зоре лење, полазим самоће, не слушам тираде. Слушам кише давно одпадане, гледам птице што доносе студи пијем вино из напрсле чаше, радости падају ко пијани људи. Чулношћу  песника звукове пипам, бојим у светлост људске тмине. кад бих мого вратит небо … Настави са читањем “ХОРИЗОНТИ – Андреја Врањеш”


ХОРИЗОНТИ

Још замишљам хоризонте ведре,,
откривам старе тајне, надам исте наде,
враћам се у негдашње зоре лење,
полазим самоће, не слушам тираде.

Слушам кише давно одпадане,
гледам птице што доносе студи
пијем вино из напрсле чаше,
радости падају ко пијани људи.

Чулношћу  песника звукове пипам,
бојим у светлост људске тмине.
кад бих мого вратит небо родно,
вратио бих са њим камене тишине.

VLADAR – Andreja Vranješ

VLADAR Delom moćnim sa večnošću zbori, prostran umom vreme zauzeo, odtuguje poraze stradalne, lomne snage u bolu obreo. Večan Njegoš,lepotom prkosi zamišljeno nevremenom žuri, misli čojstven o sudbini roda, nije umro nego samo žmuri.

VLADAR

Delom moćnim sa večnošću zbori,
prostran umom vreme zauzeo,
odtuguje poraze stradalne,
lomne snage u bolu obreo.

Večan Njegoš,lepotom prkosi
zamišljeno nevremenom žuri,
misli čojstven o sudbini roda,
nije umro nego samo žmuri.

ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић

ОДЛЕТИ СВЕ Одлети све И живот И кад се чини Да краја нема Да све је песма Тек поцрвенела трешња Увек судбина стигне На крилима јутра И у коначност склони Све сањане жеље И недосањано сутра

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра
Настави са читањем “ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић”

Једна тужна информација…

Преносимо једну тужну информацију са линка: На ВМА у Београду, 7. августа 2018. године, у својој 21. години изненада је преминуо Стефан В. Лазаревић. Стефан је био изузетно талентован, дружељубив, несебичан и племенит, млад момак. ОШ је завршио у Белој Води и Крушевцу. Гимназију у Крушевцу. Био је студент друге године Факултета Организационих наука У … Настави са читањем “Једна тужна информација…”

Преносимо једну тужну информацију са линка:

IN MEMORIAM

Данас је престало да куца срце једног сјајног и дивног момка који нас је нажалост прерано напустио..Почивај у миру драги Стефане, остаћеш заувек у нашим срцима…

Gepostet von Одбојкашки Клуб Напредак Крушевац am Freitag, 17. August 2018

На ВМА у Београду, 7. августа 2018. године, у својој 21. години изненада је преминуо Стефан В. Лазаревић. Стефан је био изузетно талентован, дружељубив, несебичан и племенит, млад момак. ОШ је завршио у Белој Води и Крушевцу. Гимназију у Крушевцу. Био је студент друге године Факултета Организационих наука У Београду. Одбојком се бавио 10 година. Играо је за ОК “Цар Лазар”из Крушевца, “Напредак 037” Крушевац, за београдску пословну школу и ФОН у Београду. На Студентској олимпијади у Истамбулу 2018 године играо је за Правни факултет из Београда. Играо је на позицији техничара. Изнад свега је волео и желео да постане програмер у чему га је смрт претекла. Сахрана Стефана В. Лазаревића ће се обавити 21.08.2018 у 13 сати на крушевачком Новом гробљу. (Напомена: Информација је од др Велибора Лазаревића, оца преминулог Стефана.)

 

PUTOVANJE – Dejan Ivanović

Duboku letnju noć je promenilo, Preobraženje … Dovoljna je hladovina; Da li to moji prijatelji sada, kreću na putovanje? Čudoh, gde zaigraše kapije u ovo doba; I psi okolo zalajaše, kad se zalupiše uz tresak, vrata blještave limuzine. Ona odmah otpoče gromko, jureći da se penje, propinje i silazi niz prevoje: ispod točkova je pištalo, … Настави са читањем “PUTOVANJE – Dejan Ivanović”

Duboku letnju noć
je promenilo, Preobraženje …
Dovoljna je hladovina;
Da li to moji prijatelji sada,
kreću na putovanje?
Čudoh, gde zaigraše kapije u ovo doba;
I psi okolo zalajaše,
kad se zalupiše uz tresak,
vrata blještave limuzine.
Ona odmah otpoče gromko,
jureći da se penje,
propinje i silazi niz prevoje:
ispod točkova je pištalo,
zaboravljeno sitno kamenje
je prštalo,
nemoćno na sve strane;
Treba stići, daleko su skrivene,
dekadentne, letnje tajne
i široko, uzburkano, nemirno more
začarano, podno zloćudne planine …

Ljubav

Nema ništa ljepše od ljubavi, to te ispuni i napravi od tebe neku vrstu veličine, a voljena koja je s tobom se osjeća bezbedno,i sigurno. Kad se volite vas dva, to je do sedma neba, srce gori duša ti se ojačava, A ona tebe voli zauvijek. Zato,ljudi volite se dokle je ovog svijeta i vijeka, … Настави са читањем “Ljubav”

Nema ništa ljepše od ljubavi,
to te ispuni i napravi od tebe
neku vrstu veličine,
a voljena koja je s tobom
se osjeća bezbedno,i sigurno.

Kad se volite vas dva,
to je do sedma neba,
srce gori duša ti se ojačava,
A ona tebe voli zauvijek.

Zato,ljudi volite se dokle je
ovog svijeta i vijeka,
jer ništa ne možeš napraviti
bez ljubavi.

Ljubav je jedino nešto
kome nema rok trajanja,
i nikako se ne može uništiti.

KUDA SVE NAŠE MLADOSTI IDU – Dejan Ivanović

  Prijao mi je razgovor sa tim običnim prolaznikom. Hteo sam da ga pitam ali nisam stigao, bilo je kasno, žurio sam; I on je žurio, ipak ostadosmo da prozborimo reč il’ dve o poslu, prazne reči o politici, kladionici, ne stigosmo da razgovaramo o velikim temama, brzini svetlosti, senovitim obalama, prolaznim gužvama, ludilu obesne … Настави са читањем “KUDA SVE NAŠE MLADOSTI IDU – Dejan Ivanović”

 

Prijao mi je razgovor sa tim običnim prolaznikom.
Hteo sam da ga pitam ali nisam stigao, bilo je kasno, žurio sam;
I on je žurio, ipak ostadosmo da prozborimo reč il’ dve o poslu,
prazne reči o politici, kladionici, ne stigosmo
da razgovaramo o velikim temama, brzini svetlosti,
senovitim obalama, prolaznim gužvama, ludilu obesne rulje.
Šta njegova sestra studira, da li je završila, da li se udala ?
Gledah onomad prikriven iz senke, dok igra u zanosu,
kako joj mladost još jasno šiba iz svakog pokreta …
Nad budnim i umivenim, blistavim gradom,
širio se dah proleća, poput toplog majčinog krila.
Tandrkanje poslednjeg zadocnelog voza se gubilo u divljini
nakon jednočasovnog pira i opraštanja,
priređenog na skromnoj stanici;
hteo sam još da ga pitam i kuda SVE NAŠE mladosti idu?
Pitanja je zaustavio sivi granitni oblak u mojim mislima
dok se rastajasmo, svako na svoju stranu u slobodu noći.
Da željno prigrlimo samoću, jedino ona nam treba …

Rupa na Kraju Puta

I tako to lagano krene i tako to lagano podje kao krtica iz svoga legla čovjek iz mraka na svjetlost dodje Pored andjela i samih djavola sudbina ga za ruku vodi da li to htio ili ne htio svako se sa svojim putem rodi Nečiji put je gusta tama nečiji opet čarobni sjaj nečiji kraci, … Настави са читањем “Rupa na Kraju Puta”

I tako to lagano krene
i tako to lagano podje
kao krtica iz svoga legla
čovjek iz mraka na svjetlost dodje

Pored andjela i samih djavola
sudbina ga za ruku vodi
da li to htio ili ne htio
svako se sa svojim putem rodi

Nečiji put je gusta tama
nečiji opet čarobni sjaj
nečiji kraci, nečiji duži
nečiji širi, nečiji uži
al svaki od njih ima kraj

Uvijek je početak surov i težak
brna ga i vuče niz padinu
i ako je lakše niz brdo ići
čovjek se vere uz planinu

U silnoj želji da sve postigne
mladost mu postane bledja i bledja
al on uporno preklinje boga
da mu podari vjetar u ledja

Tamo negdje od pola puta
čeka ga kaldrma trnjem posuta
kroz gustu maglu jedva se vidi
ogromna rupa na kraju puta

Tada ga nešto niz brdo gurne
pa se kotrlja ko bure prazno
spotiče noge o kajanja pusta
u bolnu prošlost udara snažno

Škripe zglobovi, krckaju kosti
svaki ga pokret ko rana vrijedja
preklinje boga da zaustavi
taj sinli vjetar što duva u ledja

Al dzaba sve molitve klete
ne oprašta nikom sudbina kruta
raširenih ralja spremno ga čeka
duboka rupa na kraju puta

Čovjek se u krug vrti ko muva
nikad se ne zna kada će stati
iz mrklog mraka na svijet dodje
u mrkli mrak opet se vrati