www.poezija.rs

Bila je to ljubav iz osnovne škole
Jedna ljubav,tu iz moga kraja
I dan danas se u Žabaru priča
Kako su se voleli Kosta i Maja…

Bila je to ljubav za sva vremena
Poljubaca,zagrljaja,nežnih reči nikad dosta
Maju nikad niko neće da voli
Ko što ju je voleo Kosta…

A,i ona je njemu svoje srce dala
Bezbroj poljubaca i strastvenih zagrljaja
I Kosta zna da gž nijedna neće voleti
Ko što ga je volela Maja…

Za njihovu ljubav svi su znali
Jer ona je bila čista
O toj ljubavi mogu se napisati
I knjiga trista…

Ali,njihovoj ljubavi došao je kraj
I više nije bilo kao u snu
Rastali se jednogletnjeg dana
I svako je otišao na svoju stranu…

Više se nikad videli nisu
U mom je selu ostala samo priča o njima
Jedna tužna priča o nesrećnoj ljubavi
Ili saga o zaljubljenima…

Bila je to ljubav za sva vremena
Ali jedna od onih tužnih ljubavi
O dvoje mladih koji su se voleli
I danas postoji priča o Kosti i Maji
Ali se oni više nikad nisu sreli…

Zastavom pokrivam godine

Pod tvojim suncem Beograde

Dokle će više kiša da pada
Dokle će da grmi i seva ko sada
Hoće li malo kiši sunce da zasmeta
Ili ovoga leta i neće ni biti leta…

Napolju su putevi kao reka
Kanali plutaju na sred puta
Ni traktori ni kola više ne mogu proći
Blato sad po putevima luta…

I sad dok ovo pišem ona i dalje pada
Ni jedan dan bez kiše nema
Na televiziji prognoza glasi
Sutra se kiša i oluja sprema…

Gospode lepoto i radosti života moga

ti si izvor ljubavi iz koga se izliva

veličanstvena svetlost tvoja.

Iz ljubavi i dobrote potekoše reke

koje svetove poje.

Gledam zvezdano nebo i planete daleke

mislim o tebi i kažem hvala bože

što stvori predivne zvezde da se množe.

Bez tebe nema dana a nema ni noći,

sve je u tvojoj milostivoj božanskoj moći.

Kuda god pogledam vidim Gospoda boga

znam da je on izvor života moga.

Izvor moje sreće,čuvar puta,tvorac moje snage,

skloniste od nesreće.

Slobodan i radostan,kroz zivot ne idem tužan,

jer dobih život za koji sam tebi dužan.

oči moje dar sa neba ,kažu hvala,

jer mi daješ da vidim svetlost puta

kojim ići treba.

Ceo svet i sav univerzum je dvorište ljubavi tvoje,

u njemu se igram,rastem,a ti me čuvaš i miluješ

kao otac dete svoje.

Gledam i osećam sva mora,šume,ribe,ptice,

kako je lepo živeti,gledati i osećati

u srcu sve te životne klice.

Na povetarcu udahnuti svež vazduh i osetiti te bože

to je najveća sreća koju živo biće

može da oseća.

Na životnom putu padam,grešim

i često odlutam od staze,

ti me Gospode podižeš,opraštaš mi

i čuvaš da me loši putevi ne pregaze.

Živeti u svetu stvorenom od tvoje ruke,

ovde u ovo vreme,

znam da tu nema slučajnosti puke.

Ruke podižem gore ka nebu i kažem

hvala što si mi podario život nebeski oče.

Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.

Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.

Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.

Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,

Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.

A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.

Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.