Saša Milivojev – Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev - Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates
Saša Milivojev – Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите… Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, … Настави са читањем “Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019”

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…


Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.


Данијела Јевремовић – прво
место за љубавне песмеЉУБАВ

Љубав је када разумеш
моју ћутњу, моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем, када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш моју нову хаљину
лепршаву, летњу, цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће у топло, зимско вече,
када скуваш ми чај, угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш, када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш, кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те дочекам на прагу,
тај твој поглед даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја
рука,
кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби
пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац

Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину

Љубав и вино као отров живи

Још осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало
кармина,
Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред
мене.

Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летимо  од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас  блаже,
Нек лајавац  Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас  ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.

Кад остану  празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту за  столом
крчме старе,
Задњу пијем с циганима.

© Драгојло Јовић
Крушевац

 

 

ВОЗОВИ : Андреја Врањеш

      ВОЗОВИ Имају  гвоздене стазе, којих се држе, по којим пролазе дужине брже, они никад не скрећу, возови нису као  људи, увек су исти, када стоје и кад се  крећу. Има у њима необичног, од када сам их упознао доносили су радост, спајају градове и путнике, очи и видике, они су приче што … Настави са читањем “ВОЗОВИ : Андреја Врањеш”

 

 

 

ВОЗОВИ


Имају  гвоздене стазе,
којих се држе,
по којим пролазе дужине брже,
они никад не скрећу,
возови нису као  људи,
увек су исти, када стоје и кад се  крећу.
Има у њима необичног,
од када сам их упознао доносили су радост,
спајају градове и путнике, очи и видике,
они су приче што на живот личе,
У њима се чека да се стигне,
до драгог неког, луке срца,
онда нас поново врате,
у дане трошне, бучне сате,
волим их што  клопаарају животима нашим,
што понекад  у  песму сврате.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta

Braćo Srbi sa svih strana, svi smo jedno,ista nam je rana. Setimo se teških dana, dušmani su gazili preko opanka brat je ginuo za brata čuvala se voljena majka. Ne tražimo preko reke mane na drvetu smo iste grane. Srem,Bačka,Banat, zemlja žita ,vinograda, Vojvodina kruna kralja Beograda. Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće barjak svetog … Настави са читањем “ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta”

Braćo Srbi sa svih strana,
svi smo jedno,ista nam je rana.
Setimo se teških dana,
dušmani su gazili preko opanka
brat je ginuo za brata
čuvala se voljena majka.
Ne tražimo preko reke mane
na drvetu smo iste grane.

Srem,Bačka,Banat,
zemlja žita ,vinograda,
Vojvodina kruna kralja Beograda.
Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće
barjak svetog Save okuplja obiliće,
barjak nose sokolovi vladike Nestorovića.
Barjak tri boje
crven,plav,beli,
srpski narod ne sme da se deli.

Zavet putuje sa oca na sina
od Arsenija Čarnojevića,
preko šuma,reka,planinskih visina,
do vladike Petra Petrovića.
Ravnico kućo srpskih vladika
pozdravlja te kršna lika,
od korduna do kosova braća srbi
pevaju o slavi srpskih vitezova.
Od Karlovca do Valjeva,
gude gusle preko srpskih krajeva
pesma stiže do herojskog Kraljeva.
Od Drvara do Paraćina
vezala nas tvrda hercegovina,
grli brat brata,ljubi srbin srbina.

Kolo vodi šumadija
Drina kolo vezuje,
ruke pruža semberija i banija.
Opanak u zemlju tuče
truba zbor svira iz guče,
na zvuk trube leti Vranje
svi na zbor jedno je imanje.
U Kruševcu slavuj peva u slavu lazara
pesmu čuju zlatibor i kozara,
leti pesma na krilima sokola
preko ravnih kotara
do kule Janković Stojana.
Dalmacijo kamena,Dalmacijo vina
pusti carskog sokola na vrh Knina.
Slavonski čardaci šalju pozdrave moru
pozdravljaju drugo oko Crnu Goru.
Jedan narod,ista krv,ista vera,
Srbi mi smo kraljevskog sokola
junačka pera.
Srpski rode sa barjaka sveti Sava sija,
svima nam je majka Srbija.

Ne prodje dan

Oce, majko mene boli danima. Gde ste jataci moji? Uteha mojim jadima. Oce, majko cela godina je vasa. Ne prodje dan da duh moj nije sa vama. Secanja najskuplja rado placam. Zagrli te me, izgrdite me! Za sve sto sam lagao nisam zeleo. Za sve sto sam rekao nisam mislio. Lose nikad nije bilo lose … Настави са читањем “Ne prodje dan”

Oce, majko mene boli danima.
Gde ste jataci moji?
Uteha mojim jadima.
Oce, majko cela godina je vasa.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno.

Oce, majko sakrite hajduka,
od ovog zivota, neka bude i u podrumu raja.
Prazan je svet, okruzenje bez sjaja.
Na pocetku sam, a došo bih do kraja.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno