Zastavom pokrivam godine
Pod tvojim suncem Beograde
Nekom u nasleđe uniformu spremam
Ostavljam mu pušku i Bože pravde
I izjašnjavam se kao Srbin
Jer drugog roda nemam
Evo vam činovi, beretka, košulja
I deo mene što vas za sebe veže
Čovek se meri samo po onome što za sobom ostavlja
Vojnik po tome kuda je gazio
Kada je bilo najteže
Zakletva nije puka formalnost
I ja vas zaklinjem da ne smete pasti
Nije istina sve što izgleda kao stvarnost
Ni laž nikada upisana u temelj kodeksa časti
Raskošna duša malom se ognjištu raduje
Slavi i pogači
Domu gde je rasla
Iz kog je potekla
Zlu se u lice smeje
Pred njim ne povlači
Slobodna duša slabosti tela ne robija
Kroz popucalo nebo najlepše sunce se probija
Iz popucalog srca najjače biće rodi se
Vojnik ne maršira po suzama i snovima andjela
Ni kad se ratuje
Ni kad se gladuje
On čuva slavu predaka i jednom bogu moli se
I bira da se ne predaje kada se brani Srbija