SVEĆA

Desilo se godine prošloga veka
kada je dete tražilo drugo
kada je čovek tražio čoveka
kada je drvo tražilo vodu
Mlado je htelo srećno da se igra
stariji da grade kuću od pruća
biljka je slutila da koren truli
voda mutno potekla izvoru.
Nešto se zbilo lutajućim nebom
nešto se krilo u beskrajnoj šumi
imalo je snagu koja cepa vazduh
nešto je palo kriknuvši crveno
Proleća sivog svirepog doba
upaljena je sveća za pokoj suza
ali još teku i nema im kraja
one su reka sa uzvodnim tokom
Desilo se godine prošloga veka
kada je dete tražilo drugo
kada je čovek tražio čoveka
a smrt im ušla besno u srca.

Mon Amour

 

Mon Amour
krijes se iza sigurne ljubavi
svesna da goris na dnu
u nama je bila vatra
Brigitte Bardot, Serge Gainsbourg
Mon Amour
budim se u starom svetlu
tvoje kose boje klasija
noc sve lomi tera na hod po ivicama

Mon Amour
crveni ruz na beloj kosulji seca me
na vreme vina i muzike
naboj strasti brojne prilike
kroz koje smo tek tako prosli
Mon Amour
ljubavnicki svet se gusi
sta smo ucinili dusi
zapali cigaru pusi
sve se rusi
jer smo daleko

Sto se cekalo cekalo se
na kraju se svi ipak okecu sebi
J’teme zauvek J’teme
ovo je kraj moje pesme baby

SVETI VELIKOMUČENIK MINA-Miroslav Krnjeta

O sveti velikomučeniče Mina
rodom iz Misira
za života teška te sačeka
sudbina,
nevernici ti nisu dali mira.
Bacio si mač i vojnu službu
želeo si da služiš nebu
postao pustinjak živeći
u molitvi
Gospoda ljubio želeći
svetoj pastvi.
Kad zagrmi zavet i jevanđelje
iz tvoga glasa
propoved sluša silan narod
jedan je car jedan je Gospod,
za tebe na zemlji nema
spasa
ali ti se otvoriše stepenice
do nebesa.
Krvnici te na ljute muke
baciše
sekli te,ognjem pališe,
živog odraše,
o sveti velikomučeniče u grozotama
postrada
bez jauka,suza i glasa
za ljubav Ocu,za svetoga
Gospoda,
u zagrljaj te primiše svetli
mučenici rajskih nebesa,
Gospod te posla da na
zemlji služiš,
silnike i nepravdu ognjem pališ
a napaćene i pravedne
silom Gospodnjom štitiš.
Viteže sveti na konju galopiraš
gde je muka u pomoć hitaš,
zemlja drhti od tvojih čuda
zlotvori ko trava padaju
od svetlosti suda.
U nevolji brzi spasioče
ko ti se moli
velikomučeniče
svetlo nosiš razbijaš mrak
iznad tebe vijori Gospoda
barjak,
brzo stiže pomoć sa carskih
visina
molitvu čuje i dolazi
sveti velikomučenik
Mina.

У сваком од нас Гаврило живи – Стојан Жупљанин

У сваком од нас Гаврило живи

26. јуни 2014. год.

Ти си изабран од Господа Христа
     И твоја душа, дјечачка, чиста
     Да казниш охолог хабзбургшког цара
Да народ не тлачи, да га не вара.

Да га спознанији доведеш права
     Да сина му узмеш млада, здрава
     Да га на страшне ставиш муке
Да живот му узму српске руке.

Без казне се народ тлачити не може
     Казни све охоле Господе Б о ж е
     Нек осјете Твоју моћ и снагу
Јер свако воли слободу драгу.

Кроз твоју руку Господ говори
     Што се за вјеру и љубав бори
     Који је поставио цара за цара
Али му толика не даде права.

Гаврило брате, Гаврило роде
     Мутне те слободе однесоше воде
     Твојој храбрости свијет се диви
У сваком од нас Г а в р и л о Ж и в и !!!
Настави са читањем “У сваком од нас Гаврило живи – Стојан Жупљанин”

U vreme za snegove

Tvoje i moje godine, kažeš oprosti ja kažem voli me,
ne idi iz inata dok put u jednom smeru je …
i nikada ne pitaj kako je,
šta su to godine donele,
više su odnele,
još tebe sećam se, u ovo vreme za snegove ….

Ludila moja samo su odraz vremena,
fale mi sve one krpice od kašmira
ti nisi mogla otići sama , moje si srce ponela
a sad mi kažeš klošar i dama, to neće moći nikada,
na starom mestu čujem tišinu glasnije
svakoga dana razum ostavim za kasnije ….

Ja nisam hteo priču, meni ne nedostaje patetika
znam mogla si sama i pre nego si me srela
svaka je tvoja reč vremenom postala jasnija
u moje oči si gledala a nisi videla,
preslab za sve i ništa al ti si birala
preslab ko tajna koju si izdala ….

Još si mi sve i moja jedina,
kako je tužno kad nikoga ne zanima
Šljiva je voće i rakija koja me sladila i opila
duša je deo tela sve dok mu pripada
a potpis na papiru nije garancija
da će ljubav biti večna i iskrena …..
Jedna… jedina …..

KOJEM CILJU – Mirko Popović

 

Mogu ja cilju
A još si lijevo od sunca
Iza kojeg sinje izlijeću ptice

Kamo veslaš kroz trstike
Tamo hladno bije
Glas mrtvih zvijezda

Odazivaš se a samo je
Na dalekoj obali srebrena cesta
na kraju koje jedan fosil
prilazi drugom
Sjajan
Dok veslaš kroz vid
I modrinu nad bezdanima

Mogu ja cilju
To ti riječi na očevinu
S vesla kaplju
I izdišu:
Kojem cilju…

БАЛЕРИНА – Данијела Јевремовић


БАЛЕРИНА

Видела сам те јуче како играш
на позорници живота
храбро, подигнуте главе
на врховима прстију.

Као лабуд раширених крила,
грациозна, чила, мила
као чигра разиграна,
као вила нестварна.

Гледам те из публике,
чујем аплаузе и узвике,
залеђена ћутим из страха,
а поносна остајем без даха.

Видех себе у очима твојим,
иста искра сјала је у мојим,
исте руке, иста коса
иста нас је умивала роса.

Видела сам те јуче како играш
на позорници живота
храбро, подигнуте главе
на врховима прстију.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Данијела Јевремовић”