
ПЕСМА НОВА
Најлепше сјаје звезде
у башти Великих кола,
Месец их радошћу својом залива.
Настави са читањем “ЛЕПОТА – Андреја Ђ. Врањеш”
Добродошли!

ПЕСМА НОВА
Најлепше сјаје звезде
у башти Великих кола,
Месец их радошћу својом залива.
Настави са читањем “ЛЕПОТА – Андреја Ђ. Врањеш”
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовало је 30. 8.2019. године у летњој башти ресторана ДОН ЖОН КУЛА (стари ФАМ-ов ресторан) традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – поетско-музички програм.Своју поезију говорили су чланови удружења и њихови гости: Љубодраг Обрадовић, Јасмина Димитријевић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Драган Ракић Сингер, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Јована Марковић, Данијела Јевремовић, Богдан Јевтић, Драган Матејић, Мирослава Смиљанић, Михајло Ћирковић, Горан Арсић, Мирко Стојадиновић и Мирослав Живановић. Програм песничких сусретања је осмислио и водио Мирослав Мића Живановић, који је ово поетско вече обојио и музиком.

НИЈЕ УВЕК СВЕ ТАКО ЦРНО
Седим, испијам кафу.
Душа црна попут ње.
Слушам насмејане људе,
а мене ништа де насмеје!
У души чемер, јад.
У грудима нешто боли!
Где је срећа сад?
Зашто ме више не воли?
Постоји ли безгранична љубав,
због које све се прашта?
Или, љубави и није било!?
Била је само машта!
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ – август 2019.”

СУДБИНЕ – кратка прича
ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.
Родио се патња да га тражи,
живот цео провео у варци,
смешио се кад су га лагали,
они мудри и они глупаци.
Туговао стабло кад се руши,
у лажима гнусним,пливао је искрен,
добротом рањен није мого стићи,
мрзели га што је био мислен.
У простору тамног мира,
злоби није дошао крај,
стихујући поносан у сенци,
ни у рају није нашо рај.
Od silnoga dana
Jakog sunčevog zraka
Na livadi se nadjoh
Probudjen i uplašen
Iz nesvesti sam ustao
Uz osećaj
Smrznut i ugrožen
Gledam u šumu razjarenih grana
Po Sovinjem huku , gluvo doba dolazi
Zvukovi u tami, ništa mirno ne čami
Nemušti jezik koji mami odjednom
razumom sad govori
Sačekaj još malo izgubljeni stranče
Nemoj poći u grad ako za Boga znaš
Sad će mesec da se otkrije
Večeras ne ćeš biti nikome drag
Večeras ne ćeš ostati nag
Uskoro će mesec da te pokrije

NIJE UVEK SVE TAKO CRNO
Sedim, ispijam kafu.
Duša crna poput nje.
Slušam nasmejane ljude,
a mene ništa de nasmeje!
U duši čemer, jad.
U grudima nešto boli!
Gde je sreća sad?
Zašto me više ne voli?
Postoji li bezgranična ljubav,
zbog koje sve se prašta?
Ili, ljubavi i nije bilo!?
Bila je samo mašta!
U daljini pučinu gledam,
u njenom miru, tražim spokoj svoj.
Pučina ostaje nema,
ne razume očaj moj!
Ostaje šoljica prazna,
sada u njoj nije crno sve.
Po neki beli trag,
kao da mi nešto nagovešćuje!
Nije uvek sve tako crno,
posle kiše Sunce izadje!
Ljubav često zaboli,
ali, nekada se i prava pronadje!
© Jasmina Dimitrijević
Mučenici vere sluge božije volje
ostavili trulež sveta za mesto bolje,
predani samo nebu goreći ljubavi prema bogu
čeznuli za carstvom nebeskim,gradili duhovnu podlogu.
Hodali bosi,šibani prućem,gonjeni,suđeni,
nisu kolebljiva srca,nisu drhtali od kazni,
odrekli su se lepota zemaljskog života i svoje glave
zarad zaveta bogu i večne slave.
Carevi ih potkupljivaše zlatom
dželati ih na muke bacaše,
ostaše verni Hristovim zavetom
sa osmehom kod Gospoda odoše.
Nema blaga,nema iskušenja,nema ognjene muke,
zbog kojih bi izdali Gospoda Isusa Hrista,
smireno srce trpi bedu,strašna stradanja,poniženja i bruke,
zarad spasa duše i božijeg rajskog mesta.
Vikali su krvnicima,tela uzmite od nas
ništa nije draže od Hrista boga i duše spas,
ljubav sve izdržava,ljubav je vodilja u hodu
otišli u večnu ljubav u zagrljaj voljenom Gospodu.
Svetu ostavili smrtno namučeno telo
a u dvoru Gospoda dobili svetlo rajsko odelo,
ostavili čovečanstvu primerom ključ unutrašnjeg blaga
istrajnu snagu,nepokolebljivo verno srce do kraja
kroz trpljenje i stradanja pokazali put do kapija raja.
Kakav sjaj od ljudi,kakve planine vere,kolika srca vrlina,
svetlim krunama ovenčani stanuju u carstvu Hristovih
anđela i blistavih rajskih visina.

ПРОСТАЦИ И ПРОСТИ – колумна
ИЗ ЗБИРКЕ У(СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.)
МОСТОВИ
Мостови не само што спајају људе,
судбине, културе, различитости,
они су велики испити савести,
места која оплемењују.
Мостови су храмови покрај храмова.
Дана 20. августа 2019. године у 18:00 сати у прелепој башти Ex Ponto Gastro bara (Страхињева 6, Крушевац) Хуманитарно удружење “Чарапанско срце” у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, је организовало хуманитарно песничко-музичко вече. Била су то традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на којима су се чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости срели са болесном и хендикепираном децом и путрудили се да им својом поезијом поезијом и књигама улепшају тренутак. Своје стихове говорили су: Љубиша Бата Ђидић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Хаџи Иван Милановић, Богдан Јевтић, Дејан Петровић Кенац,Стефан Кнежевић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Аријана Хинић, Ина Хинић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Данијела јевремовић, Слађана Бундало, Милош Ристић, а своје афоризме говорио је Михајло Ћирковић Ћира. Наравно своју поезију говорили су и песници који су представљали Чарапанско срце: Вељко Стамболија, Горан Арсић, Драгана Марковић, Никола Павловић и Нина Милетић, а вече су музиком обојили: Бојан Вукосављевић, Милош Симић, Фантастико бенд, Иван Миладиновић и Мирослав Мића Живановић. Програм су осмислили и водили Јасмина Димитријевић и Љубодраг Обрадовић, а посебан допринос у организационом смислу целом програму дала је Сара Поповић, председник Удружења Чарапанско срце. Програм је био хуманитарни: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је поклонило књиге, а било је и новчаних поклона од присутних посетилаца програма…
Ex Ponto Gastro bar – Добродошли !









Настави са читањем “ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР – Чарапанско срце и ПоезијаСРБ”