Лепа Симић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Лепа Симић, рођена 14. маја у К.Каменици. Живи и ствара у Цириху – Швајцарска. Љубав је тренутак у вечности око кога Лепа Симић плете своје нежне повести. Љубав је ватра њених сећања, али и презент, стварност која је окружује. У тим лахорним стиховима реминисцира се, оживљује један разиграни и лепши свет у коме је песникињи удобно и топло. У три најзначајније песничке збирке Лепе Симић убрајају се Најтише посвете/2015/ Цветни пут душе /2016/ и Трагом пера /2018/ Била је дугогодишњи члан Удружења српских писаца Швајцарске. Члан је литерарног клуба ‚Десанка Максимовић‘ Цирих. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и уредничког тима за реализацију многих пројеката на порталу поезија.срб, односно на сајту www.poezijascg.com. Многе везе су покидане, али Она настоји да негује ону која је враћа сржи њеног бића, језику и вери у којој је рођена. То су неки од камена међаша њеног певања и сневања. Поезија, уосталом, и служи да нам осветли пут до суштине и смисла, све док не постане смисао сам.

Данас Вам представљамо Лепу Симић из Цириха, Швајцарска, чланицу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Сарадња са њом датира од 2005. године и од тада је Лепа уредила, (а и данас уређује), многе садржаје на порталу ПоезијаСРБ, многе зборнике поезије које смо објавили. Лепа је гост Крушевачких песника била једном и то 28.08.2009. године, па Вас овом приликом подсећамо на то гостовање. Имате два линка 1. и 2. да погледате како је то било. Због свега тога представљамо Лепу Симић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музиком су њен наступ оплеменили Драгиша Перчевић и Радмила Рада Бајић. Уживајте!

Лепа Симић је објавила на порталу ПоезијаСРБ

Настави са читањем “Лепа Симић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

ДВА ПЕСНИКА – Културни центар Крушевац – Лето културе 2009. године

DVA PESNIKA – Kulturni centar Kruševac – LEK 09
Datum: – 30. August 2009. g. @ 13:08:23 CEST
Tema:

28.08.2009. године у Пионирском парку, у организацији Културног центра Крушевац, у оквиру Лета Културе 2009 које се организује под покровитељством Града Крушевца, бројна публика је уживала у програму *ДВА ПЕСНИКА* у коме су представљени Миодраг Мића Јакшић и Светлана Биорац-Матић, (иначе чланови сајта ПОЕЗИЈАСЦГ), који су квалитетом своје поезије заслужили и освојили бројне награде и признања широм Србије, а и Света…


Јелена Протић-Петронијевић, Миодраг Јакшић, Светлана Биорац-Матић
и Љубодраг Обрадовић

У програму је поред најављених садржаја било и бројних изненађена, муђу којима је најпријатније свакaко појављивање специјалног госта, члана Удружења Српских писаца Швајцарске, Лепе Симић, као и наступи Миљојка Милојевића из Београда и гостију из Алексинца: Србе Матића, Александре Павловић – Теде и Слободана Ганића. 

Да задовољство буде право, побринули су се и музичари Бранко Симић, Павле Панин и Ема Стојановић. Програм су осмислили и водили Јелена Протић-Петронијевић и Љубодраг Обрадовић. Уживајте…


Миодраг Мића Јакшић и његов домаћин Јелена Протић- Петронијевић


Љубодраг Обрадовић и његова гошћа Светлана Биорац-Матић


Љубодраг Обрадовић и специјална гошћа из Удружења Српских писаца
Швајцарске Лепа Симић

Светлана Биорац Матић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Светлана Биорац – Матић рођена је 27. јанура 1965. године у Рашки. Одрасла у селу Трњану покрај Алексинца. Гимназију завршила у Алексинцу, а Правни факултет студирала у Нишу. Пише поезију, поезију за децу, кратке приче и афоризме. Објавила је три књиге поезије „Камене стопе“, „Тетоваже душе“ и „Чекајући воденичаре да се врате“, све у издању Центра за културу и уметност из Алексинца. У припреми је њена прва књига поезије за децу као и четврта књига поезије за одрасле. Поред тога писала рецензије и предговоре за већи број колега по перу. Стални је сарадник часописа „Светосавско звонце“, а песме објављује и у „Момчилу“, „Развигору“ и још неколико часописа намњених деци. Члан је Књижевног клуба „Велимир Рајић“ из Алексинца, чији је дугогодишњи председник и била. Један је од оснивача Уметничке колоније у Липовцу код Алексинца, као и песничке манифестације „Рајевском у част“ у Г. Адровцу код Алексинца (месту погибније пуковника Николаја Николајевича Рајевског). Добитница је Повеље СО Алексинац за допринос у афирмацији и ширењу културног стваралаштва, као и многобројних признања и награда за своје књижевно стваралштво. Са колегама из Књижевног клуба покретач је часописа „Рајићеви дамари“ и руководилац радионице за креативно стваралаштво основаца „Рајићеви ластари“. Сарадник је више сајтова који се су
намењени књижевном стваралаштву, а бави се и аматерском фотографијом. Живи и ствара у Трњану код Алексинца.

Данас Вам представљамо Светлану Биорац Матић, члана КК “Велимир Рајић” из Алексинца и пријатеља и сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Сарадња песника из Алексинца и Крушевца отпочела је давно, још 2005. године са појавом сајта www.poezijascg.com а ми Вас подсећамо на сусрет у Галерији Милића од Мачве “КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ” у Крушевцу, који се догодио 6.11.2008. године. Светлану представљамо је у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Уживајте!

Поезија Светлане Биорац Матић на Блогу ПоезијаСРБ.

Настави са читањем “Светлана Биорац Матић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

IGRAONICA – Marina Adamović

Rođena je kristalnoljupkog meseca jula 1975. godine, zabeležene podebljanim ciframa. Medicinski tehničar je došao da poslovno saopšti njenoj majci kako je dobila devojčicu sitnu, ali zdravu. Majka je bila veoma osetljiva na nedovoljno poznate osobe i mesta boravišta. Zbunjeno je gledala u tog čoveka, zatim u zidove bolničke ćelije. Želela je svoje dete, ali nije znala kako i kada će ga videti.
Beba je ćutala među drugim bebama i odmah se moglo primetiti da je različita. Ostale su plakale kao dokaz da su žive, a ona se već tada plašila javnih dokazivanja.
Dočekala je trenutak zagrljaja majke, napućila usta, ali nije htela ni gram mleka da isisa. Bilo je dovoljno slušanje otkucaja srca uz koje je provela devet meseci.
Dani su tekli kao hrana i beba je rasla poput oblaka – od snage južnog vetra.
Nakon par meseci, zgrabio ju je veliki kašalj. Majka je mislila da će umreti. Sedela je kraj nje ne odlazeći ni do kupatila. Držala je šolju vode iz koje je malo pila (da se ne bi uspavala), a malo gurala tri prsta i brisala čelo čeda. Čedo nije umrlo.
Onako tiho i lagano, preživelo je okrutnu igru prirode.
Dešavalo se od tada da joj je život visio o koncu još nekoliko puta do polaska u školu. Tada je ojačala i pokušala da sa osmehom deli učionicu sa sličnom decom (iako je imala majčine gene – samo mi poznati i rođeni mogu čuvati leđa)
Međutim, pet godina pre njenog rođenja, čudnog dana pretamnog decembarskog jutra, došao je na svet njen voljeni brat. Majka je bila fizički ugrožena njegovim đavolskim probojem puta, ali, eto, najugroženiji oporavljaju se jačinom srčane volje. Dakle, u kući je imala još nekog svog.
Kako je napunila osam godina, on ju je zagrlio i predložio da se drugačije igraju.
(Da, bato, ja ne mogu bez rođenog.) Bata ju je stavio u krilo i počeo priču o lepim osećajima. Slušala je i kopala po glavi šta treba odgovarati.
„Idemo napolje da beremo cveće?“
„Ne, dušo, ne, možemo i ovde.“
Čekala je i dočekala. Bata joj je uvukao ruku ispod suknjice. Rekao je da se danas tako sva deca igraju. Pogledala je na vrata i htela da istrči, ali on se nasmejao: „stvarno, Sunce, to je divna igra…“

Настави са читањем “IGRAONICA – Marina Adamović”

Pesničko veče u galeriji Milića od Mačve u Kruševcu

U galeriji Milića od Mačve *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE* u Kruševcu, 06.11.2008. godine, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac održano je veče poezije na kome su se predstavili pesnici iz Aleksinca i Kruševca.

Iz Aleksinca su nastupili članovi književnog kluba *VELIMIR RAJIĆ* : Svetlana Biorac – Matić, Aleksandra Pavlović – Teda, Miroslav Zdravković – Miroslavski i Dragan Pavlović, a iz Kruševca pesnici: Ljubiša Djidić, Ljubodrag Obradović, Veljko Stambolija, Jelena Protić – Petronijević, Nebojša Lapčević, Spasoje Ž. Milovanović, Tomislav Simić, Tomislav Miletić i Života Trifunović.

Da doživljaj bude potpun, doprineli su i aforističari Ivko Mihajlović iz Kruševca i Srbobran Matić iz Aleksinca, kao i Hor *SRPKINJE* iz Kruševca. Sve u svemu jedno izuzetno veče za prisutne pesnike i mnogobrojnu publiku u galeriji Milića od Mačve. Osetite delić atmosvere.



Pesnici iz Aleksinca i Kruševca – Učesnici pesničkih susreta u galeriji
Milića od Mačve *KOSOVO – PRVI PRAG SRBIJE* u Kruševcu

Настави са читањем “Pesničko veče u galeriji Milića od Mačve u Kruševcu”

To srce moje jako – Snežana Popović

To srce moje jako

U nepresušnu reku, mudrosti i strasti.
Što kroz život, neprekidno teče.
Snažno i bez oklevanja što peče.
Hrabro uranja protiv svega što je lažno.
To srce moje jako! 

Duša i telo, delić su nedovoljni, mozaika tog.
Što smisao svoj nema, bez slatkog drhtaja njegovog.
Izazovi novi, naizgled važni i neosvojivi.
Svagda prepreka su savladiva i laka.
To za srce moje jako!

Настави са читањем “To srce moje jako – Snežana Popović”

Драган Тодосијевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ


Драган Тодосијевић је рођен 04.09.1960. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Основну школу у свом месту, а Средњу Техничку школу-одсек металски у Крушевцу, где је и написао своје прве стихове и објавио их у школском часопису. Активни је члан КУД-а Вук Караџић из свог места у коме је постигао изванредне резултате као глумац, певач и песник. Посебне резултате је постигао бавећи се фолклором, јер су његови наступи у КУД-у 14 Октобар и КУД-у Мерима посебно запажени. Редован је учесник СУПЕС-а и свих општинских и регионалних песничких манифестација. Учествовао је и на првом интернационалном сусрету песника ПоезијаСЦГ на сплаву ОЛИМПИК у Београду, 2007. године и свим каснијим сусретима. Пише и стихове за народну музику, па је тако Радмила Бајић снимала песме народног мелоса по његовим стиховима. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу  од оснивања. Поезија му је обајвљивана у часопису ПоезијаСРб од броја 1. до броја 13.  и у свим зборницима овог Удружења. Освајао је бројне награде и признања на књижевним конкурсима широм Србије.

Данас Вам у посебном аудио виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ представљамо Драгана Тодосијевића из Треботина, једног од првих чланова сајта www.poezijascg.com и члана управног одбора Удружења песника Србије –  ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Песме су изговорене на Смотрама села Града Крушевца у Дому културе у Треботину или на Песничким сусретањима у Крушевачком позоришту, а музиком су његов наступ оплеменили: Кристинa Дамњановић, као и хармоникаш Илијa Обрадовић и Етно певачка група КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, такође наступом на Смотри села Града Крушевца у Дому културе у Треботину. Уживајте!

Настави са читањем “Драган Тодосијевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

17.07.2010. godine u Paraćinu, na Grzi, održani su IX susreti pesnika PoezijaSCG

SLIKE NA FEJSBUKU

17.07.2010. godine u Paraćinu, na Grzi, održani su IX susreti pesnika PoezijaSCG, na kojima je predstavljena knjiga  *LJUBAVNI recePAT*, koji su zajednički iznedrili članovi i prijatelji ovog sajta.

Ambijent je bio izvanredan, društvo raspoloženo, a poezija koja je bila okosnica i ovog druženja prekrasna, tako da svi koji nisu bili sa nama ostaju uskraćeni za jedno prekrasno popodne. Pogledajte slike, pročitajte poeziju i uživajte…

Još slika na: http://www.poezijascg.com/slike/Grza2010/grza2010/index.html

Slike sa IX susreta pesnika PoezijaSCG 17.07.2010 godine u Paraćinu na Grzi, kada je promovisana knjiga LJUBAVNI recePAT !!!


Svi učesnici IX susreta pesnika PoezijaSCG

Настави са читањем “17.07.2010. godine u Paraćinu, na Grzi, održani su IX susreti pesnika PoezijaSCG”

TRINAEST… Marina Adamović

Probudila se kasno. Bio je petak, 13, godina 13. novog milenijuma. I šta? Pogled joj se zaustavio na satu – 13:13. Mirno je ustala, umila se, očešljala, lepo obukla, bacila pogled na stan i pala na krevet, pa zaplakala: „Ovo nije moj svet!“ Širom otvorenih očiju, dugo već, posmatrala je ljude, događaje, stanja, i najčešće bi zažmurila do bola potresena time što vidi. Govorila bi: ’’ Svi ćemo završiti na isti način, zašto onda toliko isticati razlike, surovosti? Eto, imam već sto godina. Možda ne izgledam tako, ali, imam ih. Doduše, tu su dve ličnosti: jedna, koju mnogi prepoznaju i druga, koja njome upravlja. Prva želi da bude vedra, aktivna, društvena, druga je slična orlušini – sve razgleda sa udaljenosti, nikada se ne osmehuje, samo kruži i hladno gura svoju žrtvu u ponor. Kad prva zacvili i zamoli za pomoć, druga se umorno zavuče u jazbinu i promrmlja: „Ma, od koga je tražiš, vidiš li nekog normalnog? ’’ Vreme teče. a ne ističe nikakve opomene. Ono lagano ostavlja tragove na licu, kosi, pokretima, ali duša ostaje ravnodušna dok ne dođe do posebnog izazova. Činilo joj se da je tako dugo bila pod vodom i da ju je iznenadni hladni talas izbacio na površinu. Nije više raspoznavala svoj ni tuđe glasove. Nejasnom divljinom odjekivao je taj strujni udar. Nikada ga ranije nije osetila. Mutio je sve što je dolazilo sa strane. Reči ljudi ličile su joj na monstruozna bića koja žele da joj se zariju u srce i usmrte je. Zato je neprekidno, u sebi ili naglas, ponavljala izraze na jezicima kojih se jedva prisećala da bi im zavarala pristup. Vrata, nekada širom otvorena za svačiju dušu, zalupila su se treskom. Ali sitne pukotine na njima plašile su je. Nije mogla podneti da bilo šta prodre. Vrzmala su joj se po glavi čudesa, ali sve se svodilo na neizmernu želju da zaboravi već viđeno i opet zaspi. Ipak, brzim, usmerenim pokretom dohvatila je najjači marker u sobi i, na interesantnoj podlozi, ispisala: “PRODAJEM NAMEŠTAJ “. Kada su prvi susedi videli šta je zalepila na zid kuće, začuđeno su je zapitali: “Ej, šta je to? “ “Ništa, prodajem…odlazim za Australiju. Jedva sam dobila dozvolu za useljenje. Drugarica mi je tamo našla posao.. “ “Ma nije moguće! “ “Da, da…pričaćemo o tome drugi put…umorna sam. “ Oni su se pogledali zbunjeno, ali ništa više nisu dobacivali. Ne može se reći da malčice nije uživala u svojoj glumi. “Da, i to sam JA.“ Pošto je bilo puno zainteresovanih, kuću je ispraznila za pet-šest dana. Ostao je samo PC, TV, bojler i šporet. Isprativši i zadnjeg kupca, odahnula je: “Sada ćemo živeti po svojim pravilima. Gotovo je. Živeo 13! “ Za nekoliko minuta zaspala je u vreći.

МУЗИКА и ПОЕЗИЈА УЖИВО – ПоезијаСРБ

Поштовани песници, драги посетиоци, од данас, 17. септембра 2023. године, 12. рођендана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, поклањамо Вам одличну поезију и одличну музику. Можете их слушати и као радио на мобилном телефону, таблету, лаптопу, рачунару или телевизору…

Довољно је да кликнете на аудио плејер испод овог текста и можете покренути емитовање свих објављених песника и музичких нумера у континуитету од првог до последњег, баш као радио.

Наравно, поезија не иде без музике и обратно, у многим музичким нумерама поезија је основ. Представљамо Вам и музику крушевачких певача и инструменталиста који су често наступали на поетским вечерима Удужења песника Србије – ПоезијаСРБ. Уживајте!

Поезију наших чланова и одабрану оригиналну музику, (које не можете чути на другом месту), можете преслушати у свако време овде, у овом аудио плејеру. Све песнике можете преслушати  у континуитету, као радио на мобилном телефону, таблету, лаптопу, рачунару или телевизору…

Будите члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Радио ПоезијаСРБ биће Вам доступан за презентацију и Ваше аудио поезије. Настави са читањем “МУЗИКА и ПОЕЗИЈА УЖИВО – ПоезијаСРБ”