Зоран Јовановић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Зоран М. Јовановић, рођен 1969. године у Лесковцу, где живи и ради. Аутор књига поезије Нит (2015.) , Нада (2017.) , књиге афоризама Прст Судбине (2017.), Зов (2019.), као и два издања књиге Вика ми Лејка (2018. и 2019.). Добитник више књижевних награда у земљи и иностранству. Посебно истичемо да је Зоран Јовановић из Лесковца добитник награде за КЊИГУ ГОДИНЕ за 2019. годину Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за област прозе за књигу ВИКА МИ ЛЕЈКА. (Награда ће му бити уручена)! Радови су му заступљени у преко 150 зборника, заједничких збирки и антологија поезије, крактих прича и афоризама као и у електронским часописима у Србији, више европских земаља и Аустралији. Песме и приче превођене су на више језика. Награђен Октобарском наградом Општине Бојник 2017. године. Поносан на сина Милана и ћерку Милену. Супруга Снежана га још увек трпи.

Данас Вам у посебном аудио виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ представљамо Зорана Јовановића Христова из Лесковца, једног од првих чланова сајта www.poezijascg.com , сада члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Све песме снимио је сам Зоран Јовановић, а ја сам одабрао да његову поезију музиком оплемене : Сандра Миладиновић и Милан Милетић Милке. Уживајте!


Зоран Јовановић

Настави са читањем “Зоран Јовановић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

АДРЕСА – Андреја Ђ. Врањеш


АДРЕСА

др Горану Павловићу

Када  будеш кренуо у прошло,
позови и мене,
правићу ти друштво,
до прве успомене.

Даље не бих ишао,
може да се деси,
да угледам друге људе неке,
на мојој адреси.

Настави са читањем “АДРЕСА – Андреја Ђ. Врањеш”

Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић

Понекад пожелим да вратим време

Понекад пожелим да вратим време,
у дане оне, кад сам мала била.
Кад се сваког дана, радовах сунцу,
кад веровах да постоји зубић вила!

Несташно трчах по трави,
мада на њој још беше роса.
За мном мама насмејана јури,
Виче на мене, јер трчим боса!

Двориште било пуно перади,
од свих најдражи, беху ми пилићи,
Само се бојах мајке квочке,
због ње им нисам смела прићи.

Онда се тихо на прсте прикрадем,
да нико не зна да сам у штали.
Гледам свог драгог деду,
како коња нежно тимари.

Настави са читањем “Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић”

Аријана Хинић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ


Аријана Лола Хинић рођена је 9. новембра 1972. године у Мостару, у породици Кандић. Усљед немилих догађаја, у мају 1992. године напушта родни град, те се настањује у Београду, а потом у Крушевцу, гђе непрекидно живи више од двије деценије. Удата је и има двије кћерке. Писањем поезије и кратких прича бави се од ране младости. Посљедњих шест година врши функцију секретара у Певачком етно ансамблу „Лазарице“. Доживотни је заљубљеник у родни град и он јој је неисцрпна инспирација. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Њени радови су објављени у школским часописима, те у часопису ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, часопису за поезију ПоезијаСРБ и зборнику МОСТАР МОЈ ГРАД. Објавила је књигу “MostArijana” у издању Удружења песника Србије –  ПоезијаСРБ.

Данас Вам у посебном аудио виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ представљамо Аријану Хинић, члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Већина песама снимљена је на промоцији њене књиге “MostArijana” у Белој сали КЦК 14.09.2017. године. Аријанину поезију оплеменили су музиком: Певачки Етно ансмбл ЛАЗАРИЦЕ, Милан Милојевић и њене ћерке Миа и Ина Хинић. Уживајте!

Спасоје Ж. Миловановић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ


Мр Спасоје Ж. Миловановић је рођен 1971. у Крушевцу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је стекао и звање магистра наука о драмским уметностима из области театрологије, одбранивши тезу О драмском стваралаштву др Војислава М. Јовановића Марамбоа. Након одслушаних докторских студија на Факултету драмских уметности одобрена му је докторска дисертација на тему Време у српској драми на почетку 20. века, 1900–1914. Цела биографија је на сајту Народног позоришта Ниш, чији је директор. Спасоје Ж. Миловановић је  један од оснивача Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и на поратлу ПоезијаСРБ је објавио велики број својих песама.

Зато Вам данас представљамо мр Спасоја Ж. Миловановића директора Народног позоришта Ниш. Главна животна преокупација и занимање, уствари Спасојев посао је свакако позориште (од Крушевачког позориштапа на даље, све до Народног позоришта Ниш) где ствара као драматург, редитељ, позоришни критичар, театролог, директор. Друга, (по мени) једнако важна Спасојева преокупација свакако је поезија, у којој Спасоје поставља нове стандарде и израста у значајно песничко име Србије. Поезија је (опет по мени) оно право што ће њему омогућити да се искаже, а критичарима дати матерјал да имају по чему аналитички да чепркају… Јер живот је песма и песма је живот. Бар у песмама Спасоја Ж. Миловановића…Као љубитељ поезије и свих културних дешавања подржао је и пројекат Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ  „5 ПЕСНИКА И ВИ“ који је одржан 28. 7.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу и том приликом говориo своју поезију. Зато га представљамо и у нашем виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Програм су те вечери музиком оплеменили Момчило Накић – гитара, Драган Живановић – хармоника и Драгица Калас – вокални солиста. Чујте како поезију говори Спасоје Ж. Миловановић и уживајте!


Мр Спасоје Ж. Миловановић

Настави са читањем “Спасоје Ж. Миловановић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

СЕНКА ЉУБАВИ И ПЕСМЕ ПОНЕКЕ – Спасоје Ж. Миловановић – промоције књига

U beloj sali KCK u sredu 09.09.2010. godine u 19:00 u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, održana je promocija knjige Spasoja Ž. Milovanovića *SENKA LJUBAVI I PESME PONEKE*. Kako je Spale član sajta www.poezijascg.com (nekako je sve tu i počelo), a dramaturg po zanimanju i reditelj po opredeljenju, primetan je bio originalan pristup u relizaciji ove pesničke večeri, tako da smo prisustvovali jednom od neuobičejenih prikaza knjiga u prepunoj beloj sali KCK…

Naravno i recenzenti knjige: Gordana Vlahović, Jelena Protić-Petronijević i Milanka Milosavljević-Milosavljević i gosti na promociji: Miodrag Jakšić, Milomir Bata Cvetković i Ljubodrag Obradović, kao i glumci koji su kazivali stihove iz knjige: Lidija Užarević i Dejan Tončić, bili su originalni i neponovljivi…

i ide i ide čovek…
a
gde,
idi za njim pa vidi…
(Živorad Milovanović)


Spasoje Ž. Milovanović

РЕЧ АУТОРА

ово су песме
за у jедном трену
ово су песме
за jедну и по жену
ово су песме за у
трећу смену
ово су песме
за оне што хоће да
крену
па налете на
прометеја
прикованог за стену

(човек гледа а телад
блену)
 
што због печења
ојади елиту отмену
а сад му се подгојен
неваљалац смешка
грешка
грешка

Настави са читањем “СЕНКА ЉУБАВИ И ПЕСМЕ ПОНЕКЕ – Спасоје Ж. Миловановић – промоције књига”

I OPET SU LILE KIŠE… – Tijana Rapaić Marković

I OPET SU LILE KIŠE…

I opet su lile kiše.
I opet je bio maj.

Ali nije bila Engleska.

Stavila sam Ti srce u levu ruku
A mač u desnu.
Nisi se smejao kao Toranj u Pizi.
Zato sam Tvom Osmehu dala novo ime.
U snu sam samo krala Tvoje korake.
Volela sam Te očima, osmehom, ispruženim dlanovima…

Jer,
kažem Ti.
U Tebi je krv ratnika.

Bori se. Ne odustaj. Vladaj.
Jer Ti si sin Posejdona.

Настави са читањем “I OPET SU LILE KIŠE… – Tijana Rapaić Marković”

ВРАЖЈЕ ВРЕМЕ – Срећко Симић

ВРАЖЈЕ ВРЕМЕ

Да се затворим
Нема ми друге
Ово је кажу
Горе од куге

Да побегнем
Ал` не знам куда
Вирус је просто
Око нас, свуда

Пери темељно руке
Не пипај уста, очи
А кад те страх обузме
Онда коју наточи

Не пружај никоме руке
Не грли друга, брата
И за сваког госта
Затвори своја врата

Не излази и када мораш
Скрати своје релације
Дружења сада су кобна
А најгоре су швалерације

XX Ђурђевдански  књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ И КОП

Књижевно друштво „Раде Драинац“ И КОП

Расписују

 

XX Ђурђевдански 

књижевни конкурс   

 

За циклус песама

Пет прича

Двадесет афоризама

 

 

Право учешћа имају људи до
навршених 30 година

Радове слати на: domkulturepkprogrami@gmail.com

Радове писати  (Times New Roman 14) и
потписати ћирилицом,
пуним именом и презименом, навести: године, адресу и број телефона,

Рок слања радова, 24. април,   

 

Прва награда је летовање на
плавом Јадрану!

Настави са читањем “XX Ђурђевдански  књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ И КОП”

ДЕДА ЛУКА – Андреја Ђ. Врањеш


ДЕДА ЛУКА

Он ломио време, оно њега боло,
послове тешке животом славио,
мислио да је могао боље,
руке су његове биле две немира реке,
што трудом теку.
Није знао бити тужан,
широки осмех њега је носио,
поглед је имао мекано јужан.
Када  год га се сетим,
у мени радост, па као да летим.
После болова који су га животом стизали,
цео  је остао ода радости,
волим што сам имао ДЕДУ људину,
кад је давао срећан  је давао,
грехове једва да је и имао,
оно што је важно битно,
поштен је заспао.

Настави са читањем “ДЕДА ЛУКА – Андреја Ђ. Врањеш”