Добродошли!
Sunce je oskrnavilo tamu pružam ruke kô što bor širi grane toliko mi jave ne može pomoći ludaci vode srca za lanac . spušam ruke od arterija ple tem u že
Sunce je oskrnavilo tamu
pružam ruke
kô što bor širi grane
toliko mi jave
ne može
pomoći
ludaci vode srca za lanac
.
spušam ruke
od arterija
ple
tem u
že
Juče sam se bacila sa vrha tvrđave bez izlaza I padala sam spiralno i sporo Kao ptica koju su ustrelili ( ovo ja činu dajem malo romantičnosti jer nije bila tvrđava nego poslednji sprat tvoje zgrade bez ulaza i padala sam kao kamen bačen iz tvoje ruke) Kako god Lepo je bilo biti ptica i … Настави са читањем “EPISTOLA (DEVETI KRUG)- Nena Miljanović”
Juče sam se bacila sa vrha tvrđave bez izlaza
I padala sam spiralno i sporo
Kao ptica koju su ustrelili
( ovo ja činu dajem malo romantičnosti
jer nije bila tvrđava
nego poslednji sprat tvoje zgrade bez ulaza
i padala sam kao kamen bačen iz tvoje ruke)
Kako god
Lepo je bilo biti ptica i lako je bilo umreti
I tek malo
I tek poslednji sekund je zabolelo
I šta je taj tren za godine u kojima si me boleo
Čak me nije ni zaboleo život koji odbacujem
Već smrskana nada da ćeš me još jednom voleti
Ubih je
Uverena da je kraj čekanja i kraj ljubavi
A nije
Tek deveti put će to biti
U devetom krugu pakla (gde su izdajnici)
Ako izdam ljubav i dignem ruke od pevanja o tebi
Tek tada ću uspešno dići ruku na dušu
Ubijajući pesnikinju u sebi
Živim
Kao pesma o tebi koja umire poslednja
Zajedno s ljubavlju
БЛАГОДАРНИЦА ЗА АЛЕКСАНДРА (свом пријатељу Александру Ракићу брату по оружју) Од Лике до Босанских шума И Косовских равница,преко стена Чичавице Газио си без страха за своју мајку Ти велики Светосавац На глави шајкачу кокарда пресијава Под твојим ногама тресла се трава Усправи се Александре није све црно Споји три прста за наше небо … Настави са читањем “”
БЛАГОДАРНИЦА ЗА АЛЕКСАНДРА
(свом пријатељу Александру Ракићу брату по оружју)
Од Лике до Босанских шума
И Косовских равница,преко стена Чичавице
Газио си без страха за своју мајку
Ти велики Светосавац
На глави шајкачу кокарда пресијава
Под твојим ногама тресла се трава
Усправи се Александре није све црно
Споји три прста за наше небо
За оца Христа и све мученике
За наше чекање, спору правду
Не мењај смер ти звездо сјајна
Сунце твоје још светли изнад глава
Не падај у црну јаму
Живот је покер без карата
Усправи се пријатељу
Врати шајкачу на своју главу
НИКОЛА ГИГИЋ
Баци сузу разуларену није вредна помена баци омче и окове покидај вене најглупље дилеме бсци све други живот почиње ……………………………. Baci suzu razularenu nije vredna pomena baci omče i okove pokidaj vene najgluplje dileme baci sve drugi život počinje
БЛАГОСТ КНЕЗА (пред Косовску битку) На столу крв Свевишњег и погача Кондир кнеза вечна здравица Благост пољу и сутрашњем боју Благост крсту из неба што расте Благост води Ситницом што тече Благост мајкама,сестрама и браћи Благост пању и црвеном слову Благост мачу који главу сече Благост земљи коју Господ гледа Руку пружа вечног оздрављења Светој … Настави са читањем “БЛАГОСТ КНЕЗА НИКОЛА ГИГИЋ”
БЛАГОСТ КНЕЗА
(пред Косовску битку)
На столу крв Свевишњег и погача
Кондир кнеза вечна здравица
Благост пољу и сутрашњем боју
Благост крсту из неба што расте
Благост води Ситницом што тече
Благост мајкама,сестрама и браћи
Благост пању и црвеном слову
Благост мачу који главу сече
Благост земљи коју Господ гледа
Руку пружа вечног оздрављења
Светој софри ко за време Христа
Благост боју и победи крста
НИКОЛА ГИГИЋ
Jabuke, herojski osvajaju; u veštom pokušaju rado ulepšavaju poseban dan. Objašnjavajući smelo da krijem nešto, veselo. Dok me ne savlada san. Jabuke one žute, zlatne; kiselkastoslatke krupne, pune mrkih lišaja. Ko je doneo nije važno, (nadam se da su oprane). Svejedno uzeh iz duboke korpe, bez suvišnih pitanja.
Jabuke,
herojski osvajaju;
u veštom pokušaju
rado ulepšavaju
poseban dan.
Objašnjavajući smelo
da krijem nešto,
veselo.
Dok me ne savlada san.
Jabuke
one žute, zlatne;
kiselkastoslatke
krupne, pune mrkih lišaja.
Ko je doneo nije važno,
(nadam se da su oprane).
Svejedno uzeh
iz duboke korpe,
bez suvišnih pitanja.
Svetlo početka,svetlo kraja kroz tebe je put do kapija raja. Božanska svetlosti,rasteš kroz mračni svemir stvaraš zvezde,rađaš život gaziš tamu veličanstvenom svetosti. Nosiš ljubav u beskrajnoj večnosti ključ života i tajnu besmrtnosti. Iz srca svetla snažno treperi ljubav,vera,nada to je poraz mračnoga hada, simbol stradanja i vaskršnjeg dana. Svetlo zaveta Avrama,Isaka,Jakova iz reči si rodilo … Настави са читањем “BOZANSKO SVETLO-Miroslav Krnjeta”
Svetlo početka,svetlo kraja
kroz tebe je put do kapija raja.
Božanska svetlosti,rasteš kroz mračni svemir
stvaraš zvezde,rađaš život
gaziš tamu veličanstvenom svetosti.
Nosiš ljubav u beskrajnoj večnosti
ključ života i tajnu besmrtnosti.
Iz srca svetla snažno treperi ljubav,vera,nada
to je poraz mračnoga hada,
simbol stradanja i vaskršnjeg dana.
Svetlo zaveta Avrama,Isaka,Jakova
iz reči si rodilo lozu careva i sinova.
Svetlosti doma gospodnjeg Jerusalima
sa silom heruvima na krilima anđela
putuješ domovima,dolaziš u srca ljudima.
Gospodnja ljubav iz tebe sija
vaznese se živ ka tebi Ilija.
Voljeno svetlo greješ dušu belinom
dok koračam tužan mračnom dolinom.
Dodir belog zraka leči grešnu dušu
vraća iz ponora iz najtamnijeg mraka.
Čisto,milostivo sijaš snažno
vraćaš veru izgubljenom sinu,
pokazuješ istinu otkrivaš lažno.
Svetliš u oku,svetliš u duši
svaka obmana,svaka laž se od tebe ruši.
Vrtiš se večno božanski sjaju
zoveš na pokajanje i život u raju.
Vreme prolazi,sve nestaje u ovome svetu,
svetlosti predivna ostaješ večna
u nebeskom cvetu.
Kako sijaš Gospode,drhti sve od sile
razbijaš tamu duboke vode,dolaziš do maloga lista,
ljubiš ljude sinove mile
veliko svetlo Gospoda Isusa Hrista.
Толико ћутим Да су ми се усне Слепиле за плућа Из којих је до Месеца Без капи крви Страх вриштао.
Толико ћутим
Да су ми се усне
Слепиле за плућа
Из којих је до Месеца
Без капи крви
Страх вриштао.
Сањала сам како ходам Пучином таласасог мора. Била сам мирна, а Тотално опчињена. Преда мном се назирало Сунце на изласку. Наставил сам њему Као неисцрпној срећи. Лагано, из воде у даљини, Вирила је глава делфина. Кад сам му се приближила Сасвим, Уздигао се је раширених крила И Упитао: Стварно мислиш да сањаш?
Сањала сам како ходам
Пучином таласасог мора.
Била сам мирна, а
Тотално опчињена.
Преда мном се назирало
Сунце на изласку.
Наставил сам њему
Као неисцрпној срећи.
Лагано, из воде у даљини,
Вирила је глава делфина.
Кад сам му се приближила
Сасвим,
Уздигао се је раширених крила
И
Упитао:
Стварно мислиш да сањаш?
Ставила сам око врата Мали ланац сав од злата И на њему посред крста Тело мртвог Бога Христа. На руци ми бројаница Са тридесет три куглица, Амајлија моја стара, Да ме штити од утвара. Под јастук сам нож ставила, На њег’ главу наслонила, Да ме од свих зала чува, Кад снег веје, ветар дува.
Ставила сам око врата
Мали ланац сав од злата
И на њему посред крста
Тело мртвог Бога Христа.
На руци ми бројаница
Са тридесет три куглица,
Амајлија моја стара,
Да ме штити од утвара.
Под јастук сам нож ставила,
На њег’ главу наслонила,
Да ме од свих зала чува,
Кад снег веје, ветар дува.